“Budžet za 2024. mogao bi se, pod određenim uslovima, ipak oceniti kao ekonomski dobar. Za bolje razumevanje predloženog budžeta za 2024. važno je uzeti u obzir i kontekst u kom se on donosi, a to je najava da će se krajem 2023. održati prevremeni parlamentarni izbori”, navodi se u Oceni predloženog budžeta RS za 2024. godinu koju je objavio Fiskalni savet (FS), koji upozorava da predloženi budžet predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita bez krupnijih promena u fiskalnoj politici.
Ali, pored ostalih upozorenja, Fiskalni savet podseća da će u 2024. biti potrebno da se obezbedi oko 6,5 mlrd evra za finansiranje deficita i otplatu starog duga, mada je u budžetu prikazana veća suma.
“Bruto potrebe za novim zaduživanjem države u 2024. iznosiće približno 6,5 mlrd evra. Od tog iznosa, 1,7 mlrd evra odnosi se na pokrivanje deficita u 2024, dok će za otplatu postojećih dugova koji stižu na naplatu naredne godine, biti potrebno blizu 4,8 mlrd evra. Ovaj iznos predstavlja 8,6% BDP-a, što jeste visoko, ali se generalno smatra prihvatljivim za zemlje na sličnom nivou razvijenosti”, ocenjuje Fiskalni savet.
Ali, FS ističe da se, s druge strane, budžetom za 2024. najavljuje daleko veće novo zaduživanje, u iznosu od 9,3 mlrd evra, iz različitih izvora finansiranja (obveznice emitovane u inostranstvu i na domaćem tržištu i domaći i inostrani krediti). “Skoro petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko 3%, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od 6-7% (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou 8-9%). Troškovi novog zaduživanja jesu porasli za sve evropske zemlje, ali Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama. To znači da će se pomenutih 6,5 mlrd evra novog zaduženja u 2024. morati obezbediti pod nepovoljnijim uslovima, odnosno da će gotovo petina javnog duga Srbije (18% u odnosu na dug 2023) imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug”, navodi se u Oceni budžeta RS Fiskalnog saveta. Kako se podseća, za pokrivanje bruto potreba za zaduživanjem u 2023. godini Srbija je imala na raspolaganju institucionalne kreditore (MMF), koji su mogli da ponude kamatnu stopu povoljniju od tržišne.
“Međutim, sada je pred Vladom ponovo izazov pronalaženja novih izvora zaduživanja po što povoljnijim uslovima. Situaciju dodatno komplikuje to što su i krediti mnogih međunarodnih institucija, kojima se obično finansiraju investicioni projekti, takođe znatno poskupeli zbog toga što su njihove kamatne stope često varijabilne i vezane za Euribor. Imajući u vidu da je osnovna kamatna stopa Evropske centralne banke porasla za preko 4 procentna poena, to će u znatnoj meri poskupeti kako postojeće tako i nove institucionalne kredite”, navodi Fiskalni savet.
Kao propust u budžetu za 2023. godinu Fiskalni savet upozorava da budžet ne prikazuje stvarne bruto potrebe za zaduživanjem, tj. prikazuje iznos deficita, ali ne prikazuje
ukupnu sumu duga koji dolazi na naplatu u 2024. godini. Umesto toga, u budžetu su prikazani (indikativni) iznosi rata glavnice po pojedinačnim kreditima u 2024. godini. Zato Fiskalni savet preporučuje da se ubuduće ta informacija nađe u budžetu.
Inače, kako se navodi u Oceni budžeta Fiskalnog saveta, budžetom za 2024. planiran je deficit Republike od 197 mlrd dinara, tj. 2,2% BDP-a. “Ovoliki fiskalni deficit (od skoro 1,7 mlrd evra) jeste i dalje previsok za Srbiju, na šta ukazuje i formula iz fiskalnih pravila. Javni prihodi i rashodi u predloženom budžetu planirani su uglavnom kredibilno, ali pojedine budžetske projekcije trebalo bi dodatno razjasniti. Planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u 2024. nisu dovoljno jasne.
Rashodi za socijalne transfere nisu dobro planirani – ni na tehničkom ni na načelnom nivou. Budžetom za 2024. predviđena su izdvajanja za socijalne izdatke od oko 157 mlrd dinara. To predstavlja povećanje od svega 2,5 mlrd dinara u odnosu na njihov nivo iz rebalansa za 2023. godinu – što nije dovoljno. Glavni propusti napravljeni su u projekcijama za programe dečije zaštite koji će verovatno biti veći u odnosu na predloženi budžetski plan za najmanje 6 mlrd dinara (preko 50 mln evra), dok je u projekcijama budžetskih izdataka za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta u iznosu od 2-3 mlrd dinara (oko 20 mln evra)”, navodi Fiskalni savet.
Naglašava se i da se budžetom planiraju veoma velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. od preko 5 mlrd evra (6,9% BDP-a), što je u načelu dobro. “Nastavlja se s rastom investicionih projekata koji se sprovode mimo standardne procedure, što bi trebalo napokon staviti pod kontrolu. Izraženi makroekonomski rizici i specifični fiskalni izazovi nalažu poseban oprez u upravljanju javnim finansijama. Budžet je pravljen s optimističnim pretpostavkama o ubrzanju rasta BDP-a u 2024. na 3,5% i usporavanju prosečne inflacije na 4,9%. Različiti domaći i inostrani činioci, međutim, ukazuju da bi privredni rast lako mogao da bude nešto niži, a inflacija nešto veća od toga”, navodi se, pored ostalog u Oceni predloženog budžeta RS za 2024. godinu koju je objavio Fiskalni savet 20. oktobra 2023. godine.
