Piše: Marija Savić, direktor Odeljenja za ekonomska istraživanja Banca Intesa

 

Pre oko dve decenije, Svetska banka je prvi put upotrebila izraz „zamka srednjeg dohotka“, opisujući situaciju u kojoj zemlja sa srednjim dohotkom stagnira usled nemogućnosti da se takmiči na globalnom nivou u standardizovanim, radno intenzivnim poslovima. Jer, relativno visoke plate čine tradicionalne proizvode proizvedene u zemlji nekonkurentnim, dok u isto vreme zemlja ne može da se približava višem nivou razvoja jer nije u poziciji da se takmiči u proizvodnji sa višom dodatom vrednošću, na dovoljno širokoj skali u uslovima u kojima su napredne industrije nedovoljno razvijene. Imajući u vidu činjenicu da se oko 110 zemalja, uključujući i Srbiju, ubraja u ovu kategoriju, da u njima živi 75 odsto svetske populacije, da generišu, otprilike, jednu trećinu globalnog BDP-a i da su glavni pokretač svetskog rasta, pitanje – kako izbeći zamku srednjeg dohotka – dodatno dobija na značaju.

Dugoročan i održiv ekonomski rast ne može da se zasniva na stranim direktnim investicijama, velikim projektima ili prirodnim resursima; pravi i jedini izvor rasta i razvoja ekonomije jedne zemlje su domaće kompanije koje su sposobne da generišu vrednost.

Analize pokazuju da je daleko lakše preći sa nivoa niskog dohotka na srednji, te da izuzetno mali broj zemalja uspe da pređe iz kategorije srednjeg u kategoriju visokog dohotka. Iako fenomen zamke srednjeg dohotka još nije dovoljno istražen, pregledom malobrojne literature zaključuje se da nekoliko determinanti može da predstavlja barijeru za kvantni skok potreban za dostizanje nivoa visokog dohotka, uključujući iscrpljivanje jeftine radne snage, nedovoljan kvalitet ljudskog kapitala, smanjenje prinosa na fizički kapital, neadekvatno sprovođenje ugovora i zaštita intelektualne svojine, pogrešnu alokaciju talenata, kao i nedostatak pristupa naprednoj infrastrukturi i finansijama.

Jasno je da dugoročan i održiv ekonomski rast ne može da se zasniva na stranim direktnim investicijama, velikim projektima ili prirodnim resursima, te da je pravi i jedini izvor rasta i razvoja ekonomije jedne zemlje su domaće kompanije koje su sposobne da generišu vrednost. Zemlje mogu dostići nivo srednjeg dohotka liberalizacijom, privatizacijom i globalnom integracijom, ali postizanje nivoa razvoja visokog dohotka zahteva snažan napor kreatora ekonomske politike  da stimulišu privatne investicije. Strane direktne investicije jesu neophodne jer igraju važnu ulogu u određenim fazama razvoja, podržavajući integraciju u globalne lance snabdevanja, otvaranje novih radnih mesta, uvođenje novih tehnologija i proizvodnih procesa; ali, dugoročno gledano, domaće, pre svega privatne investicije, ključne su za održiv ekonomski rast.

Imajući u vidu činjenicu da se oko 110 zemalja, uključujući i Srbiju, ubraja u ovu kategoriju, da u njima živi 75 odsto svetske populacije, da generišu, otprilike, jednu trećinu globalnog BDP-a i da su glavni pokretač svetskog rasta, pitanje – kako izbeći zamku srednjeg dohotka – dodatno dobija na značaju.

Kao i prethodnih godina, i ovog marta smo imali priliku da čujemo upozorenja ekonomista na Kopaonik biznis forumu da su domaće privatne investicije u našoj zemlji na zabrinjavajućem nivou. Iako su ukupne investicije u Srbiji dostigle respektabilnih 24 odsto BDP-a, brine činjenica da su nasuprot udvostručenim stranim direktnim investicijama u proteklih desetak godina i rekordnom nivou kapitalnih investicija, domaće privatne investicije zabeležile pad.

Kao mantru ponavljamo da su mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) kičma domaće privrede, s obzirom na to da čine 99,5 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji, da kreiraju 65 odsto radnih mesta i učestvuju sa preko 40 odsto u izvozu poslovnog sektora. Svesne važnosti ovog segmenta privrede, banke pružaju snažnu podršku njegovom razvoju i jačanju. O tome svedoči i podatak da je učešće MMSP u ukupnim kreditima privredi na kraju 2023. godine iznosilo oko 65 odsto. Takođe, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i ino-kreditorima bankarski sektor MMSP segmentu olakšava pristup finansiranju kroz različite kreditne linije i garantne šeme budući da mu niži troškovi izvora finansiranja i niža premija za rizik omogućavaju da ponudi povoljnije kamatne stope, kao i pristup finansiranju za kategorije klijenata koje teže dolaze do zajmova.  Problem je u tome što su u Srbiji banke jedini značajan izvor eksternog finansiranja za MMSP, pa se ograničen pristup finansiranju, kao jedan od činilaca zamke srednjeg dohotka Srbije, može objasniti slabom diversifikacijom finansijskog sektora.

