TOP lista 10 banaka u Srbiji: Banca Intesa prva, druga OTP a treća Raiffeisen banka

Autor: Radojka Nikolić

Finansijski izveštaji o poslovanju banaka na srpskom tržištu za 2023. godinu su gotovi, predati su Narodnoj banci Srbije i odnedavno se nalaze na zvaničnoj web prezentaciji srpske centralne banke. Doduše, izveštaji još nisu revidirani od strane eksternih revizora, niti su potvrđeni u kontroli NBS, ali su svakako značajan dokument iz koga se može sagledati pozicija svih 20 banaka koje posluju na srpskom tržištu. Prema poslovnim rezultatima za 2023. godinu, rang lista TOP 10 banaka, po neto aktivi, je sledeća:

Neto aktiva                (u 000 dinara)       (u evrima)

1. Banca Intesa    926.028.153    (oko 7,9 mlrd.)
2. OTP Srbija       828.685.440    (oko 7 mlrd.)
3. Raiffeisen bank   663.687.232  (oko 5,6 mlrd.)
4. Unicredit bank  638.192.175  (oko 5,4 mlrd.)
5. NLB Komerc.      589.160.752  (oko 5 mlrd.)
6. Banka Pošt. šted.  463.158.568 (oko 3,95 mlrd.)
7. AIK Banka   458.697.232  (oko 3,90 mlrd.)
8. Erste Banka     379.236.896   (oko 3,2 mlrd.)
9. Eurobank Direktna  321.837.460  (oko 2,7 mlrd.)
10. Procredit Bank  162.715.717  (oko 1,4 mlrd.)

Dakle, prvo mesto sa oko 15-16% tržišnog učešća zadržala je Banca Intesa, na drugom mestu je, prilično blizu po visini neto aktive, OTP Banka Srbija, a Raiffeisen banka je treća, ali sa 2,3 milijarde evra manjom neto aktivom u odnosu na prvoplasiranu Banca Intesa. Međutim, svi u bankarskom sektoru znaju da se ovaj poredak banaka neće dugo zadržati. Promeniće se već tokom ove godine, kada se završi spajanje AIK Banke i Eurobank Direktna, jer je ta transakcija već obavljena, a finalizacija pripajanja je u toku. Uz to, AIK banka jasno pokazuje zainteresovanost za povećanje akcijskog udela u Addiko banci, pa i na tom planu može biti iznenađenja.

No, na kom god mestu da se nalaze, banke su na srpskom tržištu izuzetno uspešno poslovale i ostvarile značajne prihode. Kako je nedavno komentarisao berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, u svom autorskom tekstu objavljenom na LinkedIn postu (https://www.linkedin.com/posts/nenad-gujani%C4…)

„Neto prihod banaka od kamata povećan je za 52% u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, prinos na kapital povećan je za 15%, profit je veći za 39% i dostigao je 122 milijarde dinara, odnosno premašio milijardu evra“. Gujaničić navodi i da je neto prihod banaka od provizija porastao je za 11%, i objašnjava da je rast kamata na kredite u 2023. glavni razlog za povećane profite banaka.

Ali, kad je reč o 2024. godini, iako za sada ECB još ne menja visinu euribora, sa kojim se usklađuju i kamate na kredite u Srbiji, teško je očekivati da će se profiti banaka iz 2023. ponoviti i u ovoj godini. Bankari su dosta oprezni u procenama, i u pogledu kamata i u pogledu obima kreditiranja, što je pre nekoliko dana pokazala i konferencija Bloomerg Adria „Finance & Insurance Industries Trends 2024“, održana 28. marta u zemunskom Madlenijanumu. U panel diskusiji u kojoj su učestvovali Darko Popović, predsednik IO Banca Intesa, Zoran Petrović, predsednik IO Raiffeisen banke i Nikola Vuletić, predsednik IO Unicredit banke (moderator Vesna Damjanić, glavna i odgovorna urednica Bloomberg Adria TV), jasno se pokazala opreznost bankara, posebno u očekivanju smanjenja kamatnih stopa.

