Restart – pripreme za povratak u mrežu: Elektrane na ugalj u Nemačkoj (Foto: Tagesschau)
Država će pomoći subvencijama snabdevače energentima i dozvoliće rad elektrana na ugalj – tako se Nemačka sprema za prekid isporuke gasa iz Rusije – poruka je sa sednice nemačkog Bundesrata (Savezno veće), održane 8. jula, na kojoj su usvojeni savezni propisi, najavljeni pre mesec i po (o tome smo pisali https://magazinbiznis.rs/nemacka-termoelektrane-na-ugalj/. I sve se to dešava u vreme kada stranka Zelenih učestvuje u vlasti, a njeni predstavnici zauzimaju značajne pozicije, na primer: ministar ekonomije je Robert Habek, a ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Zato se u nemačkim medijima (tv servis Tagesschau) nailazi na ocenu da ovakvi potezi vlasti najviše štete upravo Zelenima.
Šta donosi novi zakon, odnosno, izglasane promene već postojećeg Zakona o energetskoj bezbednosti?
Ovaj Zakon sada omogućava saveznoj vladi da brzo reaguje u slučaju nestašice gasa i da određuje veće cene za korisnike, zavisno od situacije na tržištu. Takođe, usvojene izmene omogućavaju državi da interveniše i spašava pojedina energetska preduzeća, ako su u krizi.
Drugim rečima, po modelu spasavanja Lufthanze u korona krizi, vlada može sada da pritekne u pomoć uvoznicima energenata. Za takvu pomoć već se javila najveća nemačka energetska kompanija Uniper, koja očekuje da će joj vlada dati subvenciju od devet milijardi evra. Uniper je, inače, glavni snabdevač Nemačke energijom, najveći je inostrani kupac ruskog gasnog giganta Gasproma, snabdeva i privatne kompanije i državni sektor, kao i infrastrukturna preduzeća. Međutim, zbog naglog rasta cena gasa i smanjenih isporuka gasa iz Rusije, Uniper je već zabeležio gubitke koji premašuju nekoliko milijardi evra.
Ovim zakonom će sada Uniper moći da dobije državnu pomoć, bez administrativnih prepreka.
Ali, ono što je značajna novina u ovim izmenama, to je što država sama može da povuče poteze koji su suprotni tržišnim mehanizmima. Na primer, država može da utiče direktno na povećanje cena gasa, dok je ranije to bilo u nadležnosti kompanija. Osim toga, država može i da propiše mere za uštedu energije kod svih korsnika, uključujući i privatna domaćinstva. Zbog toga je savezni ministar ekonomije Robert Habek, odmah prokomentarisao da izmenjeni Zakon o energetskoj bezbednosti daje saveznoj vladi dalekosežne mogućnosti da interveniše i da se meša u tržišne mehanizme, ali i u navike ljudi.
“To je ‘oštar mač’ koji treba oprezno koristiti”, rekao je Habek.
Budući da pripada stranci Zelenih, koja se protivi korišćenju goriva koja emituju CO2, Habek je, iako su glasali za vraćanje elektrana na ugalj, imao “partijsku obavezu” da kaže je korišćenje uglja za dobijanje energije korak unazad u pogledu klimatske politike, jer mnogo šteti klimi. Ovoga puta, to je neophodno kako bi se smanjila potrošnja gasa, pravdao se Habek u javnim nastupima 8. jula. U tom smislu, veoma mu je koristio komentar premijera Baden-Virtemberga koji je rekao:
„Naravno, ova tačka mnogo boli, ali mi smo u vanrednoj situaciji. Ako dođe do požara, ne pitaš odakle dolazi voda za gašenje, nego – gasi“.
Ali, iza svih ovih razgovora o kriznim energetskim prilikama, u pozadini je strah da će Rusija prestati da isporučuje gas Nemačkoj, nakon što su u julu počeli radovi na redovnom održavanju gasovoda Severni tok 1. Jer, održavanje bi trebalo da traje samo deset dana, ali ministar Habek smatra da je moguće duže zatvaranje od strane Rusije, iz političkih razloga. Već sada, kroz gasovod prema Nemačkoj protiče manje od polovine naručenog gasa, za šta Rusija navodi tehničke razloge. A Nemci sumnjaju i strahuju.
Da li je reč samo o tehničkim razlozima i koliko će novousvojeni zakon pomoći da Nemačka reši energetske probleme pre početka duge, hladne zime – na te odgovore će se pričekati još koji mesec.
Radojka Nikolić
