Autor: Radojka Nikolić
Svečano otvranje ovogodišnje Skupštine malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Evropske unije (SME Assembly 2024) 19. novembra Budimpešti, u konferencijskoj dvorani Balna, sa oko 600 učesnika
Ovogodišnja Skupština malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSP) Evropske unije (SME Assembly 2024) održana je od 18. do 20. novembra Budimpešti, sa oko 600 učesnika i više od 50 govornika. Tradicionalno, i na ovogodišnjoj Skupštini MSP, na predavanjima, panel diskusijama i u dijalozima, govornici i učesnici ponudili su odgovore na pitanja za koje su preduzetnici najviše zainteresovani – kako biti konkurentan, kako postići stabilan razvoj u turbulentnim makroekonomskim uslovima, kako inovirati, digitalizovati poslovne procese i povećati produktivnost. Zato je prof. Johan Viklund u svom uvodnom „Šumpeter predavanju“ rekao da preduzetnici moraju da slože sve u isto vreme, kao Rubikovu kocku: inovacije, produktivnost, finansije, digitalizaciju, održivo poslovanje, predikcije.
U EU ima 25,8 miliona malih i srednjih preduzeća i ona čine okosnicu EU privreda. Zapošljavaju 88,7 miliona ljudi i značajno doprinese zapošljavanju u EU, stvarajući dodatu vrednost. Zato je i važna Skupština SME koja se održava krajem svake godine, kojoj je i ove godine prisustvovao www.magazinbiznis.rs
Iz više predavanja, panel diskusija i govora, izdvajamo tri ocene. Prvu je izrekao Hubert Gambs, zamenik direktora DG GROW u Evropskoj komisiji: “Bez malih i srednjih preduzeća nema ni evropske ekonomije, ni otpornosti”. Druga je ocena prof. Johana Viklunda: „Evropa treba da izgradi više sopstvenih ekosistema koji će biti zasnovani na hrabrim inovacijama, pokušajima i greškama”. Treću ocenu je izrekao Marton Nađi, mađarski ministar ekonomije: “Treba nam ekonomska revolucija koju će nositi mala i srednja preduzeća”.
Tradicionalno, Skupština MSP održava se krajem novembra, tokom trajanja SME Week, u državi koja tada predsedava EU, a ovoga puta je to Mađarska. Više stotina učesnika ovogodišnje Skupštine MSP imalo je priliku da čuje eksperte i političare, preduzetnike i inovatore, da poseti pojedina preduzeća u Budimpešti, a sve je završeno dodelom nagrada za promociju preduzetništva u šest kategorija i dodelom nagrade najmlađim inovatoru za startap.
Dan pre zvaničnog otvaranja Skupštine preduzetništva u Budimpešti, 18. novembra ovaj događaj je počeo predavanjem „Inovacije u preduzeću“ koje je održao profesor Johan Viklund, vodeći akademik u oblasti preduzetništva. Ovaj oblik predavanja pod nazivom „Šumpeterovo predavanje“ tradicionalno se održava od 2012. godine, kao počast češkom profesoru ekonomije Jozefu Šumpeteru koji je insistirao na inovacijama i kreativnoj destrukciji, kao pokretačima tržišnog uspeha.
Prof. Johan Viklund: Evropa treba da izgradi više sopstvenih ekosistema koji će biti zasnovani na hrabrim inovacijama, pokušajima i greškama
Prof. Johan Viklund je u svom predavanju osporio sadašnji koncept preduzetničke politike EU, upozoravajući da se ovakvim razvojem rizikuje stvaranje „monokulture imitacije koje se previše oslanjaju na model inspirisan Silikonskom dolinom“. Ali, osim „silikonizacije“ Evrope, prof. Viklund upozorava i na „Mekdonaldizaciju“ ili homogenizaciju preduzetničkih ekosistema u Evropi.
