MARKO VASILJEVIĆ: Glumac koji zna zašto je važno zaraditi, pa dalje ulagati

Početkom 2021. godine Marko Vasiljević je postao poznat srpskom milionskom TV gledalištu kroz seriju „Tajne vinove loze“, a zapravo je zaljubljenik i u agrar. Zato sve što zaradi glumeći, investira dalje. Rodom iz Vrbasa, gde mu žive roditelji i rodbina, Marko je do sada uložio oko 20.000 evra u kupovinu zemlje i u zasade specijalne vrste oraha – „čendler“, a ima još mnogo planova na svom „preduzetničkom“ putu

Najvažnije je biti svoj, biti pošten i iskren. Zapravo, najvažnije je biti dobar čovek. Ako to postigneš u životu, onda si uspeo. Svi mi pravimo greške. Ali, poenta je kakve greške praviš i kako se sa njima nosiš. Ja se ponosim time što mogu svakog da pogledam u oči, što sam siguran u sebe i u ono što znam da radim. Moje geslo u životu je: Moja sreća je sreća drugih ljudi. Istinski me čini srećnim ako su ljudi zadovoljni.

Ovako je na naše pitanje o tome koje mu je najvažnije saznanje do kojeg je došao do sada, odgovorio Marko Vasiljević, glumac koji je u februaru i početkom marta 2021. godine postao poznat srpskom milionskom TV gledalištu kroz seriju „Tajne vinove loze“ (RTS). Postao je poznat kao, opet, Marko – sin Vere (Sloboda Mićalović), ali je malo poznato, a još je intrigantnije, da je Marko Vasiljević zaljubljenik u agrar i da sve što zaradi glumeći – ulaže u poljoprivrednu proizvodnju. Rodom iz Vrbasa, gde mu žive roditelji i rodbina, Marko je do sada uložio oko 20.000 evra u kupovinu zemlje i u zasade specijalne vrste oraha – „čendler“, a ima još mnogo planova na svom „preduzetničkom“ putu.

Podrška porodice

On je prvo dete svojim roditeljima koji su ga dobili dok su bili veoma mladi. Godine 1991. otac je tek upisao Poljoprivredni fakultet, a pet godina kasnije dobili su i drugog sina:

„Iz detinjstva se sećam da smo vrlo teško živeli i da su moji roditelji mnogo radili. Ali, porodica je bila složna i svi smo bili srećni. Naši roditelji su živeli i sada žive u ljubavi, zajedno se dopunjuju i logično je da smo brat i ja postali ovakvi ljudi“, kaže Marko.

U svemu što rade, svi u porodici imaju međusobnu podršku. Marko kaže da o svakoj svojoj zamisli u poslu prvo razgovara sa ocem:

– Njegova zrelost, iskustvo i znanje mi uvek pomažu. Otac mi je velika inspiracija i sa njim se uvek savetujem. Njegov stav je uvek: ne dva puta meri, pa onda seci, već sto puta meri pa onda seci! Nikad mu život nije bio lagodan, a uvek je imao toliko ljubavi prema porodici i prema supruzi, mojoj majci. Bilo bi divno kad bih i ja bio kao on. Zato sam naučio da uvek sve sagledamo dobro. I kada se zarada od nekog posla unapred računa, moj otac uvek kaže – biću zadovoljan da bude deset odsto od toga, ispričao nam je Marko.

Kako je i zašto mladi glumac, koji sada ima 29 godina, odlučio da pored veoma uspešnog starta u svom glavnom zanimanju, glumca, paralelno uđe i u poljoprivredni sektor, kakva su mu dosadašnja iskustva u obe oblasti rada, do kakvih je saznanja i zaključaka došao u životu i u poslu, razgovarali smo, ekskluzivno za čitaoce Ekonometra, krajem ovog februara, sa Markom Vasiljevićem.

