(Foto: © PID/ Votava)

(Foto: © PID/ Votava)

Reciklirani beton prvi put upotrebljen u izgradnji gradskog objekta u Beču

Reciklažna betonska masa prvi put će u Beču biti primenjena u izgradnji jednog javnog objekta. Nova zgrada za zaposlene bečke gradske čistoće biće održiva i osim recikliranog betona imaće zelenu fasadu, fotonaponske panele, ekološko snabdevanje toplom vodom i stanicu za električno punjenje, saopštila je  Kancelarija Grada Beča u Beogradu.

Kako se navodi, prilikom rušenja zgrada, svake godine se generiše velika količina građevinskog otpada i betonskih ostataka, koji se delimično recikliraju, ali se velikim delom odlažu i time gube. Kroz odgovarajuću preradu ovih otpadaka, nastaje tzv. reciklirani stenski materijal za proizvodnju reciklažnog betona, koji se potom može ponovo koristiti u novim zgradama. Mnogi domaći investitori u građevinskom sektoru u Beču još uvek su rezervisani prema reciklažnom betonu, tako da je potražnja niska. „U skladu sa strategijom cirkularne ekonomije u planu prilagođavanja klimatskim promenama Grada Beča, prvi put se u izgradnji javnog objekta koristi reciklirani beton. Želimo da pokažemo šta je izvodljivo“, rekao je član gradskog veća zadužen za klimu, Jirgen Černohorski.

Upotrebom ovog građevinskog materijala štede se primarne sirovine. Transportne rute postaju kraće, deponovani materijal i emisije štetnih gasova smanjene. Upotrebom reciklažnog betona u jednoj javnoj zgradi želi se pokazati da je on ravnopravna zamena za konvencionalni beton. „Dugoročno, želimo da podržimo upotrebu ovog resurno štedljivog građevinskog materijala u budućim tenderima grada. Povećana potražnja za reciklažnim betonom dalje će dovesti do povećanja ponude na tržištu. Optimalno bi bilo da se u budućnosti građevinski otpad i betonski ostaci direktno prerađuju u Beču ili okolini i ponovo koriste u izgradnji građevinskih objekata u Beču“, istakao je Černohorski.

 

Digitalni humanizam za još bolji kvalitet života u Beču

Digitalni humanizam i njegova implementacija glavna je tema ovogodišnje manifestacije „Dani digitalizacije“ (Digital Days 2023) u Beču, koja se održava 20. i 21. novembra u Tehničkom muzeju u Beču. Poseban naglasak biće stavljen na prezentaciju nove Digitalne agende Beča.

Inspirativna predavanja, interaktivne radionice i izložba „DigiStreet“ omogućiće direktno iskustvo sa digitalnim svetom i prikazati kako Grad Beč ciljano koristi tehnološke inovacije da bi poboljšao kvalitet života građana. Bečki put digitalnog humanizma stavlja čoveka u središte digitalne transformacije.

Dani digitalizacije 2023. stavljaju fokus na digitalni humanizam u praksi. U okviru dvodnevne manifestacije, domaći i međunarodni stručnjaci diskutovaće o preduslovima digitalizacije prema principima osnovnih ljudskih prava na lokalnom i evropskom nivou. Grad, privreda i nauka predstaviće inovativne tehnologije, kao i načine njihove primene kako bi podržale moderno upravljanje i ojačale privredni položaj Beča. Biće prikazani primeri kako se bečki digitalni humanizam već primenjuje, digitalni potencijali za moderni zdravstveni i obrazovni sistem, za sigurne tehnologije koje štite privatnost građana, za moderni svet rada i privrede, kao i za socijalno i ekološki održiv grad.

Osim raznovrsnog glavnog programa, DigiStreet sa više od 30 izlagača predstavlja posebnu atrakciju za sve uzraste. Takođe, organizuju se radionice za učenike i besplatni obilasci izložbe srodne tematike u Tehničkom muzeju u Beču. Vrhunac događaja je dodela nagrade „Hedy Lamarr“ Grada Beča, kojom se nagrađuju žene istraživači u Austriji za njihov izuzetan doprinos u oblasti informacionih tehnologija.

