Nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila do 2029. godine što je loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije, iako su Fiskalna pravila jedna od najvažnijih tekovina uređenih javnih finansija. Međutim, u nacrtu nove Fiskalne strategija za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu, Vlada iznenada odustaje od svoje ekonomske okosnice, tj. odlaže početak primene opštih fiskalnih pravila sve do 2029. godine, ocenjeno je u najnovijem dokumentu koji je Fiskalni savet objavio 5. jula 2024. godine: Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.
U ovom dokumentu se upozorava da ovako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike ne bi smele da se dešavaju, te da loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije.
Fiskalni savet konstatuje da Nacrt Fiskalne strategije predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države.
“Najvažnija promena koju donosi nacrt nove Fiskalne strategije odnosi se na buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije. Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027 fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5% BDP-a. Međutim, pošto su nacrtom nove Strategije opšta fiskalna pravila suspendovana, sad se planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude preko 1,5% BDP-a, odnosno da iznosi u proseku 2,4% BDP-a. Veći fiskalni deficit posledično vodi i većem javnom dugu u odnosu na prethodne projekcije. Po novim projekcijama, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5% BDP-a (približno 47,7 mlrd evra). U odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 mlrd evra, što je primetna razlika. Trebalo bi takođe imati u vidu i to da su kamatne stope trenutno na relativno visokom nivou, pa će ovo povećavanje zaduženja zemlje uticati i na znatan rast budućih troškova budžeta za plaćanje kamata. Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije, ipak, ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije”, konstatuje se u ovom dokumentu Fiskalnog saveta.
Trebalo bi imati u vidu i to da su kamatne stope trenutno na relativno visokom nivou, pa će ovo povećavanje zaduženja zemlje uticati i na znatan rast budućih troškova budžeta za plaćanje kamata.
Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4% BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja CIE (zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE). Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP (očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3% BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5% BDP-a na kraju 2027. godine). Naravno, iz ugla još uvek rovitih makroekonomskih ravnoteža, svakako bi bilo bolje i sigurnije da se Vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike – ali Fiskalni savet ipak ocenjuje da po ovom pitanju zasad ne postoje preterani rizici.
Dugoročna fiskalna stabilnost Srbije presudno zavisi od kontrole penzija i plata u javnom sektoru i ovde ne bi smelo da se prave improvizacije.
“Dosledno poštovanje posebnih fiskalnih pravila ključno je za dugoročnu stabilnost javnih finansija Srbije, jer se plate i penzije izdvajaju od svih drugih javnih rashoda po svojoj veličini i prirodi. Za razliku od investicija, penzije i plate u javnom sektoru predstavljaju trajnu obavezu države, pa kod njih improvizacije i ad-hok odluke mogu imati daleko teže ekonomske posledice. Tome u prilog govori iskustvo Srbije iz perioda neposredno pre i nakon izbijanja svetske ekonomske krize. Tad je suviše velika proizvoljnost u povećanju ovih rashoda bila glavni izvor fiskalne krize (čiji je krajnji ishod bio smanjenje penzija i plata u javnom sektoru krajem 2014. godine). Po novom nacrtu Fiskalne strategije Vlada planira da se do 2027. pridržava indeksacija penzija i plata u opštoj državi u skladu s posebnim fiskalnim pravilima – što je veoma dobro i važno”, konstatuje se u ovom dokumentu Fiskalnog saveta.
Međutim, Fiskalni savet upozorava da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.
Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7% BDP-a, tj. oko 5,6 mlrd evra godišnje) – ona su sad dodatno povećana na čak 7,4% BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 mlrd evra godišnje).
“Osnovni razlog zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, tj. opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode (bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se ovo povećanje kompenzovalo). Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7% BDP-a, tj. oko 5,6 mlrd evra godišnje) – ona su sad dodatno povećana na čak 7,4% BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 mlrd evra godišnje). Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program „Skok u budućnost“. Ukupna vrednost ovog programa procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 mlrd evra, što čini oko 70% vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024–2027. godine. Investiciona politika države najvećim delom će se realizovati mimo standardnih procedura što nosi određene slabosti i rizike. Potreba za povećanim javnim ulaganjima u Srbiji je nesporna, naročito uzimajući u obzir loše stanje opšte infrastrukture, koje je u pojedinim oblastima i katastrofalno (npr. zaštita životne sredine). Uz to, javne investicije predstavljaju po definiciji ekonomski najkvalitetniji i najproduktivniji vid javne potrošnje, koji povoljno utiče na privredni rast. Ipak, teško je objektivno oceniti koliki će uticaj na kvalitet opšte infrastrukture i privredni razvoj imati planirana ekspanzija javnih ulaganja u narednim godinama. U nacrtu Fiskalne strategije investicioni planovi države nisu detaljno i jasno predočeni i ne daju osnovne informacije o očekivanim efektima i opravdanosti najvećih
planiranih projekata”, ocenjuje Fiskalni savet.
Fiskalni savet upozorava da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.
U ovom dokumentu FS se takođe podseća na okolnost da se svi najveći investicioni projekti države već neko vreme sprovode se po tzv. posebnim postupcima – uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.
“Ovakav pristup planira se i u narednom periodu jer je krajem 2023. usvojen lex specialis za EKSPO 2027 s Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom. Nedavna studija Fiskalnog saveta, objavljena u junu 2024, pokazuje da takav pristup nosi sa sobom brojne slabosti i rizike koji se vremenom povećavaju. To se, između ostalog, odnosi na: 1) upitan izbor prioriteta i neodgovarajuću sektorsku strukturu kapitalnog budžeta države, 2) pogoršane uslova zaduživanja kredita kojima se finansiraju najnoviji projekti, 3) izražene naknadne korekcije prvobitno ugovorene cene radova naviše i drugo. Na takve probleme morala bi se obratiti naročita pažnja prilikom realizacije novih javnih investicija. Ukoliko realizacija javnih investicija bude manja od plana, trebalo bi ići na smanjenje fiskalnog deficita, tj. zaduživanja zemlje. Realizacija javnih
investicija u Srbiji godinama je u pojedinim oblastima vrlo neefikasna (npr. zaštita životne sredine), a kašnjenja u završetku radova kod najnovijih projekata u izgradnji putne infrastrukture postaju sve veća. Stoga, ne bi bilo iznenađenje da Vlada ne realizuje sve trenutno planirane investicije u punom obimu”, ocenjuje se u ovom dokumentu Fiskalnog saveta.
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su javni prihodi u nacrtu Fiskalne strategije prognozirani dosta konzervativno, pa bi lako mogli da budu nešto veći od sadašnjeg plana.
Pored toga, analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su javni prihodi u nacrtu Fiskalne strategije prognozirani dosta konzervativno, pa bi lako mogli da budu nešto veći od sadašnjeg plana. To sve, međutim, nikako ne bi smeo da bude povod da se u budžet naknadno uključuju novi rashodi i ekonomski neopravdane ad-hok politike, što se često dešavalo u prethodnim godinama (npr. neselektivno deljenja novca stanovništvu). “Ubedljivo najbolja ekonomska politika bila bi da se u tom slučaju umesto dopunjavanja budžeta novim rashodima ide na smanjivanje fiskalnog deficita i novog zaduživanja Srbije. Preporuka Fiskalnog saveta po ovom pitanju potpuno je jasna i, smatramo, veoma važna. Nacrt Strategije donosi određena unapređenja u svom analitičkom aspektu, ali ponovo su izostavljene brojne važne i potrebne reforme”, navodi se, pored ostalog, u najnovijem dokumentu Fiskalnog saveta Republike Srbije.