– Moj život je vodio ka glumi. Za vreme studija na novosadskoj Akademiji počeo sam da glumim, ali to je za mene bio težak period. Akademija uopšte nije lak fakultet. Čitavog dana radiš, od jutra do mraka, jer si deo timskog rada i mnogi zavise od tebe. Važni su i međuljudski odnosi, jer si odjednom sa desetoro drugih ljudi koje ne poznaješ a koji su ti, u tom trenutku, sve u životu. Zato se sazreva mnogo brže. Meni je ta Akademija mnogo značila kao škola života, a ne samo kao škola glume. Tada sam naučio: najvažnije je da sve radiš onom energijom kojom bi radio kao da je prvi put u životu, kaže Marko Vasiljević.

Zarada mi nije najvažnija

– Zarada mi nikad nije u prvom planu. Prevashodno mislim da ne treba da uludo potrošim novac koji sam zaradio, nego da treba da investiram u nešto što je perspektivno. Celog života sam nešto radio. I dok sam studirao u Novom Sadu bavio sam se različitim poslovima: bio sam konobar za šankom u kafiću, perač sudova, barmen, radio na građevini, radio na farmi u Karneksu, čistio, kosio. Volim da probam da nešto uradim, da vidim kako to delo izgleda, da se nešto stekne, a za zaradu ćemo lako, kaže Marko, ali ima i još jedan zanimljiv stav:

– Da ja imam para, a da ljudi oko mene nemaju, ja se ne bih dobro osećao. Uvek sam spreman da pomognem ljudima da stvaramo zajedno. Nije poenta samo zarada, nego da se napravi nešto što će sutra svima nama po malo da donosi neki prihod, kaže Marko.

Ali, istovremeno sa glumom, Markov život je bio usmeren i ka obradi zemlje i stalnom radu.

– Moj otac i stric su inženjeri poljoprivrede. Radili su u Karneksu u Vrbasu, kao i moj deda, jer je ta kompanija nekad bila veliki i moćan kombinat. Stric je u jednom periodu bio i generalni direktor Karneksa, tata je bio upravnik farme, deda je bio šef obezbeđenja… Mi smo i kod kuće celog života imali neke domaće životinje koje smo gajili – koze, krave, zečeve. Obrađivali smo zemlju. Navikao sam da radim razne poslove, kaže Marko i objašnjava da je, kad je postao glumac, shvatio da mora da ima još neki alternativni prihod, osim svog osnovnog posla.

– Možda ću ja moći da živim samo od svog glumačkog posla, i to bi bilo najlepše, ali takva su vremena da možeš danas da imaš, pa sutra da nemaš. A ja mislim da je najgore: da imaš – pa da nemaš. Zato sam odlučio da investiram.

I počeo je da novac ulaže u kupovinu zemlje prošle godine. Kupio je obradivu zemlju u ataru Vrbasa, na kojoj gaji orahe. Kaže da je platio mnogo skuplje od njene realne cene, ali zato što je hteo baš „komad“ zemlje koji se nastavlja na parcelu njegovog oca, gde su već zasađeni orasi, pa da se ukrupni taj posed. Zapravo, Marko objašnjava da je u ovaj posao ušao zajedno sa ocem, stricem i rođenim bratom, koji je pet godina mlađi od njega, a njima se priključio i Markov najbolji drug, takođe glumac, Ivan Ninčić.

– Bilo je jedno parče zemlje koje su moj otac i stric nasledili od mog dede, pa su kupili još malo zemlje, pa sam i ja dokupio još malo… Tako smo sada stigli do tri hektara zemlje i 650 sadnica oraha, a plan je da se proširimo na pet do deset hektara zemlje i još više sadnica oraha. Krenuli smo sa orasima, ali ćemo videti šta će biti dalje.

