Gost tradicionalnog Šumpeterovog predavanja „Inovacije u preduzeću“, kojim se svake godine otvara Skupština Evropske komisije za mala i srednja preduzeća, bila je profesorka Lučka Kajfež Bogataj, klimatolog sa Biotehničkog Univerziteta u Ljubljani. Pored niza priznanja za svoj višegodišnji uspešan rad, profesorka Kajfež Bogataj je bila i član internacionalnog tima koji je 2007. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za „širenje znanja o klimatskim promenama koje je izazvao čovek“.
Lučka Kajfež Bogataj
Prema rečima profesorke Lučke Kajfež Bogataj „klimatska kriza je i poslovna kriza“ pa su zato svetu potrebne „prosvetljene politike i upravljanje, i angažovano građanstvo, ako želimo postići dugoročnu održivost“.
– Mnogi ljudi još ignorišu klimatske promene i to je problem, kao što je problem što se ignoriše kovid. Nama danas treba tri puta više energije nego što je bila potrebna našim dedovima i roditeljima, jer smo u prošlim decenijama razvili i naše potrebe. Na primer, treba nam dva puta više energije da sagorimo ono što jedemo, iako nam je stomak isti kao što je bio kod Rimljana pre 2000 godina, rekla je profesorka Lučka Kajfež Bogataj.
Kao prvi problem ona je označila savremeni način života, dok je drugi energija koju koristimo, jer fosilnu energiju koristimo na vrlo primitivan način. Stvaramo velika zagađenja životne sredine, upotrebljavajući fosilna goriva.
– Ne možemo više da odlažemo rešavanje teških pitanja i moramo da promenimo način na koji proizvodimo, trošimo i trgujemo. Dekarbonizacija i ublažavanje klimatskih promena nude mnoštvo poslovnih mogućnosti, iako do sada nisam videla da je veliki biznis uspeo da razume dimenzije ekološke krize, rekla je profesorka Kajfež Bogataj i naglasila da je ubeđena da mala i srednja preduzeća mogu da učine više za očuvanje svih ekosistema, uključujući industriju i proizvodnju, poljoprivredu, turizam, pa čak i energetiku.
– Verujem da preduzetnici pokreću društvene i ekonomske inovacije i mogu da promene obrasce proizvodnje. Ako su motivisani, oni takođe mogu da se pozabave klimatskim promenama na održiv, smislen i profitabilan način. Njihov najveći izazov su ograničenja u veličini firme, pa zbog toga nemaju dovoljno kapaciteta da ulažu u ekološku tehnologiju. Zato je u mnogim zemljama EU, malim i srednjim preduzećima potrebna veća politička i finansijska podrška. Vlade mogu pružiti podsticaj malim preduzećima da budu proaktivna kroz finansijsku podršku i obrazovne resurse. Finansijski podsticaji, uključujući poreske olakšice i programe nadoknade emisije ugljen-dioksida, omogućavaju preduzetnicima stvaranje održivog poslovanja, rekla je profesorka Kajfež Bogataj.
Kao šest najvećih emitera karbon-dioksida u svetu, ona je navela Kinu sa 28 odsto učešća, Sjedinjene Države sa 15 odsto, EU 27 sa osam odsto, Indiju sa sedam odsto, Rusiju sa pet odsto i Japan sa tri odsto.
A kao sedam prelomnih tačaka, odnosno rizika za razvoj čovečanstva na planeti u narednom periodu, profesorka je označila smanjenu poljoprivrednu produktivnost, povećanu nesigurnost u snabdevanju vodom, povećanu izloženost ekstremnim vremenskim uslovima, kolaps ekosistema, veće zdravstvene rizike, veće raseljavanje ljudi i povećano siromaštvo.
Zato je završna poruka profesorke Lučke Kajfež Bogataj glasila: „Moramo da ciljamo visoko i radimo brzo“.
Inače, seriju Šumpeterovih godišnjih predavanja, kojom počinje godišnja Skupština malih i srednjih preduzeća, Evropska komisija je osmislila kao čin obeležavanja uspomene na jednog od najslavnijih ekonomista dvadesetog veka, čije je uverenje bilo da je „preduzetnik stožer na kome sve počiva“.
R. N.
