Autor: Radojka Nikolić
„Jeste teret biti sin oca koji ima briljantan um. Teško je prihvatiti da nikad nećeš biti bolji od njega. Ali, sa druge strane, njegov put je bio teži od mog. Njemu je bilo teže da sve to stekne“.
Tako je Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, sin Miodraga Kostića osnivača ove poslovne imperije koja je nedavno obeležila četiri decenije rada, odgovorio na pitanje Milana Ćulibrka – da li je teško graditi karijeru u biznisu pored izrazito uspešnog oca, kao što je Modrag Kostić.
Aleksandar Kostić (30 godina), sada potpredsednik MK Group bio je gost CEO Samita Beograd, koji je održan 1. decembra 2023. godine u Sava centru, u organizaciji magazina InStore. Oko 500 učesnika ovog samita imalo je ekskluzivnu priliku da čuje životnu i poslovnu priču Kostića juniora koji je deset godina mlađi od kompanije u kojoj ima jednu od čelnih pozicija. Ali, ta se pozicija morala zaslužiti radom i dokazivanjem u poslu, a na početku svega je bilo – spartansko vaspitanje, ispričao je Aleksandar Kostić:
„Imao sam spartansko vaspitanje, prošao sam sva radna mesta u firmi – od fizičkih do menadžerskih poslova. ’Ne računaj na to da ćeš da trošiš moje bogatstvo’ – taj film nećeš da gledaš“, umeo je da mi kaže otac.
Danas Aleksandar kaže da uživa u poslu, voli da radi, ima odlične saradnike i ima čast da kao potpredsednik MK Group preuzme od oca upravljanje kompanijom.
Počeo sam sa 14 godina, postavljao sam metalnu ogradu na 42 stepena Celzijusa. Posle dve nedelje sam se onesvestio, a moja baka, očeva majka, rekla mu je da će da ga se odrekne, jer me maltretira…
Ali, kada je imao 14 godina, otac je smatrao da treba da počne od fizičkih poslova:
„Pošto je trebalo ograditi neke parcele koje su tek kupljene, postavljao sam metalnu ogradu na 42 stepena Celzijusa. Posle dve nedelje sam se onesvestio, a moja baka, očeva majka, rekla mu je da će da ga se odrekne, jer me maltretira“, ispričao je u polu-šali Aleksandar.
No, „praktični rad“ u kompaniji se nastavljao, jer je otac Kostić želeo da sin upozna sve faze i vrste posla kojima se kompanija bavi. Aleksandar je zatim radio u šećeranama, u proizvodnji, pa na farmama svinja… Kako kaže, sve su to bili fizički, ne baš prijatni poslovi.
„Školovao sam se u Londonu i tu je opet ispao mali ’konflikt’ sa ocem. Trebalo je da upišem ekonomiju na jednom univerzitetu, ali nisam uspeo jer mi je neki bod falio, pa sam upisao na drugom, isto značajnom univerzitetu, ali otac nije bio time zadovoljan. Zato mi je, kad sam otišao na studije, dao restriktivan budžet. Ali, kad sam počeo da dobijam prve dobre ocene – pomirili smo se. Tokom školovanja u Londonu imao sam praksu u UBS banci i u jednoj kompaniji koja se bavila proizvodnjom hrane. Imao sam i ponudu da radim u UBS banci, ali mi je otac u više razgovora sugerisao da se vratim. To sam prihvatio, uz dogovor: da dobijem bonus od 10% vrednosti biznisa koji donesem za kompaniju“.
Kad sam tražio svojih 10%, dogovorenih sa ocem, za posao koji sam doneo firmi, a vredeo je dva miliona evra, otac je izbegavao da mi da. Njegov rezon je bio – šta će dete sa 22 godine da radi sa 200.000 evra?!
Aleksandar kaže da je to ozbiljno shvatio i prionuo je na posao: uvideo je da postoji problem u nabavkama koje nisu centralizovane, pa je prvo krenuo sa tim poslom na nivou cele kompanije. Kada su sve završili, ušteda od tog posla iznosila je 2,5 miliona evra:
„Otišao sam kod oca po svojih 10% i dokumentovao mu uštedu. A on mi na to kaže: ’Čekaj, naš dogovor je bio da ti doneseš novi posao, a ne da mi napraviš uštedu u mojoj kompaniji. Zato ništa od 10%. Evo ti 10.000 evra i idi na zimovanje sa devojkom’… Naravno da sam bio nezadovoljan. Sledeće godine sam uradio još jedan posao, vrednost je bila dva miliona evra i opet sam tražio mojih 10%. Ovoga puta mi je otac rekao: ’Čekaj, pogledaj koje tvoje troškove ja plaćam: živiš u kući na Dedinju, to su veliki troškovi, pa vozač, pa ostalo što trošiš i koristiš… bolje da se dogovorimo da ti dobiješ 3% ’…. Naravno, ja sam bio nezadovoljan. Posle toga smo potpisali ugovor i nikad me više ’zeznuo’. Ali, njegov rezon je bio – šta će dete sa 22 godine da radi sa 200.000 evra?!“
Bio sam senka mog oca i pratio sam ga svuda po svetu. Zbog toga sam mu veoma zahvalan, jer sam mnogo naučio.
