Guverner Jorgovanka Tabaković: Za početak, citat Ajnštajna – „Bojim se dana kad će tehnologija nadmašiti našu ljudsku interakciju“

Autor: R. Nikolić

Citatom Alberta Ajnštajna: „Bojim se dana kad će tehnologija nadmašiti našu ljudsku interakciju“, Jorgovanka Tabaković, guverner  Narodne banke Srbije, započela je svoje obraćanje prisutnima na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga: prilike i izazovi“, koju je  organizovao Savet stranih investitora, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, u Beogradu 11. juna. Za oko 400 predstavnika stranih kompanija koje posluju u Srbiji, za predstavnike domaćih i stranih institucija bila je ovo prilika da dobiju informacije kroz dva panela: Digitalna finansijska revolucija: sprint ili maraton” i “Zeleno – da li smo spremni da pređemo sa reči na delo”.

Ali, pre toga, o prednostima i izazovima digitalnih tehnologija, uz pogled na makroekonomsku sliku i projekcije za naredni period, govorila je Jogovanka Tabaković, guverner NBS. Podsećajući da i u poslu i u životu imamo i prilike i izazove, uz mogućnost izbora, guverner Tabaković je istakla da je za nju najveća prilika ulaganje u ljude i u znanje:

”Jer, na ljudima počivaju države i sve institucije. Mi smo sada u periodu fantastično brzih promena. Na nama je da prihvatimo sve dobre strane tehnologija i da mi upravljamo njima u funkciji razvoja društva, jer je čovek stvorio i unapređuje tehnologije, a ne obrnuto”, rekla je Jorgovanka Tabaković, uz naglasak da je “čovek unikatan i nezamenljiv”:

“Ta činjenica nikad ne sme da se zanemari. Posebno ne smemo da je zanemarimo mi koji smo odgovorni za finansijski sistem čije funkcionisanje treba i mora da se unapređuje u interesu čoveka. A mera unapređenja finansijskog sistema i korist od toga, zavisi od ugla gledanja. I razlikuje se od posmatrača do posmatrača: da li je to pojedinac vođen ličnim interesom, kompanija koja takođe ima svoj specifičan ugao gledanja, udruženje ili jedna industrija ili je to NBS koja ima odgovornost za makroekonomsku stabilnost ukupnog sistema i svih učesnika zajedno”, rekla je Jorgovanka Tabaković.

Kad je reč o novim tehnologijama, za guvernera NBS ne postoji dilema:

“Čovek je merilo stvari. Unikat. Kreativnost čoveka je jedinstvena. Svemir  stvara originale. Veštačka inteligencija stvara replike – kopije od učitanih algoritama. Od informacija koje su unete u sistem. Nedostaju pravi podaci. Zato vas molim da u trci sa inovacijama u ime boljeg života čoveka, čovek u čije ime sve radimo, ne doživi poraz!” – poručila je okupljenim bankarima i investitorima Jorgovanka Tabaković.

O makroekonomskim projekcijama, guverner NBS je saopštila procenu da je u maju ove godine inflacija u Srbiji ušla u ciljani koridor od 3 ± 1,5%.

“Na to upućuje naš now-cast model, putem kojeg preuzimamo i obrađujemo oko 30 hiljada cena proizvoda i usluga sa oko 130 internet stranica u realnom vremenu, a u okviru kojeg razvijamo i tehnike koje se oslanjaju na veštačku inteligenciju”, rekla je Tabaković i najavila dalje usporavanje inflacije do kraja ove godine, tako da bi u toku sledeće godine inflacija trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3%.

Prema ostalim pokazateljima, ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ubrzala na 4,7% međugodišnje, a na nivou godine očekuje se rast od 3,5%.

“Već od sledeće godine očekujemo dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti između 4% i 5%, čemu će doprineti i realizacija investicija u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja. Dobar poslovni ambijent, adekvatne politike i moderan regulatorni okvir omogućili su i očuvanje visoke adekvatnosti kapitala banaka, pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita na nivou od oko 3%” rekla je Tabaković uz najavu da zbog povoljnijih ekonomskih prilika značajan broj banaka očekuje rast kredita i privredi i stanovništvu u 2024. i u 2025. godini od preko 5%. Tako bar pokazuju očekivanja u poslednjoj anketi NBS o kreditnoj aktivnosti.

O poziciji Srbije u digitalnoj finansijskoj revoluciji, guverner NBS navodi da podaci pokazuju da je broj transakcija realizovanih u IPS NBS sistemu povećan sa oko 7 miliona u 2019. godini na oko 67 miliona u 2023. godini! U 2024. godini u IPS NBS sistemu u proseku je mesečno realizovano oko 6,5 miliona plaćanja, dok je skeniranjem IPS QR kôda izmireno 14 miliona računa, privrede i građana, u 2023. godini. Uslugu „Prenesi”, odnosno brz transfer novca korišćenjem broja mobilnog telefona primaoca novca, trenutno nudi 11 banaka, a 2,5 miliona korisnika može da plaća koristeći ovaj servis. Za uslugu „Prenesi” do sada je registrovano oko šest stotina hiljada korisnika.

“Za usluge elektronskog bankarstva na kraju 2023. godine bila su registrovana blizu 4,2 miliona korisnika – fizičkih i pravnih lica i preduzetnika, što je oko 2,5 puta više nego na kraju 2016. godine. I za usluge mobilnog bankarstva na kraju 2023. godine bila su registrovana oko 4,2 miliona korisnika, što je oko 5,5 puta više u odnosu na kraj 2016. godine”, navela je guverner Tabaković i podsetila na podatak da je broj zaključenih ugovora na daljinu od preko 176 hiljada u 2023. godini za 4 puta viši u odnosu na 2019. godinu: preko petine tih ugovora zaključeno je putem video-identifikacije korisnika, a gotovo polovina se odnosila na gotovinske kredite; omogućeno je i otvaranje računa i promena banke bez odlaska u staru, pa u novu banku.

Od onoga što sledi, guverner Tabaković je najavila da će ove godine biti završeno usklađivanje sa propisima Evropske unije, implementacijom direktive PSD2 u domaće zakonodavstvo, čime se omogućava otvoreno bankarstvo u Republici Srbiji. “Usklađivanje sa direktivom PSD2 deo je i naše pripreme za priključenje SEPA, odnosno Jedinstvenom području za plaćanje u evrima. Priključenje SEPA području omogućiće smanjenje troškova plaćanja između Evropske unije i ekonomija Zapadnog Balkana, što će značiti jeftinije transakcije i za građane i za privredu”, objasnila je guverner Tabaković, uz poruku koju je uputila prisutnima:

“Umesto da se pitamo kakva će biti budućnost za deset godina, treba da se fokusiramo na ono što se neće promeniti. Za mene, to je fokus na čoveka i ono što je dobro za njega. Do održivog rasta, koji nam je svima cilj, ne stiže se ni sprintom ni maratonom, jer u našem poslu nema konačnih pobeda. Reči su početak, a samo dela i rezultati govore o svima nama. U duhu naziva prvog panela – da svako pređe sa reči na delo. A način rada Narodne banke Srbije će ostati – dela! Ono što je važno jeste da svako od nas ima izbor! Izbor je da li ćemo u razvoju da predvodimo, što može da znači i izlaganje riziku, ili će naša uloga biti da pratimo druge, što znači i propuštene šanse”.