Autor: Radojka Nikolić
„U januaru 2026. godine inflacija je iznosila 2,4%, a ne treba očekivati veću inflaciju zbog prestanka trajanja uredbe o ograničenju trgovačkih marži. Prosečna očekivana inflacija za 2026. godini iznosiće 3,3%, dok će u 2027. godini biti nešto viša i dostići će 3,8%“, saopštila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, 19. februara 2026. na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.
Istovremeno, procenjuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije ove godine zabeležiti rast od 3,5%, te da će u 2027. godini dostići rast od 5%.
„U 2027. rast BDP-a će iznosti oko 5%, a tom ubrzanju će dorpineti veći izvoz usluga zbog specijalne izložbe EXPO2027. U srednjem roku očekuje se privredni rast Srbije od 3,5-4% međugodišnje“, navela je Jorgovanka Tabaković, uz napomenu da se očekuje i rast potrošnje zbog rasta zarada i povoljnijih kreditnih uslova, dok će EXPO povećati rast investicija. Prema njenim rečima, pritisak na inflaciju neće stvarati rast zarada jer će taj rast biti praćen rastom produktivnosti.
U povoljne rezultate ostvarene u 2025. godini, guverner Tabaković je navela da je fiskalni deficit ostao ispod 3%, da je javni dug takođe ispod 50%, da izvoz IKT usluga nastavlja da raste, te da je inflacija u granicama cilja i da će tako ostati i u srednjem roku.
Na osnovu anketa NBS sprovedenih u finansijskom sektoru, slična su očekivanja u pogledu kretanja inflacije.
„Kurs dinara ostaje stabilan, a devizne rezerve NBS su visoke. Uslovi finansiranja-kreditiranja su povoljni za građane. To pokazuju i podaci po kojima su krediti banaka za građane veći za 15,4% u decembru 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe je registrovan i dvocifren rast odoborenih kredita prema privredi“, navela je Tabaković.
Da nije bilo sankcija prema kompaniji NIS, koje su uvedene oktobra prošle godine, ekonomska aktivnost bi do kraja 2025. godine bila ubrzanija, ali se, s obzirom na okolnosti, rast BDP-a zadržao na 2,2%.
Tabaković: Dobra vest je preuzimanje NIS-a od strane MOL-a (Foto: Screenshot)
„Dobra vest je preuzimanje NIS-a od strane MOL-a“, prokomentarisala je Tabaković.
Prema podacima koje je saopštila, na finansijskom računu, najveći priliv ostvaren je po osnovu stranih direktnih investicija (SDI), koji je iznosio 3,5 milijardi evra. Međutim, kako je bilo i odliva deviza, u iznosu od 1,2 milijarde evra, neto priliv po osnovu SDI iznosio je 2,3 milijarde evra u prošloj godini.
„Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu u 2025. godini prodala devize u neto iznosu od 580 miliona evra, što je bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou od 2020. godine.
U januaru 2026. je prodato 610 miliona evra za odbranu kursa“, saopštila je Jorgovanka Tabaković.
Nikola Dragašević, viceguverner NBS je povećanu tražnju za stranom valutom krajem decembra i početkom januara nazvao „gotovo paničnom tražnjom“, ali je i ta „bura“ uspešno okončana:
„NBS je obezbedila da ne bude nedostaka strane gotovine. Radili smo u saradnji sa menjačima, i uskladili smo se sa povećanom tražnjom, uključujući i potrebne propise koje smo donosili“, naveo je Dragašević.
Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja NBS je podsetio na procene da će prosečna godišnja inflacija u Srbiji iznositi 3,3% za 2026. dok se u EU očekuje gotovo upola niža inflacija: 1,8% prosečno za ovu godinu.
Viceguverner Željko Jović je najavio da će aktuelna legalizacija građevinskih objekata za stanovništvo povećati ponudu stanova, koji se mogu uzimati kao sredstvo obezbeđenja.
