Direktor FAO: Ugroženo globalno snabdevanje hranom zbog rusko-ukrajinskog sukoba

Autorski tekst: QU Dongyu, generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, 11. mart, Rim

 

Tokom protekle dve godine, COVID-19 doneo je mnogo izazova globalnoj bezbednosti hrane. Danas ono što se dešava u Rusiji i Ukrajini dodaje još jedan značajan izazov. Rusija i Ukrajina igraju značajnu ulogu u globalnoj proizvodnji i snabdevanju hranom. Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, a Ukrajina peti po veličini. Zajedno obezbeđuju 19% svetske ponude ječma, 14% pšenice i 4% kukuruza, čineći više od jedne trećine svetskog izvoza žitarica. Oni su takođe vodeći dobavljači uljane repice i čine 52% svetskog izvoznog tržišta suncokretovog ulja. Globalna ponuda đubriva je takođe visoko koncentrisana, sa Rusijom kao vodećim proizvođačem.

Lanac snabdevanja i logistički poremećaji u ukrajinskoj i ruskoj proizvodnji žitarica i uljarica i ograničenja na ruski izvoz imaće značajne posledice po bezbednost hrane. Ovo posebno važi za pedesetak zemalja koje zavise od Rusije i Ukrajine sa 30% ili više snabdevanja pšenicom. Mnoge od njih su najmanje razvijene zemlje ili zemlje sa niskim dohotkom i deficitom hrane u severnoj Africi, Aziji i na Bliskom istoku. Mnoge evropske i centralnoazijske zemlje oslanjaju se na Rusiju za preko 50% svojih nabavki đubriva, a nestašice bi se mogle produžiti i na sledeću godinu.
Cene hrane, koje su već u porastu od druge polovine 2020. godine, dostigle su istorijski maksimum u februaru 2022. zbog velike potražnje, ulaznih i transportnih troškova i prekida rada luka. Na primer, globalne cene pšenice i ječma porasle su za 31% tokom 2021. Cene uljane repice i suncokretovog ulja porasle su za više od 60%. Velika potražnja i nestabilne cene prirodnog gasa takođe su povećale troškove đubriva. Na primer, cena uree, ključnog azotnog đubriva, porasla je više od tri puta u poslednjih 12 meseci.
Intenzitet i trajanje sukoba ostaju neizvesni. Verovatni poremećaji u poljoprivrednim aktivnostima ova dva velika izvoznika osnovnih roba mogli bi ozbiljno da pogoršaju nesigurnost hrane na globalnom nivou, kada su međunarodne cene hrane i sirovina već visoke i promenljive. Sukob bi takođe mogao da ograniči poljoprivrednu proizvodnju i kupovnu moć u Ukrajini, što bi dovelo do povećane nesigurnosti hrane na lokalnom nivou.

Ključni faktori rizika

Žitarice će biti spremne za žetvu u junu. Nejasno je da li će poljoprivrednici u Ukrajini moći da ih uberu i isporuče na tržište. Masovno raseljavanje stanovništva smanjilo je broj poljoprivrednih radnika i radnica. Pristup poljoprivrednim poljima bio bi težak. Uzgajanje stoke i živine i proizvodnja voća i povrća takođe bi bili ograničeni.

Ukrajinske luke na Crnom moru su zatvorene. Čak i ako infrastruktura unutrašnjeg saobraćaja ostane netaknuta, transport žitarica železnicom bi bio nemoguć zbog nedostatka operativnog železničkog sistema. Plovila i dalje mogu da prolaze kroz Turski moreuz, kritičnu trgovinsku raskrsnicu kroz koju prolazi velika količina pošiljki pšenice i kukuruza. Rastuće premije osiguranja za crnomorski region bi pogoršale ionako visoke troškove transporta, povećavajući troškove uvoza hrane. I dalje je nejasno da li će objekti za skladištenje i preradu ostati u funkciji.
Ruske luke na Crnom moru su za sada otvorene i kratkoročno se ne očekuje veći poremećaj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, finansijske sankcije Rusiji izazvale su značajnu depresijaciju koja bi, ako se nastavi, mogla da značajno umanji produktivnost i rast i na kraju dodatno poveća troškove poljoprivredne proizvodnje.
Rusija je glavni igrač na globalnom energetskom tržištu, sa 18% svetskog izvoza uglja, 11% nafte i 10% gasa. Poljoprivreda zahteva energiju kroz korišćenje goriva, gasa, električne energije, kao i đubriva, pesticida i maziva. Proizvodnja sastojaka i stočne hrane takođe zahteva energiju. Aktuelni sukob je izazvao skok cena energije, sa negativnim posledicama po sektor poljoprivrede.
Pšenica je osnovna hrana za preko 35% svetske populacije, a trenutni sukob bi mogao da rezultira veoma naglim smanjenjem izvoza pšenice iz Rusije i Ukrajine. Još uvek nije jasno da li bi drugi izvoznici uspeli da popune ovu prazninu. Zalihe pšenice u Kanadi su već na izmaku, a izvoz iz Sjedinjenih Američkih Država, Argentine i drugih zemalja će verovatno biti ograničen jer će vlade pokušati da obezbede domaće snabdevanje.

