Piše: Vladimir Pavlović, Business Analyst, Egzakta Group

Verovatno ne postoji bolji trenutak za bavljenje temom Olimpijskih igara, nego neposredno pred svečano otvaranje, ovoga puta 26. jula u Parizu. Od nastanka modernih Olimpijskih igara 1896. godine u Atini, ovo je 33. put kako ćemo biti svedoci takmičenja najboljih sportista iz svih delova sveta, a nažalost, i ko zna po koji put činjenice da je politika važnija ili makar glasnija od sporta (čitaj Rusija). Odluka o dodeli Olimpijade u Parizu doneta je još 2017. godine, kada su za istu konkurisali još Rim, Budimpešta, Hamburg i Los Anđeles. Istovremeno, Pariz je dobio organizaciju igara za 2024., a Los Anđeles za 2028. godinu.

Iako je Olimpijada u Parizu kalendarski prioritet, za pojedine međunarodne organizacije predstavlja samo masku za spektakl koji se priprema u Gradu anđela 4 godine kasnije. Kako domaćin Olimpijade ima pravo da izabere 5 novih sportova, organizatori iz Los Anđelesa će nam predstaviti 5 novih iz edicije komercijalno unosnih, za neke smo čuli, dok o nekima ni najfanatičniji ljubitelji sporta u Srbiji nemaju predstavu o čemu se radi. Reč je o kriketu, skvošu, lakrosu, bejzbolu/softbolu i fleg fudbalu.

Američka televizijska mreža NBC, vlasnik najvećeg televizijskog ugovora sa Međunarodnim olimpijskim komitetom vrednog 7,75 milijardi dolara, na osnovu koga za sve najekskluzivnije događaje ima pravo pomeranja satnice u skladu sa svojim zahtevima i suprotno željama samih sportista.

Verovatno će mnogi reći da je to legitimno pravo organizatora, što i jeste istina, Pariz je iskoristio svoja prava da „reklamira“ surfovanje, skejtbord i penjaje, što su veoma popularni lokalni sportovi, međutim kada je reč o Los Anđelesu izuzev bejzbola, nijedan od navedenih ne spada ni u 15 najpopularnijih sportova na tlu Amerike i verovatno svoju premijeru ne bi doživeli da nije TV prava, bez kojih danas ne bi bilo Olimpijade ili barem ne van granica rodne Atine.

Važnost TV prava se u savremenom sportu ne mogu dovoljno naglasiti, ne samo da donose značajne prihode organizatorima i sportskim federacijama, već su i ključni faktor u popularizaciji sportova širom sveta. Prva Olimpijada koja je prenošena na tv ekranima bila je u Berlinu 1936. godine sa ograničenjem na lokalnu pokrivenost, a danas gotovo 90 godina kasnije, termin „TV prava“ je neizbežan. Tako je, recimo, američka televizijska mreža NBC, vlasnik najvećeg televizijskog ugovora sa Međunarodnim olimpijskim komitetom vrednog 7,75 milijardi dolara, na osnovu koga za sve najekskluzivnije događaje ima pravo pomeranja satnice u skladu sa svojim zahtevima i suprotno željama samih sportista.

Olimpijada u Londonu 2012. godine je sa sobom donela novih 110 hiljada stalnih radnih mesta, u Riu de Žaneiru veliki razvoj MSP preduzeća koji su na ime ugovora dobili preko 70 miliona dolara, dok je procena da će Pariz na ime ekonomske dobiti prihodovati skoro 13 milijardi dolara.

Kriket je sport koji je najpopularniji u jednoj drugoj zemlji daleko od granica Amerike, u Indiji. Međunarodni Olimpijski komitet (MOK) koji stoji iza organizacije Olimpijade, iz godine u godinu povećava svoje poslovne prihode, pa je tako prema njihovom zvaničnom finansijskom izveštaju u periodu od 2017-2021 generisao prihod od čak 7,6 milijardi dolara, od čega se 61%, odnosno 4,6 milijardi, odnosio na TV prava, kao „zlatnu koku“ modernih Olimpijskih igara. S toga i ne čudi ubacivanje kriketa, uzimajući u obzir potencijal i brojnost Indije kao i ostalih zemalja jugoistočne Azije i Australije gde je takođe veoma popularan. Ipak MOK, popularnost u ovom slučaju kriketa ne vidi samo u dešavanjima koji staju u 3 do 4 nedelje koliko traju jedne Olimpijske igre, već u potencijalu ovog sporta i njegovih brojki. Brizbejn je domaćin Olimpijade 2032., a Nju Delhi uz Meksiko Siti najveći favorit za dobijanje organizacije 2036. godine. Deluje da je Los Anđeles, kao grad tolike popularnosti, ali i kontroverze idealan za temelj novog sportskog projekta zvanog kriket, a ujedno i pokazatelj sve veće ekonomsko – političke moći Indije.

Na osnovu svega navedenog reklo bi se da je MOK kao organizacija okrenuta samo sopstvenoj zaradi, međutim ovako uspostavljen model jeste samoodrživ sistem koji ne samo da pokriva troškove gradovima organizatorima, nego i stvara ogromne prihode od turizma, razvoja infrastrukture za i nakon Olimpijade. Olimpijada u Londonu 2012. godine je sa sobom donela novih 110 hiljada stalnih radnih mesta, u Riu de Žaneiru veliki razvoj MSP preduzeća koji su na ime ugovora dobili preko 70 miliona dolara, dok je procena da će Pariz na ime ekonomske dobiti prihodovati skoro 13 milijardi dolara.

TV prava su postala „zlatna koka“ modernih Olimpijskih igara

Sistem u kome je sport efikasan i finansijski nezavistan model je neophodan i Srbiji, jer popularnost sporta u Srbiji je ogromna, ali je infrastruktura nedovoljna da isprati potrebe mnoge dece. Možda organizacija Olimpijade nije realna, ali organizacija jednog velikog sportskog događaja može oporaviti kompletnu sliku sporta sa akcentom na razvoj TV prava, uz nadu da će sport zaista i u buduće ostati centralna tema oko koje će se deca i ljudi okupljati.

U međuvremenu, u naredne 3 nedelje, mi u Srbiji, pratićemo i uživaćemo u svim sportovima i loptama, sem u onoj jednoj uz koju nacija živi i plače, slavi, a pati, priželjkujući reprizu iz Indijanapolisa, a zadovoljila bi se i borbom iz Atlante.