Članovi Evropske komisije od 2021. (Foto: Official website of the European Union)
Piše: Radojka Nikolić
U ranim jutarnjim časovima 31. maja 2022. godine, Evropska unija je objavila da je usvojen šesti paket sankcija prema Ruskoj Federaciji. Prvi se na Twitter-u oglasio predsednik Saveta EU, Belgijanac Šarl Mišel i saopštio da je kompromis postignut, da je ovim blokirano dve trećine uvoza nafte iz Rusije, te da je Mađarska izuzeta i neće se pridržavati embarga. Blokira se samo uvoz ruske nafte koja ide morem, a kako Mađarska nema more, može naftovodom simboličnog imena „Družba“, da nastavi da prima rusku naftu. Doduše, ne navodi se da je mađarski zahtev bio da naftu prima tokom naredne četiri godine i da traži od EU 800 miliona evra za prilagođavanje novom načinu snabdevanja energentima, ukoliko ih ne uzima od Rusije. A za četiri godine, ko zna, svašta je moguće.
Inače, prema procenama istraživačkog centra EU Bruegel, do sada su zemlje EU trošile oko 450 miliona evra dnevno na naftu iz Rusije. Ako je od sada blokirano dve trećine uvoza, lako je izračunati za koliko će se smanjiti ta davanja.
No, u toj informaciji sa samita EU u Briselu, mnogo je zanimljivija odluka da se Ukrajini pruži dalja finansijska pomoć do devet milijardi evra. Prema rečima predsednika Saveta EU Mišela, Ukrajina treba da koristi taj novac za pokrivanje tekućih troškova kao što su isplata penzija i rad bolnica, ali nije precizirano koliko novca treba isplatiti kao grant, a koliko kao kredit. Kada je Komisija EU nedavno o tome raspravljala, evropski komesar za ekonomiju, Letonac Valdis Dombrovskis rekao da bi pomoć trebalo da se sastoji, pre svega od kredita, a samo jednim delom od grantova.
Dakle, krediti. Jer, Ukrajina je velika zemlja, rat je, vanredne su okolnosti, a novac je stalno potreban. Ukrajina ne bi ni mogla da funkcioniše bez novca koji sada dobija od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB), a to je oko 4,7 milijardi evra mesečno. To su troškovi koji su ukrajinskom budžetu potrebni za socijalnu potrošnju, zbog ratnih okolnosti. Prema procenama MMF-a, Ukrajini je potrebna pomoć od oko pet milijardi dolara mesečno da bi se obezbedilo funkcionisanje vlade i važnih državnih institucija. Iako se ne precizira koji su udeo u tome krediti a koji grantovi, poznajući modele rada ovih institucija, moralo bi biti da je najvećim delom reč o zajmovima.
Time se otvara i pitanje koje će, pretpostavljam, uskoro neko postaviti: Račun molim! – Koliko košta rat u Ukrajini? Doduše, početkom maja 2022. godine, pojavio se u nemačkim medijima (poslovni dnevnik Handelsblatt) prvi izveštaj na temu finansijske podrške Ukrajini, odnosno, koje zemlje je najviše podržavaju. Reč je o izveštaju nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju (Instituts für Weltwirtschaft – IfW), koji je objavio blic pregled finansijske pomoći Ukrajini iz sveta, za period od 24. januara (mesec dana pre početka ratnog sukoba!) do kraja aprila, a odnosi na pomoć u oružju i novčanim donacijama.
Računica IfW-a je pokazala da je Ukrajina primila više od 28,5 milijardi evra od zemalja širom sveta, a najveći donator je Amerika (SAD) sa 10,3 milijarde evra.
Iza SAD, slede: Poljska sa 2,4 milijarde evra, Velika Britanija sa 2,1 milijarde evra, Kanada sa 1,95 i Nemačka za 1,85 milijardi evra. Ostali iznosi pomoći su znatno ispod jedne milijarde evra, na primer, Francuska sa 0,57, Švedska sa 0,32 milijarde evra i tako dalje. Prema proračunima IfW-a, Evropska unija je do tada (kraj aprila) obezbedila 6,8 milijarde evra podrške.
E, sad, to je bila pomoć Ukrajini kroz donacije u oružju i novcu za oko dva meseca rata, negde do kraja aprila. A na to tek treba dodati mesečnu pomoć MMF-a i SV od pet milijardi dolara mesečno, pa će na to tek doći ovih devet milijardi evra od EU, što je najavljeno uz šesti paket sankcija. I dolaziće još milijarde, jer se za sada ishod još ne nazire. Pitanje: Koliko košta rat u Ukrajini – sigurno neki već postavljaju, ali tajno. Ostaje da sačekamo da vidimo i čujemo ko će ga postaviti javno i, što je još važnije, kakav će biti odgovor.
