Piše: Stevan Masal, Business Analyst, Egzakta Advisory

          Srbija 2050. Zvuči kao naslov jednog, naravno uspešnog, Sci-Fi filma u kome će verovatno Miloš Biković igrati glavnu ulogu. Ništa lično, samo ste mi Vi Miloše prvi pali na pamet kada sam prve dve ispisane reči povezao sa potencijalnim naslovom, potencijalnog filma.

U Srbiji, u kojoj bi naravno bila smeštena radnja ovog filma, ukoliko se ništa ne bude promenilo, 2050. godine živeće četiri miliona ljudi. Ovo sada definitivno zvuči kao uvod dostojan uspešnog Sci-Fi filma, s obzirom na to da to znači da će za manje od 30 godina, ovde živeti skoro tri miliona ljudi manje nego danas. Kako ne bih ostao pogrešno, ili dvosmisleno shvaćen, osećam potrebu da objasnim zašto sam upotrebio pridev: „uspešnog“. Šta bi mogla biti osnovna tematika ovog filma, pitam se? Invazija čudnih bića sa udaljenih planeta? Ponovno izleganje dionosaursa? Mora da je jedna od ove dve, jer drugog objašnjenja za nestanak skoro 50% stanovništva za manje od 30 godina, nemam. Biće, nažalost, da tematika, nije ni jedna ni druga, već neka treća.

Na prvom času ekonomije, učio sam o njenih 10 osnovnih principa. Prvi kaže: „Ljudi moraju da vrše izbor“. Pred ljudima je veliki broj svakodnevnih izbora, ali i onih koji sežu u budućnost. Neke od bitnijih odluka, tiču se čovekovog blagostanja.

Na prvom času ekonomije, učio sam o njenih 10 osnovnih principa. Prvi kaže: „Ljudi moraju da vrše izbor“. Pred ljudima je veliki broj svakodnevnih izbora, ali i onih koji sežu u budućnost. Neke od bitnijih odluka, tiču se čovekovog blagostanja. A šta je blagostanje? Blagostanje je osećaj ispunjenosti života. Da bi život bio ispunjen, on mora imati svoj smisao. Svakako da je jedan deo smisla, povezan i sa onim što čovek radi, od čega živi. A od čega će ljudi živeti 2050. godine? Čak 40% današnjih zanimanja će do tada nestati. Dakle, neophodno je uspostavljanje i organizovanje obrazovnog sistema na principima budućnosti. To znači identifikovanje profesija budućnosti i kreiranje uslova za razvoj ekonomije u tom pravcu.

Drugi princip ekonomije kaže: „Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili“.

Drugi princip ekonomije kaže: „Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili“.  Jedan od značajnih troškova u svakoj kompaniji jesu plate radnika. Kako bi jedna kompanija bila uspešna i da bi napredovala, ona de facto treba da ima profesionalni menadžment. Takav menadžment bi trebalo da imaju i državne kompanije, s obzirom na to da one upravljaju javnom imovinom, i da direktno utiču na blagostanje i napredak ekonomije, tj. društva. Sa znanjem, idu i privilegije. Pa, tako, određene privilegije se odnose i na platu koju bi ti profesionalni menadžeri imali. Međutim, ona bi u ovom slučaju bila tržišna, ali ukoliko želimo napredak ekonomije, neophodno je dovođenje stručnjaka na odgovorna mesta u državnim kompanijama, naročito u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija. Ti profesionalni menadžeri svakako mogu biti i lica već zaposlena u tim kompanijama, ali ona koja poseduju specifične kompetencije za datu oblast.

Treći princip ekonomije kaže: „Ljudi reaguju na podsticaje“. Ukoliko bi država identifikovala i istakla zanimanja od značaja za budućnost naše ekonomije, povećao bi se fokus društva i svest o potrebi za promenama bi bila jača.

Treći princip ekonomije kaže: „Ljudi reaguju na podsticaje“. Ukoliko bi država identifikovala i istakla zanimanja od značaja za budućnost naše ekonomije, povećao bi se fokus društva i svest o potrebi za promenama bi bila jača. Neophodno je, dakle, da se u prvi plan istaknu i podstiču one profesije koje će u narednim godinama i decenijama biti od posebnog značaja za razvoj našeg društva. Potrebno je da zanimanja od značaja poverimo građanima Srbije, jer ukoliko do tog pada u broju stanovnika dođe, vrlo je verovatno da će ta zanimanja od značaja biti deficitarna u Srbiji i da će se nadomestiti „uvozom“ stručne radne snage iz inostranstva.

Ono što je sigurno, a što je već i primetno, to je da potreba za radnom snagom u Srbiji raste, što je dobar pokazatelj, ali koji je, nažalost, u određenom delu iniciran odlaskom ljudi. Dakle, za one koji budu živeli 2050. u Srbiji, posla će biti i to na pretek, ali ono što svakako ostaje, to je potreba za definisanjem inicijativa za borbu protiv dinosaursa. Ja sam identifikovao tri, što svakako nije dovoljno, ali hajde neka svako identifikuje barem tri i Miloš će biti u povoljnijoj poziciji da tog dinosaursa na kraju filma, konačno i pobedi.