Piše: Nenad Tešić, partner u Egzakta Advisory
Svet se suočava sa najtežom ekonomskom krizom još od Velike depresije 1930-ih godina. Ključni izazovi su rast inflacije, usporavanje rasta, geopolitičke tenzije i strah od globalne recesije. Mnogo puta sam video da kad se ovakva činjenica iznese, ne izazove kod ljudi očekivanu reakciju. A šta je to tačno značilo, šta se dogodilo i kakve su bile posledice Velike depresije?
Stopa nezaposlenosti u SAD dostigla je čak 25%, a u Nemačkoj 30%, ostavljajući milione bez posla i prihoda. Siromaštvo je drastično poraslo. Cene poljoprivrednih proizvoda su opale za 60%, ostavljajući poljoprivrednike bez prihoda i mnoge prisiljavajući da prodaju zemlju. Pogođen je bio i SSSR zbog pada izvoza žita. Vrednost nekretnina je opala za 80% u odnosu na period pre krize. Milioni su ostali bez krova nad glavom usled deložacija. Hiljade banaka je bankrotiralo zbog povlačenja depozita i nemogućnosti naplate kredita. Berze su doživele istorijski krah 1929. godine. Mnogi pripadnici srednje klase su siromašili usled pada plata, gubitka ušteđevine i nemogućnosti pronalaska posla. Kriza je teško pogodila siromašne zemlje, pre svega u Latinskoj Americi, koje su izvozile sirovine.
Opšti pad proizvodnje, investicija, potrošnje i međunarodne trgovine doveo je do socijalnih nemira i jačanja političkih ekstremizama u vidu fašizma i komunizma. Posledice su dovele i do Drugog svetskog rata… Velika depresija ostaje najduža, najdublja i najštetnija ekonomska kriza modernog doba.
A šta se dešava danas? Inflacija je trenutno na najvišim nivoima u poslednjih 40 godina u većini zemalja. Prema podacima Svetske banke, prosečna stopa inflacije u svetu dostigla je skoro 10% u julu 2022. godine. Samo u SAD inflacija je preko 9%, a u zemljama EU doseže dvocifrene brojeve od 10 do 15%. Da ne ulazimo u analizu inflatornih tokova Venecuele (9.585%), Sudana (107%), Argentine (83%) i Turske (85%).
Glavni krivci su poremećaji u snabdevanju izazvani pandemijom i skok cena hrane i energenata usled rata u Ukrajini. Kako kaže nobelovac Džozef Stiglic: “Svet se suočava sa najgorem energetskom krizom od 1970-ih godina”. On i dalje zadržava prilično pesimističan pogled na globalnu ekonomsku perspektivu, upozoravajući na opasnost od kontraproduktivnih poteza centralnih banaka.
Paralelno sa visokom inflacijom, svetske ekonomije ulaze u fazu usporavanja rasta BDP-a. Prema MMF-u, projekcija globalnog rasta za 2023. godinu je smanjena na samo 2,7%. EU predviđa rast u zoni evra od 0,5% do 1% u narednoj godini. Ovo stvara opasnost od „stagflacije“, situacije visoke inflacije i stagnacije privrede.
Kako tvrdi ekonomista Rodžer Farmer “kombinacija stagflacije i geopolitičke krize najgore je moguće makroekonomsko okruženje”.
Da približim Farmerovu izjavu, stagflacija podrazumeva istovremeno visoku inflaciju i nizak privredni rast. Ove dve pojave teško mogu istovremeno da postoje i veoma je teško pronaći ekonomsku politiku koja će istovremeno suzbiti inflaciju i podstaći rast.
Mere za suzbijanje inflacije (povećanje kamatnih stopa, smanjenje novčane mase) vode ka usporavanju rasta dok mere za podsticanje rasta (povećana potrošnja, štampanje novca) vode ka rastu inflacije. Centralne banke i vlade imaju smanjen manevarski prostor da stabilizuju privredu u uslovima istovremenih šokova na strani ponude (geopolitički konflikti) i tražnje (visoka inflacija). Kombinacija ova dva faktora povećava neizvesnost i pesimizam među potrošačima i investitorima što dodatno koči oporavak.
Stoga se ovakva situacija smatra ekonomskom “savršenom olujom” koju je izuzetno teško kontrolisati i stabilizovati. Zato se ulažu veliki napori da se prevaziđu oba problema kako bi se izbeglo dugoročno ekonomsko propadanje.
Ključno pitanje za centralne banke je kako voditi monetarnu politiku. Podizanje kamata je neophodno da se suzbije inflacija, ali to dodatno usporava ionako slab rast. Vlasti moraju da balansiraju između borbe protiv inflacije i rizika od velike štete po rast i zaposlenost.
Geopolitičke tenzije takođe pogoršavaju ekonomsku situaciju. Rat u Ukrajini i dalje izaziva poremećaje u snabdevanju hranom i energentima, dok suparništvo Kine i Zapada raste vodeći svet u najveću geopolitičku neizvesnost još od perioda pre Drugog svetskog rata.
Trenutno suparništvo između Kine i Zapada ogleda se kroz nekoliko bitnih tačaka i deluje da poprima obrise novog Hladnog rata i to bez apsurdnih scena i humorističnih zapleta kao u Top Secret-u iz 1984. sa Valom Kilmerom.