Život bez glamura

– Prvi auto koji sam sebi kupio pre petšest godina je opel korsa, na gas, da bih mogao da stignem što jeftinije do Subotice, kada sam tamo radio u pozorištu. Ovih dana mi je stradao motor na tom autu i treba mi hiljadu evra da ga popravim. Majstor mi nudi audi A6, da nešto platim i na odloženo, ne moram sve odmah… Mene to intrigira, imam i neke projekte u vidu iz kojih bih mogao da ga isplatim… ali, kažem sebi – ne. Nemoj da se zalećeš. Dok ne potpišeš ugovor za novi projekat i ne dobiješ novac, ništa nije gotovo. Meni kola nisu statusni simbol. Kola su meni „kanta lima“ koja služi da te preveze od tačke A do tačke B, i to relativno bezbedno. Da sam nešto mlađi, možda bi me neka ekskluzivna kola privlačila, ali sa ovim saznanjima koje do sada imam – ne. Ne zanima me ništa glamurozno i spektakularno. Meni je važan normalan, običan i srećan život, posao koji volim i moja složna porodica, rekao nam je Marko.

Onaj ko čuje ovakva razmišljanja, ne može se oteti utisku da je ovo danas izuzetno retka zrelost mladog, uspešnog glumca koga nisu omamila „svetla pozornice“, ni oborila iskušenja. Utoliko je veća sreća da danas postoje i ovakve mlade generacije.

To saznanje da novac koji zaradiš treba investirati – nije baš često kod mnogih profesija, a posebno kod glumačkih. Pitali smo Marka, kako je do toga došlo i zašto su za biznis izabrani orasi.

– To je novo kod nas, „čendler“ orah je turska, najisplativija sorta za gajenje i jedna od najtraženijih na svetu. Kod nas je popularna tek od pre nekoliko godina i sve se više sadi. On počne da rađa već posle druge godine, s tim što se stablo formira četiri godine i tek u petoj godini počinje ozbiljniji rod. To je razlika u odnosu na naše sorte koje daju rod u 12-13. godini. Kod nas u Srbiji još nema zasada starijeg od deset godina, jer je počeo da se malo više gaji od pre petšest godina. Ali, mnogo je zastupljeniji u Turskoj, u Italiji, u nekim evropskim zemljama, u SAD – u Kaliforniji. Uradili smo analize zemljišta i sve što je potrebno. Moje saznanje u ovom poslu je da koliko god planiraš da investiraš, obavezno planiraj još trećinu troškova koji će ti otići na nešto neplanirano, u vezi sa poslom u koji ulažeš. Jer, koliko god da su dobri uslovi za gajenje kod nas, ipak je poljoprivredna proizvodnja nepredvidiva i rizična, kaže Marko Vasiljević i objašnjava da su se za gajenje oraha odlučili jer ne mora neprekidno da se nešto oko njih radi.

Uvek sam hteo da budem glumac

Marko Vasiljević je rođen 30. novembra 1991. godine u Vrbasu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Akademiju umetnosti je upisao u Novom Sadu, jer, kako kaže, nikada nije ni razmišljao da studira u Beogradu, jer je to: „Isuviše veliki grad za mene iz Vrbasa. A mislio sam i da na toj beogradskoj akademiji sve ide preko veze“.

Za Novi Sad nije razmišljao ni kod kog profesora treba upisati. „Dogodilo se, međutim, da sam upisao kod možda najbolje profesorke – Jasne Đuričić i upisao sam iz prvog pokušaja“.

O tome zašto se opredelio za glumu, Marko kaže da je to bilo sasvim prirodno i očekivano. Voleo je da imitira, gledao španske serije, išao u dramski studio u Vrbasu, bio prvak Srbije u recitovanju… „Uvek sam hteo da budem glumac“.

– Brinemo o zasadima svi pomalo, a najviše moj mlađi brat. On studira i radi u Novom Sadu, često je u Vrbasu i može dosta tome da se posveti.

Do sada imaju sadnice koje su posadili pre tri godine i druge, koje su posadili ove godine. Od onih prvih, očekuju početni rod za dve godine:

– Kad sam krenuo u tu investiciju, nisam zamišljao odmah koliko ću para da zaradim. Više sam mislio da je to dobro ulaganje, jer novac je uložen u zemlju, a to je uvek dobro ulaganje. Vojvođanska zemlja je kvalitetna i skupa zemlja, napominje Marko i objašnjava da je u planu da koriste državne subvencije za navodnjavanje. Jer, neophodno je da se ovi zasadi oraha navodnjavaju.

