Geopolitika, energetska kriza, neizvesnost i iznenadni izazovi – to bi mogle biti otežavajuće okolnosti koje već na startu opterećuju turističku sezonu i želju za putovanjima u 2026. godini. Da li je nastala nova era “selektivnog” turizma u kojoj su zaljubljenici u nova iskustva primorani da se opredeljuju prema zadatim okvirima?
Odgovore na prethodna i slična pitanja ponudilo je najnovije istraživanje Instituta za ekonomiju Masterkarda (MEI) u svom godišnjem Izveštaju o trendovima putovanja za 2026. godinu, koje je nedavno objavljeno. Mastercard Travel Report 2026 pruža pouzdane i fokusirane uvide u globalnu potrošnju vezanu za putovanja, a u okviru toga se poseban deo istraživanja odnosi na Evropu.
Nekoliko je glavnih poruka za Evropu koje stižu iz najnovijeg Mastercard Travel Report 2026. Glavna poruka je da Evropa ostaje globalni centar za kulturni i iskustveni turizam, što znači da šarm i prednosti stare, dobre Evrope nikad ne gube na vrednosti.
Druga poruka ukazuje na spoj tradicije i novih izazova i glasi: veliki gradovi zadržavaju zamah i najčešći su prvi izbor mnogih ljubitelja putovanja.
Treća poruka je direktno povezana sa ekonomskim izazovima današnjice koji se odnose na snabdevanje energentima. Jer, poklonici putovanja biraju prevozna sredstva koja su im dostupna, sigurna i ekonomična. U okviru toga je aktuelan novi talas renesanse putovanja železnicom, koja favorizuju korisnici, a pritom, značajan je porast putovanja luksuznim vozovima.
Koristeći jedinstvenu analizu prikupljenih anonimnih podataka o transakcijama i izvora podataka trećih strana, Izveštaj MEI otkriva šta oblikuje izbore putovanja danas usred ekonomske i geopolitičke nesigurnosti, čiji se kraj sa sigurnošću ne može odrediti.
Kako to izgleda detaljnije u godišnjem Izveštaju o trendovima putovanja za 2026. godinu koje je uradio Institut za ekonomiju Mastercard-a?
U Izveštaju se ocenjuje da Evropa ostaje globalno sidro za kulturna, kulinarska i putovanja, jer se putnici prilagođavaju i biraju gde idu, kako do tamo stižu i čemu daju prioritet.
U tom kontekstu, Evropa je zrelo i otporno tržište za putovanja, kao centar za kultuni i iskustveni turizam. Šest od 10 najboljih globalnih destinacija su evropske. “Pariz će biti najbrže rastuća destinacija, potvrđujući svoju poziciju vodećeg međunarodnog turističkog centra. Amsterdam i Brisel slede odmah, dok Barselona, Madrid i Frankfurt takođe beleže snažan rast u dolaznim putovanjima”, navodi se u Izveštaju MEI.
Uprkos problemima u snabdevanju energentima i raznim geopolitičkim krizama, Izveštaj MEI navodi da analiza rezervisanih mesta između juna i septembra 2026. ukazuje na kontinuirani rast potražnje evropskih destinacija, u odnosu na isti period pre godinu dana.
Kroz razne oblike potrošnje svaki put se iznova dokazuje uloga Evrope kao raznovrsne, iskustvima bogate destinacije. Na primer, Švajcarski putnici u Francuskoj preferiraju potrošnju u maloprodaji, sa posebno visokom potrošnjom u Parizu, što ovaj grad izdvaja od ostalih destinacija.
U Izveštaju MEI se konstatuje i da posetioci iz Velike Britanije i Holandije daju prednost iskustvima u restoranima i kulinarstvu, a da nemački posetioci, prilično tradicionalno, više troše na kupovinu namirnica u maloprodaji.
Posetioce Španije privlači noćni život, koji ostaje ključni deo izbora, posebno među britanskim turistima. Potrošnja Britanaca u barovima veća je za 32% od prosečne potrošnje ostalih stranaca-posetioca.
Evropljani takođe nastavljaju da daju prioritet putovanjima, sa većim fokusom na vrednost, vreme i kvalitet, konstatuje godišnji Mastercard Izveštaj o trendovima putovanja za 2026. godinu, ali se vodi računa o pristupačnostima i o troškovima zbog aktuelnih kriznih globalnih događaja.
“Nestabilna monetarna kretanja i neravnomeran rast prihoda, utiču na izbor destinacija i učestalost putovanja. Ovi pritisci su doveli do selektivnijeg izbora putovanja i do manje potražnje u inostranstvu, u nekim delovima sveta. Globalno posmatrano, ukupna potražnja ostaje otporna, zbog snažnih trendova na tržištima rada, koji omogućavaju putovanja, povećane troškove i nova iskustva”, navodi se u Izveštaju MEI.
I tu se stiže do situacije u kojoj su putovanja železnicom dobila snažan zamah širom Evrope. Izveštaj o trendovima putovanja za 2026. godinu Mastercarda navodi da je turistička potrošnja na vozove porasla od 2022. do 2025. godine:
“To signalizira postepenu, ali značajnu promenu u ponašanju i iskustvima na putovanjima. Unutar Evrope, španski putnici prednjače u korišćenju železnice, sa udelom od 2,7% (u odnosu na 1,8% u 2022. godini); za njima slede holandski (2,2%, u odnosu na 1,3% u 2022. godini) i belgijski i britanski putnici (oba sa 2,1%)”, navodi se u Izveštaju i podseća da se procvat železničkog turizma događa i zahvaljujući Strategiji održive i pametne mobilnosti EU, čija je realizacija u toku. Cilj je da se udvostruči brzi železnički saobraćaj do 2030. godine, zbog ekološke zaštite i niskog sadržaja ugljenika.
Zanimljiv nalaz iz ovog Izveštaja je i porast luksuznih putovanja vozom. Sada takva putovanja čine oko 20% globalne potrošnje na putovanja vozom. Među putnicima iz Evrope koji se odlučuju za luksuzna putovanja vozom najviše je Italijana, Španaca i Britanaca. A među njima se posebno ističu Italijani koji izdvajaju više od 50% svoje ukupne potrošnje na voz, baš na iskustva u vožnji luksuznim vozovima.
Imajući u vidu ocene i poruke iz najnovijeg Izveštaja o trendovima putovanja za 2026. godinu Natalija Lehmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom institutu je istakla da je u kontekstu kontinuirane geopolitičke neizvesnosti, evropska turistička ekonomija do sada pokazala otpornost:
“Evropljani stavljaju veći naglasak na vrednost, pristupačnost i putovanja vođena iskustvom. Naši podaci pokazuju da trajna privlačnost Evrope nastavlja da učvršćuje globalnu potražnju za putovanjima, čak i dok geopolitička pozadina, promene valuta i širi ekonomski uslovi sve više utiču na to kako i gde ljudi biraju da putuju“, ocenila je Natalija Lehmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom institutu.
