VAŠINGTON, 5. oktobar 2023. – Projektovana stopa ekonomskog rasta za 2023. na tržištima u nastajanju i ekonomijama u razvoju regiona Evrope i Centralne Azije povećana je na 2,4%, navodi se u danas objavljenom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za ovaj region.
Jačanje rasta odražava pozitivnije projekcije za ratom pogođenu Ukrajinu, ali i za Centralnu Aziju, kao i za otpornost potrošnje u Turskoj i privredni rast u Rusiji koji beleži stopu veću od očekivane usled rasta državne potrošnje na vojsku i socijalne transfere. Isključujući Rusiju i Ukrajinu, u 2023.
se predviđa privredni rast regiona za 3%. Uprkos tome, rast je i dalje slabiji u poređenju sa dugoročnim prosekom iz perioda pre izbijanja pandemije. U celini, očekuje se da će u 2023. ekonomski rast u polovini zemalja Evrope i Centralne Azije biti sporiji ili skoro nepromenjen u odnosu na 2022.
U 2024. i 2025. očekuje se rast po stopi od 2,6% godišnje zbog slabije ekspanzije u Evropskoj uniji (EU) – najvećem trgovinskom partneru ovog regiona – visoke inflacije, restriktivnijih uslova finansiranja i negativnih efekata ruske invazije na Ukrajinu.
„Preklapanje šokova koji su posledica ruskog napada na Ukrajinu, krize troškova života i klimatskih rizika stvara enormne izazove za Evropu i Centralnu Aziju“, rekla je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. „Biće neophodan nov pristup kako bi ove zemlje ponovno oživele rast produktivnosti, ostvarile bolje ekonomske i socijalne rezultate, unapredile otpornost i ubrzale napore usmerene na dekarbonizaciju ekonomije“, zaključila je Basani.
Negativni rizici opterećuju buduće izglede tržišta u nastajanju i ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije. Visoka inflacija može ostati prisutna u uslovima pojačane kolebljivosti globalnih robnih tržišta i rasta cena energenata. Rastuća ograničenja u pristupu izvorima finansiranja mogu dovesti do veće nestabilnosti i restriktivnosti na globalnim finansijskim tržištima. Privredni rast je od 2020. do 2024. slabiji nego u bilo kom drugom petogodišnjem periodu
od 1990. naovamo, a mogao bi i dodatno da uspori.
„Fiskalni deficiti su ove godine uglavnom nepromenjeni, iako su države ranije planirale da sprovedu fiskalnu konsolidaciju nakon značajnog povećanja javne potrošnje u prethodnih nekoliko godina usled pandemije kovida i krize troškova života“, izjavio je Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. „Rastući troškovi koje izazivaju starenje stanovništva, veće otplate kamata, ulaganja neophodna radi ublažavanja klimatskih
promena i prilagođavanja na njih, kao i potreba za otklanjanjem posledica drugih istovremenih kriza vršiće pritisak nesmanjenog intenziteta na državne budžete“, dodao je on.
Ekonomija Ukrajine će ove godine najverovatnije ostvariti rast od 3,5% nakon kontrakcije od 29,1% zabeležene u 2022, godini u kojoj je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju, i to zahvaljujući stabilnijem snabdevanju električnom energijom, rastu državne potrošnje, nastavku podrške donatora, boljoj žetvi i preusmeravanju dela izvoza preko zapadnih granica te države.
U Turskoj se ove godine očekuje rast od 4,2%, što odražava smanjenu neizvesnost u pogledu javnih politika i otpornost potrošačke tražnje. Međutim, tempo rasta će se u 2024. i 2025. verovatno usporiti na prosečnih 3,5% uz hlađenje domaće tražnje usled povećanja kamatnih stopa i postepene fiskalne konsolidacije. U Rusiji, rast državnih rashoda i otpornost potrošnje verovatno će dovesti do rasta od 1,6% u 2023, nakon čega će se ova stopa sniziti na 1,3% u 2024. i 0,9% u 2025. zbog ograničenih kapaciteta i usporavanja potrošačke tražnje.
U Centralnoj Aziji se ove godine očekuje jačanje rasta na 4,8%, nakon čega bi, prema projekcijama, stopa rasta u 2024. i 2025. trebalo da se zadrži na prosečnih 4,7%, i to pod pretpostavkom da dođe do usporavanja inflacije.
Nasuprot tome, projekcije ukazuju na verovatno usporavanje rasta na Zapadnom Balkanu na 2,5% u ovoj godini, posle čega se očekuje njeno povećanje na 3,3% u 2024. i 2025, čemu će doprineti ublažavanje inflatornih pritisaka, postepeni oporavak izvoza i povećani javni rashodi na infrastrukturne projekte koje podržavaju donatori. Potrošnja je tokom 2023. ostala otporna u Albaniji i Makedoniji, na Kosovu, kao i u Crnoj Gori, usled pozitivnog uticaja oporavka turizma, ali je doživela pad u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji zbog slabije izvozne tražnje u EU.
Snažnija trgovinska razmena i veći prilivi novca i ljudi nastavljaju da podstiču ekonomsku aktivnost u pojedinim ekonomijama, i to naročito u zemljama Centralne Azije i Južnog Kavkaza. Jermenija, Gruzija i Tadžikistan već drugu godinu za redom beleže najviše stope rasta u ovom regionu.