Branislava Milunov na promociji monografije o Dušku Radoviću (foto: R. Nikolić)
Novinarka i koleginica Duška Radovića početkom osamdesetih godina, kada je on radio na radiju u Studiju B, Branislava Milunov, govorila je 26. oktobra na Beogradskom sajmu knjiga, na promociji monografije objavljene povodom 100 godina rodjenja ovog velikog književnog stvaraoca.
Podsećajući da je u opsežnoj i dokumentovanoj priči o životu i radu Duška Radovića, autorka monografije dr Zorica Hadžić navela da će čitaoci upoznati „više lica Duška Radovića“, Branislava Milunov je rekla da je ona lično, tokom rada i druženja u Studiju B, upoznala. njegova “tri lica”:
„Jedno njegovo lice je bilo rano ujutro, kada je bio neraspoložen i namrdjen, kada je šetao u krug, već od 5 sati ujutro, na spratu na vrhu Beogradjanke, tražeći inspiraciju za tekst koji će izgovoriti u njegovoj, kultnoj emisiji Beograd, dobro jutro. Nikad ništa nije uradjeno napisano, uvek je želeo da sedne za svoju staru mašinu marku ‘Olimpia’ i da počne da kuca negde oko pola sedam ujutro. A do tada su bili neprekidni krugovi šetanja i razmišljanja o onome što će mu sinuti kao ideja toga. Morao je tada da bude sam i koncentrisan na ono što će nam izgovoriti u 7,15 h. Za mašinom bi napisao oko 15 poruka, pa bi onda selektovao šest-sedam i ulazio je u studio tačno u 7,15 h. su već bili pripremljeni, čekali su da udje, a ja sam iz studija izlazila u 7,10 h, jer sam do tog trenutka vodila Jutarnji program.To je bio poseban protokol koji se striktno spovodio svakog jutra“, ispričala je Branislava Milunov.
Posle emitovanja emisije „Beograde, dobro jutro“, Duško se malo odmarao u svojoj sobi (tri sa tri!) i izgledao je kao čovek koji je skinuo veliki teret sa sebe, ispričala je Branislava Milunov. Tada se moglo videti „drugo lice“ Duška Radovića: bio je raspoložen, pričao je sa svima, obilazio studio, raspitao se šta se gde dešava u kojoj oblasti, od muzike do svakodnevnih informacija, i oko 12 časova napuštao je Beogradjanku i Studio B.
„Ja, naravno, ‘treće lice’ Duška Radovića, bilo je nešto privatno izmedju nas dvoje, jer je Duško bio u komisiji koja je mene primila u radni odnos u Studiju B. On se zato osećao, na neki način, odgovornim za ono što ja radim i bodrio me na početku. Ja sam imala veliku početničku tremu, kao i svi voditelji koji počinju. Podsticao me je i ohrabrivao, ali je, bogami, umeo i da izgrdi! Zato su njegovi najbolji komplimenti imali samo ove četiri reči: Jutros je bio dobro. I kad bih to čula, bila sam presrećna“, ispričala je Branislava Milunov.
Inače, monografija posvećena Dušku Radoviću, čiji je autor dr Zorica Hadžič, osmišljena je u saradnji sa Milošem Radovićem, sinom Duškom Radovićem. Pored do sada neobjavljenih Duškovih tekstova, beležaka i crteža, knjiga sadrži i njegovu privatnu i poslovnu prepisku, svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika, kao i skeniranu arhivsku i drugu gradju (crteže, pisma, razglednice, nacrte i slično).
Ovu monografiju je objavila kompanija Mascom, koja već više godina izdaje njegova dela i štiti autorska prava. Originalni izgled ovog izdanja osmislili su Slavimir Stojanović Futro i Boris Bota Miljković. Promocija je održana na štandu JP Pošta Srbije, koja je pomogla izdavanje ove monografije. (R. Nikolić)