Govoreći o specifičnostima „čendler“ oraha, Marko objašnjava da se ova vrsta oraha lako lomi i da sadrži dosta ulja, pa se koristi i za preradu u industriji.

– Ali, dok ne rode orasi, još o tome ne razmišljam. Istina je samo da bih svakako voleo da napravimo neki naš proizvod, a ne da samo prodajemo orah kao sirovinu, kaže Marko.

Karijera počela „Zaspankom…“

Marko Vasiljević je široj televizijskoj i filmskoj publici do sada najviše poznat iz tri ostvarenja: domaćeg filma „Zaspanka za vojnike“ Dragana Gage Antonijevića, TV serijala „Ubice moga oca“, takođe Gage Antonijevića, i TV serije „Tajne vinove loze“, reditelja i izvršnog producenta Dejana Karaklajića.

Marko ne propušta da naglasi mu je najpre Gaga Antonijević dao veliku šansu glavnom ulogom Stevana Jakovljevića u filmu „Zaspanka za vojnike“.

– Na kastingu mi je dao ulogu samo na osnovu dve rečenice koje sam izgovorio, što pokazuje da je njemu, sa njegovim iskustvom, bilo veoma malo potrebno da prepozna moj glumački potencijal. Film je sniman 2016. godine, za stogodišnjicu obeležavanja Prvog svetskog rata, 2018. Bez te uloge, u kojoj sam glumio lik Stevana Jakovljevića, moj uspon na glumačkom putu bi sigurno bio sporiji.

Kako je to uobičajeno u glumačkom poslu, Marko je prve uloge dobijao dok je još bio na studijama.

– Imao sam veliku sreću da na trećoj godini studija stanem na scenu sa glumcima iz bivše profesorkine klase, što je za mene bilo ostvarenje sna. Takođe, imao sam sreću i da snimam kratke studentske filmove, što mi je mnogo značilo kada sam došao do glavne uloge u filmu „Zaspanka za vojnike“. Stekao sam iskustva i radom u subotičkom i novosadskom pozorištu, a sve je to doprinelo da shvatim da je vreme da pređem da radim u Beogradu, kaže Marko i napominje da je za mladog glumca veoma „opasno“ da odmah postane stalni član pozorišta:

– Time se dobija sigurnost, ulazi se u kolotečinu i gube se elan i želja da se uđe u nove izazove. Ušuškani su previše, to sam primetio kod starijih glumaca u pozorištu, smatra Marko.

Vraćajući se na priču o glumi, pitamo našeg sagovornika da li je očekivao veliki uspeh TV serije „Tajne vinove loze“:

– Nisam očekivao ovoliki uspeh serije. Reditelj i izvršni producent Dejan Karaklajić je rekao da je sada pravo vreme za ovu seriju, ali nisam verovao, jer mi je delovalo da je serija previše „sapunica“. Međutim, izgleda da je ljudima previše kriminalističkih serija, ubistava i tragedija. Serija „Tajne vinove loze“ je romantična, zavodljiva, intrigantna a ima veze i to što se emituje na RTS-u u udarnom večernjem terminu, kada je gledanost najveća, kaže Marko.

U glumačkom poslu, naglašava Marko, morate da znate ko ste i šta možete. Kao i u životu. Važan je način rada, odnos prema svim ljudima, da ne budeš namćor, da nisi uobražen, da pružiš ljudima svoj maksimum i onda će ti se to sigurno vratiti, priča Marko o svojim iskustvima:

– Reditelj Dragan Gaga Antonijević mi je dao prvu priliku da igram glavnu ulogu u filmu „Zaspanka za vojnike“, koji je sniman pre četiri godine, a potom da glumim i u krimi TV serijalu „Ubice moga oca“. Tu sam upoznao Bobu Mićalović, koja je takođe glumila u seriji, progovorio sa njom nekoliko rečenica i ona me preporučila za ulogu njenog sina Marka Smiljanića u seriji „Tajne vinove loze“. Stvari su se nastavile tako što sam na kastingu rekao reditelju Dejanu Karaklajiću da neće zažaliti ako mi budu dali ulogu. Mislim da sam to i ostvario, odnosno da nisu zažalili.

