Pošto je ovogodišnji Zimski Vivaldi forum i formalno imao naziv Marksovog dela „Das Kapital“, logično je bilo da panel koji je bio posvećen bankarstvu, počne Marksovim stavom o bankama. Kao što se i moglo očekivati, Karl Marks je banke i bankare stavio u izrazito negativan kontekst, označavajući ih kao ključni faktor u eksploataciji radničke klase. Zato jedan od citata iz Kapitala glasi: „Vlasnici kapitala će podsticati radnike da kupuju skupu robu, stanove i tehnologije, obavezujući ih pritom na skupe kredite do nivoa neizdrživosti. Neplaćeni dugovi izazvaće bankrot banaka, koje će morati da se nacionalizuju, a potom će se kapitalizam urušiti sam od sebe“ – najavio je u drugoj polovini 19. veka Karl Marks.
Od tada do danas mnogo šta se promenilo – od oblika kapitala do bankarskih usluga i korisnika. Zato je tema panela u kojem su učestvovali glavni menadžeri sa liste Top tri banke na srpskom tržištu – Banca Intesa, OTP Banka i Komercijalna NLB Banka – glasila: Banke i kapital u digitalno doba – kako se stiče i kako se investira. U razgovoru su učestvovali Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa, Predrag Mihajlović, CEO OTP Banke, i Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, a svoje stavove su iznosili na ključne teme – od očekivanih kamatnih stopa, preko konsolidacije srpskog bankarskog tržišta do digitalizacije koja je postala imperativ i uključila IT sektor u bankarske usluge.
Broj banaka na tržištu nije bitan
Na pitanje o tome kako ocenjuju konkurenciju na srpskom bankarskom tržištu i da li je bolje imati veći ili manji broj banaka, Vlastimir Vuković je bio decidan: „Za konkurenciju na tržištu su dovoljne i dve banke, jer će se takmičiti“.
Darko Popović kaže da tržište opredeljuje investitore da li će biti prisutni i u kom obliku, kao i za koje niše poslovanja će se opredeliti. „U tom smislu, broj banaka na tržištu nije bitan. Važno je i za regulatora i za klijente da postoji ova koncentracija banaka na tržištu“, smatra Popović.
Prema rečima Predraga Mihajlovića, konsolidacija na srpskom bankarskom tržištu je rezultat toga što su pojedini učesnici prepoznali da na tržištu mogu da opstanu samo ako se priključe drugoj banci, jer ne mogu dalje da rastu.
– Ako znamo da je u EU prosečno bio povećan kapital u bankarskom sektoru šest odsto, u Srbiji je to bilo preko 10 odsto, znači da je bio više nego očigledan interes nekoga da dođe u Srbiju i da investira, jer može da ostvari profit. Za male ili srednje banke, postoje dva puta: ili da kupe neku veću banku ili da odu sa tržišta. Taj odlazak može biti bolan, u slučaju gubitka, jer će ih investitori pitati šta su radili u Srbiji, rekao je Mihajlović.
Što se tiče kamata koje su na kredite u Srbiji već nekoliko godina niske i prilično uporedive sa kamatama u razvijenim evropskim ekonomijama, bankari su saglasni da će se u 2022. godini ovaj nivo kamata zadržati, uz mogućnost da tako bude i naredne dve godine. Ali, za duži rok se, kako sada stoje stvari, ne mogu dati čvrste garancije u pogledu kretanja kamatnih stopa.
Darko Popović je bio decidan: u 2022. godini će kamate ostati na ovom nivou:
– Ono što se može zaključiti na osnovu procena kreatora ekonomske politike, domaćih ili stranih, to je da se u kraćem periodu, u 2022. godini, bez obzira na pretnje koje dolaze iz sfere inflacije, mogu očekivati niske kamatne stope. Dalja kretanja, na srednji i dug rok, teško je predvideti, jer se nalazimo u vrlo turbulentnom vremenu, rekao je Popović.
Prema rečima Predraga Mihajlovića, važno je posmatrati šta radi američka centralna banka, odnosno FED, i šta radi Evropska centralna banka (ECB):
– Mi to pratimo i vidimo da oni i dalje dodaju novac na tržište. Zato, dok god budemo imali tako veliku ponudu novca ka bankama, a time i ka klijentima, mi ne možemo da očekujemo da će rasti kamate. Ali, pošto se javila inflacija kao najveći neprijatelj novca, sada ćemo sačekati da vidimo kada će doći do smanjenja sume novca na tržištu i na koji način će američki FED i ECB reagovati. Za sada se ne najavljuje smanjenje novčane mase i zbog toga, prema našim projekcijama, ove niske kamate će ostati u 2022. i 2023. godini. Da li će biti tako, videćemo, jer je konkretan odgovor teško dati, rekao je Mihajlović.
Vlastimir Vuković se slaže sa procenama svojih kolega o tome da će niske kamate potrajati još godinu-dve, mada je teško bilo šta tvrditi na tu temu. Ali, on naglašava da u uslovima niskih kamatnih stopa, poslovanje mora biti efikasno, uz kamatu koja je najprihvatljivija za klijente:
– I dalje moramo da radimo na efikasnosti poslovanja. Nova realnost je da se radi od kuće i da radimo sa ljudima koji su širom Srbije ili širom sveta. Na samom početku pandemije, 2020. godine, to je bio veoma zahtevan proces za banke koji je bukvalno trebalo sprovesti za jedan dan, u uslovima zaključavanja i zatvaranja, podseća Vuković.