Zemlje koje se oslanjaju na uvoz pšenice verovatno će povećati količine uvoza, doprinoseći dodatnom pritisku na globalne zalihe. Egipat, Turska, Bangladeš i Iran su najveći globalni uvoznici pšenice, koji kupuju više od 60% pšenice iz Rusije i Ukrajine, i svi imaju izuzetan uvoz. Liban, Tunis, Jemen, Libija i Pakistan takođe se u velikoj meri oslanjaju na ove dve zemlje za svoje snabdevanje pšenicom. Globalna trgovina kukuruzom verovatno će se smanjiti zbog očekivanja da gubitak izvoza iz Ukrajine neće popuniti drugi izvoznici i zbog visokih cena.
Izgledi za izvoz suncokretovog ulja i drugih alternativnih ulja takođe su neizvesni. Glavni uvoznici suncokretovog ulja, uključujući Indiju, Evropsku uniju, Kinu, Iran i Tursku, moraju da pronađu druge dobavljače ili druga biljna ulja, koja bi mogla imati efekat prelivanja na palmino, sojino i ulje uljane repice, na primer.

Preporuke politika

1. Ostaviti otvorenu globalnu trgovinu hranom i đubrivom. Treba uložiti sve napore da se zaštite proizvodne i marketinške aktivnosti potrebne za ispunjavanje domaćih i globalnih zahteva. Lanci snabdevanja treba da nastave sa radom, što znači da se čuvaju usevi, stoka, infrastruktura za preradu hrane i svi logistički sistemi.

2. Pronaći nove i raznovrsnije dobavljače hrane. Zemlje koje zavise od uvoza hrane iz Rusije i Ukrajine trebalo bi da potraže alternativne dobavljače da apsorbuju šok. Takođe bi trebalo da se oslone na postojeće zalihe hrane i da diversifikuju svoju domaću proizvodnju kako bi osigurali pristup zdravoj ishrani za sve ljude.

3. Podržati ugrožene grupe, uključujući interno raseljena lica. Vlade moraju proširiti mreže socijalne zaštite kako bi zaštitile ugrožena lica. U Ukrajini, međunarodne organizacije moraju da se umešaju da pomognu ljudima kojima je potrebna pomoć. Širom sveta bi moglo mnogo više ljudi da bude gurnuto u siromaštvo i glad zbog sukoba, i moramo im obezbediti pravovremene i dobro ciljane programe socijalne zaštite.

4. Izbegavati ad hoc političke reakcije. Pre nego što donesu bilo kakve mere za obezbeđivanje snabdevanja hranom, vlade moraju da razmotre njihove potencijalne efekte na međunarodnom tržištu. Smanjenje uvoznih carina ili korišćenje izvoznih ograničenja moglo bi da pomogne u rešavanju pojedinačnih izazova bezbednosti hrane u kratkom roku, ali bi podiglo cene na globalnim tržištima.

5. Ojačati transparentnost tržišta i dijalog. Više transparentnosti i informacija o uslovima na globalnom tržištu može pomoći vladama i investitorima da donesu informisane odluke kada su tržišta poljoprivrednih proizvoda nestabilna. Inicijative poput Informacionog sistema poljoprivrednog tržišta (AMIS) G-20 povećavaju takvu transparentnost pružanjem objektivnih i blagovremenih tržišnih procena.