SAD i Kina su u trgovinskom ratu još od 2018. godine, uz međusobno uvođenje visokih carinskih stopa. Spor oko carina i dalje nije rešen. SAD pokušava da ograniči Kini pristup tehnologijama zbog straha od krađe intelektualne svojine. Kina sve više projektuje moć u Aziji, Africi i Latinskoj Americi kroz inicijative poput Pojasa i puta. Zapad to vidi kao ekspanzionizam. Kina brzo modernizuje i povećava svoje vojne kapacitete. Kina promoviše svoj autoritarni model upravljanja kao superioran demokratiji. Zapad to vidi kao pretnju svojim vrednostima. Zapad kritikuje Kinu zbog kršenja ljudskih prava Ujgura, Tibetanaca i u Hong Kongu. Kina to odbacuje kao mešanje u unutrašnje stvari. Ukratko, Kina polako ali sigurno gradi svoju hemisferu uticaja, što vodi ka sve izraženijim podelama u svetu. Rast tenzija je neizbežan.
Sve ovo opet vodi ka velikom broju ekonomskih stručnjaka koji predviđaju globalnu recesiju na kraju 2023. godine. Prema anketi NABE 98% ekonomista očekuje recesiju u SAD sledeće godine.
I u Evropi mnogi predviđaju pad privredne aktivnosti. “Realna je opasnost da ćemo ući u svetsku recesiju po prvi put od 1930-ih godina”, upozorava Nouriel Roubini.
Nouriel Roubini, poznatiji kao “Dr. Propast” zbog tačnih predviđanja velike finansijske krize iz 2008. godine sa njegovom najpoznatijom i najviše citiranom izjavom:”Nisam pesimista, ja sam realista. Ja sam Dr. Propast zato što predviđam propast. Recesija će doći, biće duga i ružna.” Ovu izjavu je dao u avgustu 2006. godine na skupu Međunarodnog monetarnog fonda. Tada je bio jedan od retkih ekonomista koji je upozoravao na pregrejano stanje na tržištu nekretnina i predvideo neizbežan kolaps. Ova njegova precizna prognoza donela mu je status jednog od najuglednijih svetskih ekonomista. I danas se često citira njegova “propast” izjava, kao primer tačnog upozorenja na nadolazeću ekonomsku krizu, za koju niko nije hteo da čuje.
On danas, ipak, predstavlja optimističnu struju, verujući da je inflacija dostigla svoj vrhunac i da je finansijski sektor danas zdraviji i otporniji na krize nego ranije, uz relativno brzo prekidanje konflikta između Ukrajine i Rusije.
Pa, da li je sve ovo dovoljno da razmatramo mogućnosti i očekujemo potencijalni razvoj?
Kriza može podstaći ulaganja u nove tehnologije i inovacije koje povećavaju produktivnost i konkurentnost. Na primer, kriza 2008. je ubrzala digitalizaciju, online poslovanje, telekomunikacije. Zemlje koje brže sprovedu strukturne reforme mogu povećati svoju atraktivnost za investicije nakon krize i ostvariti brži oporavak.
Firme koje opstanu i ojačaju tokom krize mogu steći veće tržišno učešće i bolju poziciju posle krize, kada konkurencija oslabi. Industrije poput farmaceutike, IT sektora, online trgovine mogu nastaviti da rastu čak i tokom krize, jer njihovi proizvodi i dalje imaju tražnju.
Zemlje bogate sirovinama čije cene rastu u uslovima krize (nafta, gas, plemeniti metali) beleže priliv prihoda. Kriza može podstaći jačanje regionalne ekonomske saradnje i lokalnih lanaca snabdevanja radi veće otpornosti.
Naravno, ovo zahteva spremnost da se iskoriste nove prilike umesto pasivnog čekanja oporavka. Zemlje i firme koje budu agilne i inovativne mogu izaći jače iz krize.
Šta bi to značilo za jednu malu kompaniju? Koji su koraci koje treba preduzeti dok se čeka prilika?
Uvedite digitalizaciju internih procesa gde god možete, automatizacija administracije, paperless kancelarija, online sastanci. Analizirajte lance snabdevanja i identifikujte rizične tačke, razmotrite prebacivanje na lokalne dobavljače gde je izvodljivo.
Obučavajte zaposlene za primenu novih tehnologija važnih za poslovanje – data analytics, veštačka inteligencija, digitalni marketing. Investirajte u obuku zaposlenih za primenu AI alata – izgradite interne kapacitete da maksimalno iskoristite tehnologiju. Razvijajte interne inovacije, podstičite zaposlene da predlažu ideje za unapređenje poslovanja. Ako je moguće, preorijentisati se ka zelenijim, održivijim proizvodima i uslugama. Izgradite finansijske rezerve kroz štednju, refinansiranje kredita, obezbeđivanje linija likvidnosti, novog načina finansiranja koji nije tradicionalno bankarski.
Jačajte odnose sa kupcima/klijentima, radite na lojalnosti i zadržavanju tokom krize. Optimizujte troškove, ali čuvajte ključne kadrove i resurse. Spremite planove za brzu promenu i prilagođavanje tokom oporavka ekonomije.
Uzmite u obzir nepredvidive događaje (“crni labudovi”) koji mogu preokrenuti stvari i ne oslanjajte se isključivo na prognoze analitičara – oni često promaše. Posmatrajte vodeće pokazatelje za različite sektore privrede, ne samo BDP, i spremni čekajte svoju priliku…
