Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji
Piše: Radojka Nikolić
Ako se nastavi rast ekonomije Srbije po 3% godišnje, onda će Srbija tek 2070. godine moći da se približi nivou životnog standarda zemalja koji imaju članice Evropske unije. Ukoliko se taj rast duplira, pa bude iznosio od 5% do 6% godišnje, onda je približavanje nivou životnog standarda EU moguće i ranije, a to je 2040. godine.
Tako glasi odgovor Nikole Pontare, direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji, na moje pitanje za portal magazinbiznis.rs – Koliko je godina potrebno da se Srbija približi nivou životnog standarda koji ima EU, imajući u vidu sadašnje usporavanje ekonomskog rasta na dva do tri odsto u prošloj, ovoj i sledećoj godini?
Na konferenciji za medije koja je održana 25. aprila u beogradskoj kancelariji Svetske banke, na kojoj je predstavljen Redovni ekonomski izveštaj Svetske banke za Zapadni Balkan, direktor Pontara je, u odgovoru na to pitanje još rekao da Srbija mora brže da sprovodi sistemske reforme, da reorganizuje javna preduzeća, da bolje koristi ljudski potencijal, da se uključuje u regionalne integracije i više privlači tehnološke inovacije, iako se na tome već dosta radi:
„Na svim frontovima, u svim oblastima mora da se radi mnogo više i brže. Ako bi se uradile strukturne reforme koje bi dovele do značajnog povećanja ekonomskog rasta, onda bi Srbija pre prevazišla jaz između prosečnog nivoa životnog standarda u Srbiji i standarda u Evropskoj uniji“, glasio je odgovor, uz podsećanje da se očekuje da će 2025. godine Srbija imati ekonomski rast od 4%, što, ipak, predstavlja pozitivno ubrzanje.
Podsetili smo predstavnike Svetske banke i na studiju iz 2019. godine urađenu upravo za Srbiju, u kojoj su navedeni uslovi ekonomskog razvoja koje bi Srbija trebalo da ispuni, pa da uz 7% godišnjeg rasta BDP-a tokom deset godina, udvostruči svoj BDP i približi se razvijenim evropskim državama. To se do sada nije dogodilo, a iz Svetske banke podsećaju da se u međuvremenu dogodila pandemija koja je usporila i globalni razvoj.
A što se Srbije tiče, takav scenario je moguć, ali traži mnogo veću ekonomsku agilnost, pored ostalog reforme, od kojih zavisi kvalitet stranih direktnih investicija, jačanje tržišne konkurentnosti, povećanje sveukupne efikasnosti i produktivnosti. Pa, ako se sve to uradi, uz ostale reforme o kojima je govorio direktor Pontara, onda je moguće i brže približavanje nivou životnog standarda koje ima EU.
A što se tiče Redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za Zapadni Balkan, u njemu se navodi da je „rast ekonomija Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore premašio nivoe zabeležene pre izbijanja pandemije, uprkos posledicama napada Rusije na Ukrajinu, višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti“. Međutim, kako se konstatuje, izgledi za Zapadni Balkan su i dalje nepovoljni:
„Očekuje se usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja. Region se sada suočava sa izazovima ponovnog stvaranja rezervi u cilju pripreme za buduće šokove, kao i sprovođenja reformi na strani ponude radi polaganja temelja za održiviji i zeleniji rast“.
U izveštaju se podseća da je inflacija na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a da su pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023.
„U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja, kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta. Pa ipak, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike. Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je,
zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize“, navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.
„Najsiromašnija domaćinstva troše daleko veći procenat svojih prihoda na energiju i hranu, a to su upravo dve stavke potrošačke korpe čije su cene najviše porasle“, ocenila je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja: „To znači da je povećanje stvarnih troškova života sa kojim se suočavaju siromašniju građani zemalja Zapadnog Balkana mnogo veće nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih podataka o inflaciji merenoj kretanjem potrošačkih cena. Pri definisanju delotvornih politika kojima će se zaštititi manje imućni građani i podstaći privredni rast bitno je uzeti u obzir promenljivost stopa inflacije za različite vrste domaćinstava“, zaključila je Sanja Madžarević-Šujster.