U Srbiji su banke jedini značajan izvor eksternog finansiranja za MMSP, pa se ograničen pristup finansiranju, kao jedan od činilaca zamke srednjeg dohotka Srbije, može objasniti slabom diversifikacijom finansijskog sektora.

Sa više od 90 odsto banaka u svojoj strukturi, finansijski sektor Srbije je okarakterisan kao bankocentričan, sa limitiranim alternativnim izvorima finansiranja. Kako je za ekonomski rast zemlje neophodan efikasan i zdrav bankarski sektor koji bi obezbedio makroekonomsku stabilnost, banke su visoko regulisane, a njihovi kreditni standardi strogi, pa zahtevaju dobru kreditnu istoriju klijenata i adekvatan kolateral. Prema analizi Evropske investicione banke, jaz u finansiranju mikro preduzeća, koja ne mogu da ispune ovakve zahteve, procenjuje se na oko milijardu evra godišnje, što implicira mnogo propuštenih prilika za finansiranje održivih projekata.

Prema analizi Evropske investicione banke, jaz u finansiranju mikro preduzeća, koja ne mogu da ispune ovakve zahteve, procenjuje se na oko milijardu evra godišnje, što implicira mnogo propuštenih prilika za finansiranje održivih projekata.

Država aktivno podržava MMSP putem grantova i subvencionisanih kredita Fonda za razvoj i programa Fonda za inovacionu delatnost. Činjenica da su ovi oblici podrške počeli da rastu i po broju i po iznosu poslednjih godina, pokazuje da se podiže svest o neophodnosti finansiranja domaćih privatnih aktera. Međutim, problem je u tome što su ova sredstva još uvek nedovoljno velika i fragmentirana da bi dala značajnije rezultate. Faktoring i lizing su takođe dobre alternative bankarskom finansiranju, ali ih MMSP segment nedovoljno koristi, dok srpsko tržište kapitala i baza institucionalnih investitora ostaju plitki i nerazvijeni.

Srbija je 2019. godine usvojila Zakon o alternativnim investicionim fondovima, što je prvi domaći zakon koji reguliše fondove preduzetničkog kapitala, odnosno venture capital fondove koji investiraju svoj kapital u startap preduzeća i kompanije u početnoj fazi razvoja. Nažalost, njihov broj je i dalje jednocifren.

Beogradska berza uskoro obeležava 130 rođendan. Prošle godine promet akcijama pao je na skromnih 26,4 miliona evra, dok su 44 akcionarska društva delistirana nastavljajući trend povlačenja koji traje neprekidno od početka svetske finansijske krize. Kad je reč o korporativnim obveznicama, samo 11 kompanija je u poslednje četiri godine izdalo 32 korporativne obveznice ukupne nominalne vrednosti od nešto manje od milijardu evra, dok je samo jedna kompanija uvrstila svoje obveznice na Beogradsku berzu za sekundarno trgovanje. Sa pozitivne strane, Ministarstvo finansija je u okviru strategije za oživljavanje tržišta kapitala najavilo da će subvencionisati emisije korporativnih obveznica, od kojih se prve očekuju već sredinom godine, što bi trebalo da diverzifikuje i produbi srpsko tržište kapitala, nudeći preduzećima nove mogućnosti finansiranja. Takođe, Srbija je 2019. godine usvojila Zakon o alternativnim investicionim fondovima, što je prvi domaći zakon koji reguliše fondove preduzetničkog kapitala, odnosno venture capital fondove koji investiraju svoj kapital u startap preduzeća i kompanije u početnoj fazi razvoja. Nažalost, njihov broj je i dalje jednocifren. Takođe, ne treba zaboraviti  ni nizak nivo finansijske pismenosti građana, pa se tako neretko desi da umesto da bude upošljen za razvoj ekonomije kroz kupovinu akcija i korporativnih obveznica, višak novca se često investira u kupovinu nekretnina.

Banke u Srbiji ostaju jedini značajan izvor finansiranja za domaće privatne kompanije koje čine okosnicu ekonomije.

Svesni smo da je snažan, visoko likvidan i kapitalizovan bankarski sektor neodvojiv od jake privrede i da banke predstavljaju stub finansijskog sistema koji podstiče privredni razvoj kroz kontinuiranu kreditnu aktivnost. Međutim, banke ostaju jedini značajan izvor finansiranja za domaće privatne kompanije koje čine okosnicu ekonomije. Jaz u pristupu finasiranju za MMSP karakteriše odsustvo alternativnih i konkurentnih finansijskih instrumenata i mikrofinansiranja, kao i tržište kapitala u ranoj fazi razvoja, pa izbegavanje zamke srednjeg dohotka zahteva udružen napor kreatora ekonomske politike i svih učesnika na finansijskom tržištu.