Siniša Krneta: Zemlja koja nema razvijeno tržište kapitala, praktično je osuđena na granicu rasta BDP-a samo do pet odsto (Foto: Mokrogorska, Nikić)
Kada je svojevremno bila aktuelna Incijalna javna ponuda (IPO) kompanije Meta, u Srbiji je bila pomama da se tamo uloži. Srpski brokeri su 90% svog vremena, svojih tržišnih naloga, posvetili iznošenju kapitala iz zemlje, na potpuno legalan način. Srbija, koja vapi da bude neto uvoznik kapitala, postaje neto izvoznik kapitala zbog IPO kompanije Meta! – ispričao je Siniša Krneta, direktor Beogradske berze, jedan od gostujućih predavača Zimskog Vivaldi foruma (7-9.12. 2022.) poslovne škole Mokrogorska.
Razume se, ova opaska je sadržala poruku da Srbija još nije realizovala veću i ozbiljniju IPO. Ili, kako kaže, Krneta:
„Srbija je jedina zemlja, koja od 1941. godine do danas, sa jednim malim izuzetkom 2018., nije iskusila Inicijalnu javnu ponudu (IPO). Dakle, niko nije pokušao da kapital prikupi na javnom tržištu! Uvek sam se pitao kako privatni kapital nije na to spreman. Jer, osim sopstvenog kapitala, za kompanije postoji mogućnost da finansiranje bude obezbeđeno prikupljanjem kapitala na tržištu“.
Beogradska berza je danas deo Atex Grupe, jer je od pre godinu dana, Atinska berza postala jedan od vlasnika Beogradske berze, zajedno sa Kiparskom berzom. Zato direktor Krneta najavljuje:
„Od aprila 2023. mi smo na zajedničkoj trgovačkoj platformi i kroz Beogradsku berzu nudimo izlaz u svet – od Tokija preko Atine do Njujorka“.
On napominje da je Srbija konačno, posle 20 godina čekanja, dobila Strategiju za razvoj tržišta kapitala. „Radi se ozbiljno na IPO i nadam se da ćemo u tome uspeti. Jer, Srbija je trenutno najjeftinije mesto na svetu za plasiranje IPO ponude. Fiksni troškovi su minimalni, a procedure su zakonom regulisane i nisu ništa drugačije od procedura na berzama u Evropi“, objasnio je Siniša Krneta učesnicima ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma.
Impresivan istorijat Beogradske berze: Osnovaja 1886. ukazom kralja Milana, a da je profunkcionisala 1894. kada su je „operativno“ osnovali ugledni srpski trgovci. (Foto: Mokrogorska, Nikić)
Istorijat Beogradske berze je, kao što je poznato, impresivan. Direktor Krneta je podsetio da je Beogradska berza osnovana 1886. ukazom kralja Milana, a da je profunkcionisala 1894. kada su je „operativno“ osnovali ugledni srpski trgovci. Priča je duga, ali se Siniša Krneta osvrnuo na noviju istoriju od pre 20 godina:
„Srpsko tržište kapitala je 2001. g. dobilo veliki udarac privatizacijom koja je tada izvršena. Jer, koncept je bio takav da se 70% kapitala proda u tom prvom, nultom koraku, da se napravi jedno kvazi tržište gde će 30% akcija biti podeljeno radnicima i ostalim građanima, da bi onaj ko je konsolidovao tih 70 odsto, kroz zakon o privrednim društvima, na volšeban način prisilno, bez transparetnosti, spustio nivo kapitala sa 95% na 90%, ne bi li se olakšao proces konsolidacije kapitala. Tada je Bogradska berza, koja je ostala sa 20-tak ljudi, ipak pokušala da informacije učini javnim i da ih prezentuje. Ta borba ’ceđenja tržišta’ svela se na to da se na Beogradskoj berzi, sada nalazi tek oko 300 kompanija, od nekadašnjih listiranih 2.400 kompanija“.
Upravo zbog toga, Siniša Krneta je podsetio na analize koje pokazuju da je zemlja koja nema razvijeno tržište kapitala, praktično osuđena na granicu rasta BDP-a samo do pet odsto.
„To je maksimum rasta BDP-a koji jedna zemlja može ostvariti. Pored ostalog, i zato je važno da Srbija ima razvijeno tržište kapitala“, ocenio je Siniša Krneta.
R. Nikolić
