FAO indeks cena hrane niži za 19,7 odsto nego pre godinu dana, a padaju i cene žitarica – očekuje se rekordan rod

Indeks cena hrane FAO za međunarodne prehrambene proizvode, prosečno je iznosio 127,2 poena u aprilu 2023., što je 0,6 odsto više u odnosu na mart, ali je za 19,7 odsto taj indeks niži nego u aprilu 2022. godine, saopštila je 5. maja Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Doduše, podseća se da je FAO indeks cena hrane i dalje 5,2 odsto viši nego u aprilu 2021. godine.

Posmatrano po vrsti proizvoda, povećane su berzanske cena šećera, mesa i pirinča, pa je referentni indeks tih proizvoda porastao u aprilu. To je prvi rast tog indeksa u prošlih godinu dana. Tako je indeks cena šećera porastao za 17,6 odsto zbog smanjene proizvodnje u Indiji, Kini, Tajlandu i Evropskoj uniji. Takođe, FAO indeks cena mesa porastao je za 1,3 odsto, usled poskupljenja svinjskog, živinskog i goveđeg mesa.

Za razliku od cena mesa, smanjene su cene gotovo svih žitarica, osim pirinča, čija cena i dalje ima trend rasta, zbog čega predstavnici FAO izražavaju zabrinutost. Ali, zato bi svih ostalih žitarica trebalo da bude dovoljno u 2023. godini, i to po nižim cenama nego prošle godine. Detaljniji prikaz FAO indeksa cena žitarica pokazuje pad za 1,7 odsto u odnosu na mart. A to je čak za 19,8 odsto ispod vrednosti iz aprila 2022.

Međunarodne cene pšenice pale su za 2,3 odsto, uglavnom zbog velikih količina spremnih za izvoz u Australiji i Ruskoj Federaciji. Svetske cene kukuruza pale su za 3,2 odsto, pošto su zalihe u Južnoj Americi sezonski porasle usled tekuće žetve.

Indeks cena biljnog ulja FAO opao je za 1,3 procenta u aprilu, što je peti uzastopni mesečni pad. Svetske cene palminog ulja su stabilne, dok su kotacije za sojino, repičino i suncokretovo ulje opadale zbog rekordnog roda soje u Brazilu.

FAO indeks cena mlečnih proizvoda pao je za 1,7 odsto, pod uticajem stalno slabe globalne potražnje za uvozom mleka u prahu i veće dostupnosti izvoza sireva u zapadnoj Evropi.

U novom izveštaju o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je objavljen 5. maja, FAO je prilagodio svoju prognozu svetske proizvodnje pšenice za 2023. Globalni prinos je sada određen na 785 miliona tona, što je drugi najveći zabeleženi, ali manji u odnosu na prošlu sezonu, uglavnom zbog pada u Australiji i Ruskoj Federaciji kada su ostvarili rekordne rezultate.

Očekuje se da će proizvodnja kukuruza u Brazilu dostići rekordno visok nivo, dok se predviđa da će proizvodnja u Argentini pasti ispod prosečnih nivoa zbog produženih sušnih uslova i toplotnih talasa. Zbog povoljnih vremenskih uslova, očekuju se veći prinosi kukuruza u Južnoj Africi. To bi trebalo da bude druga najveća žetva u istoriji.

FAO je povećao svoju raniju projekciju za svetsku trgovinu žitaricama u 2022/23. godini na 472 miliona tona, što je sada oko 2,2 odsto ispod rekordnog nivoa u prethodnoj sezoni. Predviđa se da će globalna trgovina pšenicom porasti za 2,3 odsto, dok će globalna trgovina krupnim žitaricama verovatno porasti za 5,5 odsto. Predviđa se da će se međunarodna trgovina pirinčem u 2023. godini smanjiti za 4,4 odsto godišnje.

Svetsko korišćenje žitarica u 2022/23. predviđa se na 2.780 miliona tona, a svetske zalihe žitarica do kraja sezone će iznositi 855 miliona tona. Na osnovu tih najnovijih procena, odnos globalnih zaliha žitarica i upotrebe za 2022/23. iznosio bi 29,8 odsto, što je neznatno pad sa 30,8 odsto tokom prethodnih 12 meseci, ali i dalje ukazuje na relativno dovoljan nivo ponude žitarica na globalnom nivou, saopštio je FAO.

R. Nikolić