Tako je Darko Popović rekao da ima visoku dozu opreznosti, posle svega što se dogodilo u prošloj deceniji, kada je ceo svet krizu rešavao izrazito ekspanzivnom monetarnom politikom: „Imali smo monetarnu anesteziju u kojoj je vrednost novca bila potpuno izgubljena. Sada se nagomilani problemi ne mogu rešiti nikakvim podizanjem kamatnih stopa, ma koliko one izgledale visoke. Jer, stvari u ekonomiji nisu linearne, ekonomija je društvena nauka, na inflaciju ne utiče samo visina kamatnih stopa već mnogo drugih tržišnih faktora i zato su centralne banke oprezne“, rekao je Popović.

On je podsetio na gotovo svakodnevno pitanje klijenata – a kada će kamatne stope da padaju:

„A kada to pitaju oni očekuju da će kamate da se vrate na prethodni period. Ja mislim da ćete organizovati još mnogo konferencija dok do toga dođe“, rekao je Popović i pojasnio da i kada se dogodi spuštanje kamata u ovoj godini, biće minimalno, a potom će se čekati da se vide efekti tog snižavanja.

„Drugim rečima, za klijente to znači da ove i sledeće godine neće osetiti značajne finansijske efekte od sniženja kamatnih stopa“, bio je decidan Popović.

Prema proceni Zorana Petrovića, popuštanje centralne banke i smanjenje referentne kamatne stope uticaće na povećanje produktivnosti, pa će povećanje kreditnih volumena početi u drugom delu godine. „Naravno, to će biti sporije, ali biće bolja situacija nego što smo imali. Jedan deo ljudi odustaje od potrošnje, deo privrede odustaje od investicija. Zato banke očekuje bolju situaciju u drugoj polovini godine. A što se tiče prihoda banaka, i dalje će dobar deo rezultata dolaziti od kamata”, rekao je Petrović, uz napomenu da se slaže sa Darkom Popovićem da nećemo uskoro videti one nivoe kamata koje smo imali prethodnih godina, pre kovid krize.

“Očekujem inflaciju oko tri ili nešto iznad tri odsto u 2024. godini. U sledeće tri godine banke mogu imati nešto manje prihode od kamata, što znači i nešto manji prinos na investirani kapital. Ako isključimo ono što se dešavalo u zadnje dve godine zbog visoke stope inflacije, naravno da su centralni bankari višim kamatnim stopama pogurali rezultate kod poslovnih banaka, ali ta priča će polako da prođe. Međutim, nikada se ne može vratiti ono vreme za koje mislim da je bilo loše i dovelo nas je u situaciju da se ljudima šest ili sedam godina šalje poruka loše je štedeti, investirajte i trošite novac”, rekao je Petrović.

Učestvujući u ovom panelu na konferenciji Bloomberg Adria, Nikola Vuletić je izrazio uverenje da će se do kraja 2024. godine ubrzati kreditna aktivnost banaka, jer će biti smanjene kamatne stope, a osim toga, očekuje se i veća investiciona aktivnost:

“U Srbiji država ima veliki investicioni plan, a to će pogurati tražnju privrede, što će pratiti i stanovništvo. To što kamate idu dole, više novca će ostati i privredi i stanovništvu”, rekao je Vuletić, ali je takođe mišljenja da novac neće biti jeftin kao što je bio:

“Novac dugo u budućnosti neće biti ‘besplatan’, ali će se, svakako, kreditna aktivnost u Srbiji ubrzati, uz jednocifren rast kreditiranja”, rekao je Vuletić koji procenjuje da će rasti tražnja za stambenim kreditima, ali i da će potrošački i gotovinski krediti imati uzlazni trend.

No, 2023. godina je već daleko za nama, prvi kvartal u 2024. je završen, pa se tek očekuju novi izveštaji banaka o tome kako su startovale u 2024. godini. Iznenađenja uvek treba očekivati.