Na pitanje Milana Ćulibrka o tome kako je sticao iskustvo pored oca i da li ga je Miodrag Kostić vodio na sastanke, Aleksandar je odgovorio da je oca uvek pratio, čak i kada bi se odricao nekih izlazaka sa svojim društvom, te da mu je na tome izuzetno zahvalan.
„Da, bio sam senka mog oca i pratio sam ga svuda po svetu. Zbog toga sam mu veoma zahvalan, jer sam mnogo naučio. Najveći utisak na mene je ostavio biznismen u Indoneziji Antoni Salim koji sada ima više od 70 godina. Ja sam ga upoznao kad je imao oko 60 godina. Bio sam fasciniran podacima koje drži u glavi o različitim biznisima u njegovih 40 kompanija, u kojima radi oko 300.000 ljudi. On je druga generacija u biznisu i utrostručio je kapital svog oca. Radi 18 sati dnevno i potpuno je posvećen poslu. Od svih ljudi koje sam upoznao do sada u životu, Salim je na mene ostavio najveći utisak“, ispričao je Aleksandar.
Moj najveći uspeh je što sam uspeo da u prvih pet godina rada u MK Group uspostavim dobar saradnički i prijateljski odnos sa kolegama. Da u tome nisam uspeo, ne bih mogao ni da postignem dobre rezultate u narednih pet godina, da dupliramo poslovne rezultate.
A na pitanje koji mu je do sada najveći lični uspeh u poslu Aleksandar je odgovorio da bi prethodnu deceniju, koliko je u poslu u MK Group, podelio na dve etape od po pet godina:
„Ovih deset godina koliko sam u poslu, podelio bih na period od prvih pet godina, kada sam ulazio u poslove u kompaniji, i na drugih pet, kako se otac povukao. U prvih pet godina je moj najveći uspeh što sam uspeo da uspostavim dobar saradnički i prijateljski odnos sa kolegama. Da u tome nisam uspeo, ne bih mogao ni da postignem dobre rezultate u narednih pet godina u kojima smo duplirali poslovne rezultate“.
O svojim očekivanjima od narednih pet godina, Aleksandar Kostić kaže:
„Očekujem da ćemo otvoriti jedno ili dva velika tržišta u Ex Yu, a moraćemo dosta da radimo i na internoj efikasnosti u našim poljoprivrednim kompanijama. Nismo spremni da ulazimo u akvizicije gde bismo preplaćivali neke druge firme. Što se tiče hotelijerstva, išli bismo na grinfild investicije, dve u Hrvatskoj i jedna u Beogradu. Planiramo da radimo i u Crnoj Gori, gde imamo oko 25 odsto vlasništva u Budvanskoj rivijeri… Na primer, da se Sveti Stefan otvori u punom kapacitetu za turističku i hotelsku ponudu…
Ali, veliki cilj nam je da dobijemo što više ’zelene’ energije. Na tome ćemo posebno raditi, da povećamo naše investicije i kapacitete. Posebno smo ponosni na Palatu nauke za koju smo namenili zgradu u centru Beograda na uglu ulica Kneza Miloša i Kralja Milana”, rekao je Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group u svom gostovanju na CEO Samitu Beograd, ekskluzivno iznoseći detalje o svojim počecima izgradnje karijere u velikoj poslovnoj imperiji koju je stvorio njegov otac Miodrag Kostić.
Nismo spremni da ulazimo u akvizicije gde bismo preplaćivali neke druge firme. Što se tiče hotelijerstva, išli bismo na grinfild investicije, dve u Hrvatskoj i jedna u Beogradu. Planiramo da radimo i u Crnoj Gori…
Da podsetimo: monumentalna arhitektonska znamenitost u Beogradu – zgrada iz 1924. godine, na raskrsnici ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, otvoriće vrata sadašnjim i budućim naučnicima, istraživačima, studentima i đacima koje zanima svet nauke. Projekat Palate nauke je svečano predstavljen javnosti krajem oktobra 2023. godine, a završetak je najavljen za nešto više od godinu dana.
Palata nauke – Zadužbina Miodraga Kostića biće prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i najveći u regionu, sa naučnim sadržajima i aktivnostima na više od 5.500 m2. U ovom prostoru, odvijaće se naučni rad u 19 istraživačkih centara u partnerstvu sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Ovi centri baviće se fundamentalnim istraživanjima i primenjenim tehnologijama u različitim oblastima. Drugi deo prostora biće namenjen približavanju nauke najširoj javnosti, sa fokusom na podsticanje radoznalosti kod dece i mladih kroz saznanja o naučnim otkrićima i njihovoj primeni u svakodnevnom životu. Unutar Palate nauke nalaziće se veliki broj interaktivnih i edukativnih eksponata u okviru stalnih i gostujućih izložbenih postavki, koje će svim posetiocima pružati jedinstvena naučna iskustva i uzbudljive demonstracije – najavili su iz MK Group prilikom zvaničnog predstavljanja ovog projekta, krajem oktobra 2023.