O orahu sorte „čendler“

Prema navodima stručnih časopisa, orah „čendler“ je u svetu trenutno jedna od deficitarnih sorti, iako se u mnogim zemljama gaji već više od 30 godina. Poreklom je iz Kalifornije, gde su stručnjaci tri decenije radili na kalemljenju ove sorte i usavršavanju njenih osobina. Prve originalne sadnice „čendler“ oraha bile su patuljastog oblika i rađale su malo, ali je zato kvalitet njihovih plodova bio nenadmašan. Kasnije je sortu kupio državni voćarski institut u Istanbulu i počeo da prilagođava njene osobine potrebama turskog tržišta. Sadnice su zatim testirane u raznim zemljama širom Evrope, a njihov razvoj pratili su najbolji svetski stručnjaci za ovu granu voćarstva.

Zasad oraha „čendler“

Pun rod na grani

Belo i celo – jezgro oraha „čendler“

Danas, uz pravilno orezivanje, orah sorte „čendler“ raste maksimalno do četiri metra, a puna rodnost u osmoj godini sadnje iznosi čak 80 kilograma očišćenih plodova po biljci. Uspešno se gaji bez hemijskih preparata, uz mali utrošak radne snage. Zbog toga je jedna od najtraženijih sorti na svetu.

Može da se koristi i kora „čendler“ oraha: od nje se prave razne farbe. Ljuska oraha je veoma mekana i ne baca se. Nju specijalizovane mašine melju i pretvaraju u prah od kojeg se prave presovani kundaci za skupe lovačke puške i karabine.

Jezgro ove sorte oraha je bele boje i koristi se u farmaciji, kozmetici, kao i za proizvodnju zdrave hrane.

Pitamo Marka, šta je naučio o vinu i vinogradima, snimajući TV seriju „Tajne vinove loze“:

– O vinu sam naučio da je dosta opasno piće, kaže kroz šalu i smeh popularni glumac.

Ali, kada se uozbilji, kaže da je dosta naučio o sortama vina. Imao je sreću da njegov rođeni brat zna dosta o vinima, jer je radio i kao somelijer honorarno, pa je i od njega saznao mnogo toga.

– Volim vina, volim crna vina a sada sam, kroz ovu seriju, zavoleo i bela vina, naročito tamnjaniku, kaže Marko.

On napominje da mu je u seriji bilo bitno kakav će biti proces radnje u vinogradu, da ne bude da se samo šetaju kroz špalire vinove loze i izgovaraju replike:

– Bilo je scena gde niko nije ubacivao nikakve fizičke radnje. I onda ja uzmem da čistim lopatu, da oštrim motiku… Probao sam tako neke stvari da ubacim, da nameštamo žice, da podižemo stubove koji su pali. Jer, iz iskustva znam da u polju mora nešto da se radi, a ne da se samo šeta, kaže Marko i navodi da je imao „muke“ sa kostimografima koji su mu davali novu garderobu, a zna se da se za rad uzima nešto staro i malo pocepano…

Inače, deo serije koji se odnosio na Negotinsku krajinu, sniman je, zapravo, u Grockoj.

O svojim planovi – ma Marko kaže da želi da nastavi da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju:

– Sve što zaradim – ulagaću. Ali sam nešto naučio: ipak treba sebi ostaviti malo para! Jer, sve što sam zaradio do sada, uložio sam i ostao sam bez novca, a treba živeti, kaže kroz osmeh Marko i naglašava da mu je važno da zna kako i u šta investira:

– Naredne dve-tri godine ću ulagati u orahe sigurno. Kasnije bih otvorio neki restoran ili kafić. Ali, ne bih ja vodio posao, nego moj brat koji o tome više zna i ima smisla za to, ispričao nam je Marko Vasiljević, glumac pred kojim je, nadamo se, blistava i umetnička i „preduzetnička“ karijera.

Radojka Nikolić