A na pitanje koliko košta prelazak na digitalne servise, odgovara da – košta opstanka!
– Ako ne investirate, nećete uspeti da zadržite klijente. Morate da procenite period investicije, da se ne bi dogodilo da tehnologija zastari u međuvremenu. Takođe, vrlo je važno što i država i privatna inicijativa mnogo ulažu u digitalizaciju. Naša obaveza je i da edukujemo i naše zaposlene i klijente, da im pomognemo da brže i efikasnije koriste ono što im je nadohvat ruke, naglašava Vuković.
Uz digitalizaciju je Predrag Mihajlović povezao i temu konsolidacije banaka na srpskom tržištu. Tako je broj banaka juče bio 24, danas je 20, a očekuje se nastavak akvizicija i smanjenje na, možda, 15 banaka – neformalno se moglo saznati od bankara. Mihajlović naglašava da banka treba da ima snagu kapitala-vlasnika, a manje banke to ne mogu.
– Mi smo spajanjem Vojvođanske banke i OTP banke, ugasili oko 100 filijala. Ako dodamo i filijale koje će ugasiti druge banke, onda ćemo najverovatnije imati oko 250 filijala manje na srpskom tržištu. I ako se pitate gde će ti klijenti, odgovor je: banke rade na tome da ih prebace u mobilne aplikacije.
Darko Popović smatra da se danas mnogo priča o digitalizaciji, ali se često potcenjuje kompleksnost tih rešenja.
– Tehnologija je danas takva da možete, maltene, da kupite rešenje koje želite. Ali, implementacija toga u bankarske sisteme i sisteme bezbednosti je veoma složena. Reč je o procesima i rešenjima koji ne treba da traju nekoliko meseci, već više godina. Ali kada to treba da implementirate u postojeći sistem, shvatite da je realnost veoma složena. Banke su organizacije čije se poslovanje bazira, pre svega, na poverenju, a milione transakcija treba da obavljamo u realnom vremenu, bez grešaka. U tom smislu ne možemo ni da se poredimo sa nekim malim IT kompanijama koje mogu da imaju proizvode, rekao je Popović.
IT je ušao i u bankarstvo
– Sada je srce banke IT. Mi svi ovde najviše zavisimo od IT-ja. Mene sad da pitate koji mi je najvažniji čovek u banci, ja ne bih rekao ni prodavac ni bilo koji menadžer. Već, IT! Mi postajemo IT kompanije koje posluju sa novcem. Ulaskom IT-ja u bankarski sektor, ulazimo u novu sferu koja ima i prednosti i mane, jer nemamo resurse da radimo sami, već moramo da se oslanjamo na IT. A posledica je da dolazi do deregulacije u svetu, jer i IT počinje da se bavi nekim uslugama, kao što je davanje potrošačkih kredita, a ne mora biti bankar. Virtuelne račune mogu otvarati sada i kompanije koje nisu banka. Tu se mogu raditi najjednostavniji bankarski poslovi. I mi tu dobijamo konkurenciju. U Americi na primer, kompanije kao što su Google ili Amazon već imaju na svojim platnim spiskovima ljude iz Bank od America koji razvijaju bankarske aplikacije. Oni žele da kroz svoje elektronske kanale ubace samo jedan servis koji će se baviti finansiranjem. Da li će banke izdržati tu trku – videćemo, jer ne mogu svi segmenti bankarstva da se prebace na takve platforme. Ali, za sve to su potrebne velike finansijske mogućnosti, upozorio je Predrag Mihajlović.
Ipak, priča o bankama i bakarskim uslugama nije kompletna ako sami bankari ne bi odgovorili na pitanje – zašto banke imaju negativan imidž i zašto se uvek smatra da uzimaju visoke kamate i provizije za svoje usluge. Darko Popović kaže da se banka u percepciji prosečnog građanina vezuje za kapital, pa je nekad lakše da krivite drugog za probleme koje sami imate.
– Sećam se čoveka koji se u neformalnom razgovoru žalio da ne može da uzme kredit za stan. Ja sam ga onda pitao, da li može da uzme taj kredit na 30 godina ako bi kamata bila nula; odgovor je bio da zarada ne bi mogla da nosi ratu ni bez kamate… Ali, suština je u tome da mi ni u školi ne učimo decu o odnosu prema novcu, ni kako se stiče ni kako se troši novac. Evo, kraj je godine i uskoro će sigurno u medijima biti naslovi u stilu – Za šest meseci banke zaradile 200 miliona evra… Za mene to nije vest, niti mogu da zaključim da li je to malo ili mnogo. Ali, takva vest je upravo upućena na percepciju građana zbog koje se stvara loš imidž za banke. Na evropskom bankarskom tržištu iza banaka danas ne stoje imaginarni, krupni kapitalisti, kako ih možda zamišljamo. Danas su vlasnici banaka investicioni fondovi, odnosno brojni akcionari, vlasnici manjinskih udela. I u našoj banci, Banca Intesa, koja je četvrta po veličini u evrozoni, ne postoji akcionar koji ima više od pet odsto udela. Nažalost, te teze o lošem imidžu banaka su više decenija preovladavale na ovom tržištu. Bilo je i pojedinaca koji nisu bili najidealnija slika, pa je kapital ovde imao negativan imidž u kontinuitetu, objasnio je Popović na kraju panela o bankama i kapitalu u digitalno doba.