Dani digitalizacije su godišnji događaj inicijative „Digitalni grad Beč“ i organizuju se pod pokroviteljstvom Grada Beča, u saradnji s Privrednom agencijom Beča i Fondom za nauku, istraživanje i tehnologiju Beča (WWTF) bečke Agencije za inovacije UIV (Urban Innovation Vienna). Oni povezuju upravu, digitalnu ekonomiju, nauku i civilno društvo sa namerom da povežu aktere bečke digitalne scene kako bi razvili digitalna rešenja za grad.

Ulaz na manifestaciju je besplatan, ali je broj karata za učešće na panelima i predavanjima ograničen.

Registracija je moguća na platformi: Community-Plattform der DigitalCity.Wien – Home

Potencijal za budućnost – dvostruka upotreba poljoprivrednih površina za proizvodnju struje i hrane

(Foto: © Wien Energie/Raphael Faschang)

(Foto: © Wien Energie/Raphael Faschang)

Od 2019. godine bečko energetsko preduzeće Vin Energi (Wien Energie) u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beču testira dvostruko korišćenje poljoprivrednih površina za proizvodnju solarne energije. Na lokaciji Šaflerhofštrase (Schafflerhofstraße) u 22. opštini već od 2021. godine koristi se oko 400 vertikalno postavljenih dvostranih solarnih panela. Ovi paneli proizvode energiju s obe strane i uz to omogućavaju poljoprivredni uzgoj između njih. Na taj način se istovremeno mogu proizvoditi hrana i zelena energija.

U prvoj godini, uglavnom je korišćena lucerka za poboljšanje zemljišta. U 2022. godini gajene su različite vrste žitarica (ozima pšenica, ozima spelta i ozimi ječam) i soja, koja je već prve godine dala dobre prinose. Ove godine će se eksperiment nastaviti prema principu određenog redosleda u gajenju biljaka. Krajem godine će se konačno analizirati rezultati i odlučiti o daljem razvoju istraživačkog projekta. Vertikalni sistem na lokaciji Šaflerhofštrase je najveći takve vrste u Austriji.

„Da bismo uspeli u energetskoj tranziciji do 2040. godine, potrebna nam je tehnološka kombinacija. Same fotonaponske instalacije na krovovima neće biti dovoljne da zadovolje potrebu za obnovljivom energijom u budućnosti. Da bismo iskoristili sve potencijale, neophodno je odabrati odgovarajuću fotonaponsku instalaciju u skladu s lokalnim uslovima. Instalacije na krovovima, na otvorenim površinama i poljoprivrednim dobrima predstavljaju dobru kombinaciju“, istakao je Mihael Štrebl, predsednik uprave bečkog energetskog preduzeća.

Kombinovanjem proizvodnje električne energije putem solarnih panela i proizvodnje hrane na istoj površini, efiksanost korišćenja zemljišta je veća nego kod jednostavnog obradivog zemljišta. Otprilike 85 odsto površine se koristi za poljoprivrednu, oko 14 odsto za tzv. cvetne staze, dok se oko jedan odsto koristi za postavljanje solarnih panela. Dvostruko koriščenje je ekonomski isplativije od čistog uzgoja biljaka jer poljoprivrednik ostvaruje dodatni prihod od proizvodnje električne energije. Time se postiže veća efikasnost korišćenja zemljišta.

Kako bi se zaštitili solarni paneli od oštećenja tokom poljoprivrednih radova, ostavljen je prostor od oko jednog metra između panela i polja. Deset metara širok razmak između panela omogućava tradicionalno korišćenje poljoprivrednih mašina.

Ovaj projekat dvostruke upotrebe poljoprivrednih površina za proizvodnju energije i hrane ima potencijal za budućnost i pruža pozitivne rezultate u smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu i podsticanju održive proizvodnje hrane i energije, navodi se u saopštenju Kancelarije Grada Beča u Beogradu.