Održan prvi Bankarski samit u Beogradu: Guverneri regiona i zadovoljni i oprezni

Autor: R. Nikolić

Bankarski sektor je stabilan, konsolidovan i dobro kapitalizovan, za sada dobro prolazi kroz inflacione pritiske, a centralne monetarne vlasti uspešno prilagođavaju i realizuju svoje intervencije na finansijskom tržištu. Opreznost postoji, jer se nikad ne zna odakle mogu doći potresi, posebno zbog novih tehnologija i veštačke inteligencije koja, neizbežno, ima primenu u bankarstvu, ali su moguće i zloupotrebe.

Tako bi se, u najkraćem, mogao rezimirati razgovor vođen na Bankarskom samitu 2023. koji je održan 5. decembra uveče u Sava centru, a koji je organizovalo Udruženje banaka Srbije, uz podršku IFC – Međunarodne finansijske korporacije, članice grupacije Svetske banke. Koncipiran kao regionalni bankarski samit, ovaj događaj je okupio guvernere centralnih banaka Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, zapravo, svih država nastalih iz bivše SFRJ, dok je Slovenija imala svog predstavnika iz Udruženja banka Slovenije.

Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, već je najavila, otvarajući ovaj samit, da je reč o inicijativi održavanja tradicionalnog skupa, te se već za 4. i 5. decembar 2024. godine najavljuje sledeći Bankarski samit u Beogradu. Ovaj prvi samit imao je učesnike u dva panela. U prvom na temu: Aktuelnosti i izazovi u bankarskom sektoru  iz perspektive regulatora, o čemu su razgovarali guverneri i predstavnici centralnih banaka, dok je u drugom panelu ista tema analizirana iz perspektive banaka, a sagovornici su bili predstavnici Udruženja banka.

Jogovanka Tabaković, guverner NBS je u uvodu naglasila da su uslovi u kojima radi centralna banka već izvesno vreme takvi da treba pažljivo koordinirati stabilnost cena, privredni rast i finansijsku stabilnost. “Tvrdim da možemo sve, dobro odmerenim politikama”, rekla je Tabaković i podsetila da je mera kojom je NBS ograničila kamatne stope na stambene kredite s varijabilnom kamatnom stopom, bila dobra:

„Efekat ove mere na finansijski rezultat bankarskog sektora ni na koji način ne ugrožava poslovanje bankarskog sektora, a doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti, sprečavanjem rasta problematičnih kredita”, rekla je Tabaković i naglasila da su ključni pokazatelji poslovanja banaka u Srbiji znatno iznad regulatornih vrednosti, dok je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima blizu istorijskog minimuma.

Guverner Tabaković kaže da, osim smanjenja inflacije, posebno brine o stabilnosti kursa dinara i zbog toga često gleda u mobilni telefon, proveravajući stanje na deviznom tržištu:

“Srce mi kuca u ritmu kotacija. Zato stalno pratim stanje na međubankarskom deviznom tržištu i kontrolišem nivo apresijacijskih pritisaka, da bismo kupovili devize, da dinar ne jača previše. A uz sve to, izvoznici imaju primedbe da im je jak dinar smetnja u izvozu, iako je pitanje koliko njih je neto izvoznik, a koliko toga i uvoze. I, evo, da im saopštim podatak: izvoz roba i usluga 2012. godine iznosio 34,1 milijardu evra, dok podatak za treći kvartal ove godine pokazuje da je ostvareno 61,2 milijarde evra izvoza”, rekla je Tabaković i navela još jedan pokazatelj svog uspeha na poziciji guvernera. Godine 2012. u Republici Srbiji neto devizne rezerve iznosile su samo 6,2 milijarde evra, a prema najnovijim podacima, neto devizne rezerve u Srbiji iznose 20,19 milijardi evra, odnosno, bruto rezerve su 24,4 milijarde evra, što je najviši nivo bruto deviznih rezervi otkad se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine).

Zadovoljstvo nije krio ni Boris Vujčić, guverner centralne banke Hrvatske sa takođe dužim stažom na poziciji guvernera. Hrvatskoj je uvođenje evra dobrodošlo jer je eliminisan valutni rizik, kamate su pale, najpre na nivo euribora, a sada su čak i niže nego u evrozoni. Takođe, kamate na stambene kredite su ograničene, pali su transakcioni troškovi na međunarodnom deviznom tržištu, a broj turista se povećao jer su gosti Hrvatske, tradicionalno, evro-turisti. Za bojazan stanovništva da će prelazak na evro podići cene, odnosno inflaciju, Vujčić kaže da je to samo stvar percepcije građana, jer kad se pogleda ocena statistike, ona pokazuje da je uvođenje evra uticalo na inflaciju tek sa 0,2 do 0,4%.

U Crnoj Gori ima 11 banaka, od kojih je osam u stranom vlasništvu, naveo je Dejan Vujačić, direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka centralne banke Crne Gore. U bankama je 80 odsto depozita po viđenju, ali je zanimljivo da od 5 milijardi evra depozita, čak 1,2 milijarde evra depozita imaju nerezidenti Crne Gore. Vujačić upozorava da Crna Gora ima problem zbog visokog javnog duga: BDP iznosi 6,5 milijardi evra, a javni dug premašuje 4,1 milijardu evra. Refinansiranje javnog duga je sledeće, 2024. godine, što će prilično zakomplikovati situaciju.

Bosna i Hercegovina je u specifičnoj situaciji, pa Marko Vidaković, iz centralne banke BiH pita – kako je moguće suzbijati inflaciju kad nema monetarnog instrumenta kao što je referentna kamatna stopa. Pored toga, nadzor banaka i regulatorni propisi usvajaju se na nivou entiteta. No, to je samo jedan od specifičnih modela funkcionisanja institucija u BiH. Ipak, poslovni rezultati za 2023. godinu, prema podacima, najbolji su od postojanja ove centralne banke. Uz skroman rast BDP-a u ovoj godini, inflacija će se, prema projekcijama, zadržati na nivou nešto višem od šest odsto.

Centralna banka Severne Makedonije se protiv inflacije bori povećanjem referentne kamatne stope tokom cele ove godine, rekla je Anita Angeloska Bežoska, uz korišćenje  ostalih instrumenata, kao što je podizanje nivoa obaveznih deviznih rezervi, kao i podizanje kamata na određene vrste depozita.

U ovom panelu na prvom Bankarskom samitu u Beogradu, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković podsetio je da je Srbija usvojila sveobuhvatnu strategiju razvoja tržišta kapitala i da je sada jasnije kako institucije regulišu finansijski sistem i kako će sprovoditi strategiju. Zato se tek očekuju značajni rezultati, najavio je Janković, naglašavajući da posebnu pažnju treba posvetiti promenama koje na tržištu kapitala i u bankarstvu donose sve prodornije informacione tehnologije. Sektor IT usluga ima svoje prednosti, njegova upotreba je neizbežna na tržištu novca i na tržištu kapitala, ali je opreznost neophodna jer su moguće i raznovrsne zloupotrebe.