„Umesto toga, mnogo je bolje graditi preduzetničke ekosisteme odozdo prema gore. Većina evropskih gradova je raznolika, tako da bi trebalo da iskoristimo raznolikost evropskih gradova za izgradnju raznovrsnih, robusnih ekosistema. Da bi se takmičila na svetskoj sceni, Evropi su potrebni snažniji preduzetnički ekosistemi, a ne sadašnje monokulture zasnovane na ‘mitu’ o modelu Silicijumske doline. Evropa treba da izgradi više sopstvenih ekosistema koji će biti zasnovani na hrabrim inovacijama, pokušajima i greškama”, rekao je prof. Viklund.
Inovacije su, kaže ovaj profesor, po svojoj prirodi iznenađujuće, haotične, slučajne i nekontrolisane: “Zato nam treba više eksperimentisanja i manje upravljanja, moramo isprobati mnogo različitih modela i moramo prihvatiti da će mnogi propasti. Treba obezbediti mesta za sastanke koja su privlačna za više vrsta ljudi. Trebalo bi da koristimo jezik, alate i metode utemeljene u lokalnoj kulturi“, istakao je Viklund. Zato je na jednom od slajdova prezentacije prof. Viklunda pisalo: SAD i Kina su došle ovde na veoma različite puteve – koji put bi Evropa trebalo da izabere.
Na ovoj SME Assembly političari su imali vrlo konkretne predloge. Mađarski ministar ekonomije Marton Nađi je u svom obraćanju učesnicima kazao da je neophodno da se promene neki propisi EU. Na primer, da se privremeno olakšaju fiskalni propisi EU i da se više novca usmeri ka digitalnoj i zelenoj tranziciji. On je podsetio na Budimpeštansku deklaraciju o novom sporazumu o evropskoj konkurentnosti, koja je već usvojena na samitu EU u Budimpešti, i rekao da su izveštaji Dragija i Lete upozorili da bi se moglo dogoditi da EU zaostane za Kinom i SAD u globalnoj konkurenciji, ako se ne olabave fiskalna pravila i ako se više novca ne uloži u digitalnu i zelenu tranziciju.
Mađarski ministar ekonomije Marton Nađi: Sadašnji kriterijumi iz Mastrihta značajno ograničavaju prostor za fiskalni manevar državama članicama. Fiskalni deficit u SAD, u odnosu na BDP, iznosi u proseku 9 odsto, u Kini je 7,6 odsto, dok je budžetski deficit u EU prosečno iznosio 4,5 odsto poslednjih godina. Takva kozervativna fiskalna politiku EU stvara sve veći jaz u inovacijama između EU i SAD i Kine.
“Sadašnji kriterijumi iz Mastrihta značajno ograničavaju prostor za fiskalni manevar državama članicama. Fiskalni deficit u SAD, u odnosu na BDP, iznosi u proseku 9 odsto, u Kini je 7,6 odsto, dok je budžetski deficit u EU prosečno iznosio 4,5 odsto poslednjih godina. Takva kozervativna fiskalna politiku EU stvara sve veći jaz u inovacijama između EU i SAD i Kine. Zato su problemi EU sa konkurentnošću evidentni i na tržištu električnih vozila: udeo prodaje električnih vozila među novim registracijama vozila dostigao je 15 odsto u Nemačkoj i 20 odsto u Francuskoj, što je znatno ispod stope od 30 odsto u Kini”, rekao je mađarski ministar ekonomije Marton Nađi i zaključio: „Treba nam ekonomska revolucija koju će nositi mala i srednja preduzeća“.
Možda će se neki od predloga mađarskog ministra ekonomije i ostvariti. Jer, Hubert Gambs, zamenik šefa Generalnog direktorata Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća, rekao je da bi predlozi koji su dati na sastanku u Budimpešti mogli da doprinesu izradi nove strategije EK o jedinstvenom tržištu. Nova strategija EK treba da bude predstavlјena u leto 2025. godine.
Jedan od slajdova iz prezentacije prof. Viklunda: SAD i Kina su došle ovde na veoma različite puteve – koji put bi Evropa trebalo da izabere
U takva upozorenja da je potreban veći podsticaj malom biznisu u EU, uklapa se i izveštaj „Budućnost evropske konkurentnosti“ koji je pre nekoliko meseci objavio Mario Dragi, bivši italijanski premijer i bivši šef Evropske centralne banke. Ovaj Izveštaj su pominjali mnogi govornici na SME Assembly, jer upravo Mario Dragi naglašava da EU treba da uvodi inovacije, da razvija nove tehnologije i popravlja produktivnost kako bi održala ekonomski rast, istovremeno štiteći evropske vrednosti.
