Sve je manje licitiranja oko datuma ulaska Srbije ili Zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije. Niko više i ne pominje o kojoj godini je reč – 2024, 2025, 2026. ili ko zna koja?
Piše: Radojka Nikolić
Ne zna se, a prema signalima koji stižu iz Brisela, neće se uskoro ni znati. Samo kratka hronologija nedavnih događaja, i izjave moćnih koji odlučuju o sudbinama malih država i naroda, ukazuju baš na to. Evo kako izgledaju neki od događaja u prošla samo tri meseca, na putu Zapadnog Balkana prema EU.
Da krenemo unazad, od maja do marta ove godine. Na primer, šef diplomatije EU Žozep Borel, saopštio je 10. maja, posle sastanka sa svojim kolegama u EU, da je “Zapadni Balkan geopolitički problem i zato o poglavljima zasad ništa”. Po završetku ministarskog zasedanja Unije, Borel je rekao da u ovom trenutku ništa ne može reći o izgledima da Srbija i Crna Gora u junu otvore nova poglavlja u pregovorima o članstvu za EU, ali je preneo da su ministri Unije naglasili nužnost da partneri na Zapadnom Balkanu pospeše i ubrzaju evropske reforme.
Izjave su strukturisane po sistemu toplo-hladno. “Zapadni Balkan je geopolitički problem, ima ključnu geopolitičku ulogu za Evropsku uniju i šefovi diplomatija EU su se saglasili da Unija sa regionom obezbedi i političko angažovanje pored jasne opredeljenosti za njegovu evropsku perspektivu”, izjavio je Borel: „A ima mnogo drugih problema vezanih za Zapadni Balkan koji nisu povezani sa proširivanjem, ali mi moramo da se pozabavimo tim područjem u geopolitičkoj perspektivi“.
A samo nekoliko dana ranije, u saopštenju koje su objavili 6. maja, ministri spoljnih poslova Grupe 7 (G7) potvrdili su “zajedničku predanost bezbednosti, privrednom oporavku i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana kao ključnu investiciju za mir i stabilnost i podržali dalji napredak u regionalnoj saradnji, posebno kroz Zajedničko regionalno tržište, Zelenu agendu za Zapadni Balkan i Berlinski proces”.
Ministri sedam najrazvijenijih zapadnih zemalja takođe su podržali zvanično otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom i sprovođenje reformske agende vezano za pregovore o pristupanju EU sa Crnom Gorom i Srbijom. U delu saopštenja za Zapadni Balkan naglašena je “važnost napredovanja potrebnih unutrašnjih reformi, posebno u pogledu vladavine prava, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala, nezakonitih finansija i korupcije, uz preduzimanje oštrih akcija protiv najdrastičnijih slučajeva”. Uz to su zemlje regiona pozvane da “prošire domaći politički prostor i poboljšaju okruženje za civilno društvo i nezavisne medije”.
Izgleda da su u martu duvali nešto drugačiji vetrovi, nudilo se malo više optimizma za Zapadni Balkan. Jer je, na primer, devet članica EU tražilo da se Zapadni Balkan vrati na agendu EU. U pismu koje su 5. marta uputili Žozepu Borelu, šefovi diplomatija devet članica Unije napisali su: “Verujemo da je krajnje vreme za strateški pogled na Zapadni Balkan”. U potpisu su bili ministri spoljnih poslova Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Grčke, Irske, Rumunije, Slovačke i Slovenije. Smatrali su da na narednim sastancima treba voditi “stratešku raspravu o zemljama Zapadnog Balkana i njihovim perspektivama” jer se “mnogo toga promenilo” od poslednje rasprave o proširenju u avgustu 2019. godine. Posebno je “došlo do dinamičnog unutrašnjeg političkog razvoja u zemljama regiona”, napisali su ministri.
To je bilo početkom marta, a videli smo dokle smo stigli početkom maja. I dok EU ne smisli šta će sa Zapadnim Balkanom, imamo mi na čemu da radimo: Zajedničko regionalno tržište, Zelena agenda, Berlinski proces. Dok sve to realizujemo i dok se oko svega geostrateški i geopolitički usaglasimo – eto nama članstva u EU. Kada? Pa, kad sve završimo.