Mario Dragi u izveštaju iznosi niz preporuka za podršku malim i srednjim preduzećima na putu ka digitalnoj i zelenoj tranziciji, kao što je potreba da se pojednostavi regulatorno okruženje i da se smanje administrativna opterećenja. Ako bi mala i srednja preduzeća imala bolji pristup Evropskom investicionom fondu to bi im donelo veće mogućnosti finansiranja, više kapitala, veći rast i inovacije. Tek tada bi mogla da se takmiče na globalnom nivou, konstatuje Dragi u Izveštaju, a sa tim su se složili gotovo svi učesnici SME Assembly u Budimpešti.
Izazovna vremena za mala i srednja preduzeća traju i dalje i tek će ih biti. To se može sagledati iz ovogodišnjeg pregleda učinka MSP. Na sesiji „Pregled performansi i učinka konkurentnosti MSP“ (održana 20. novembra, završnog dana Skupštine MSP) Markus Hell, službenik za politiku u Evropskoj komisiji naglasio je da inflacija i dalje ostaje iznad 2%, što je cilj ECB. A to utiče i na poslovanje MSP. Na ovom panelu su bili govornici iz Evropske komisije, OECD-a, Eurochambres-a i Federacije finskih preduzeća. Svi su se složili da su potrebne hitne mere za podršku opstanku MSP i za pokretanje zelene i digitalne tranzicije.
Ali, iako su drugi dan Skupštine MSP 2024, 19. novembar, obeležile zapažene diskusije, posebno je bila važna ceremonija dodele Evropskih nagrada za promociju preduzetništva (EEPA). Na ovogodišnjem takmičenju je zabeležen rekordan broj prijava: 442 prijave iz 29 zemalja, a sve su u znaku inovativnih inicijativa koje osnažuju preduzetnike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Za Srbiju je najvažnije da je pobedio projekat OznaŽene, čiji je kreator Indira Popadić (o tome u tekstu na linku https://magazinbiznis.rs/nagrada-evropske-skupstine-preduzetnistva-pripala-srpskom-projektu-digitalne-platforme-za-preduzetnice-regiona/), ali su prva mesta u raznim kategorijama, osvojili i projekti iz Nemačke, Turske, Danske, Estonije, Grčke i Francuske. Svaki od tih projekata predstavlja primer jedinstvenog pristupa pokretanju poslovnog rasta i inovacija širom Evrope.
U prvoj kategoriji (Promovisanje preduzetničkog duha) pobedila je Nemačka sa projektom Silicijum Vilstal. Ovaj projekat povezuje socijalna preduzeća sa lokalnim preduzećima i stimuliše inovacije u ruralnim područjima kroz kreativne radionice.
U drugoj kategoriji pobedila je Turska i projekat GencBizz, koji osnažuje srednjoškolce uzrasta od 14 do 18 godina, poboljšavajući njihovu zapošljivost kroz sveobuhvatnu obuku o finansijskoj pismenosti i poslovnom upravljanju, uz bolju saradnju između učenika, nastavnika i mentora.
U trećoj kategoriji (Digitalna tranzicija), pobedila je Srbija i projekat OsnaŽene, koji realizuju organizacija Core International, Centar za poslovno obrazovanje i konsalting i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam AP Vojvodine. Projekat OSNAŽENE je digitalna platforma, posebno za preduzeća u vlasništvu žena, koja nudi mentorstvo i pristup obuci, za devet država u regionu.
U četvrtoj kategoriji (Poboljšanje poslovnog okruženja i podrška internacionalizaciji) pobedila je Estonija i projekat Tartu filmski fond. Reč je o privlačenju domaćih i međunarodnih filmskih kreativaca u južnu Estoniju, kao podsticaj lokalnih talenata i unapređenje kreativne ekonomije regiona.
U petoj kategoriji (Podrška održivoj tranziciji) pobedila je Grčka i projekat: Just Go Zero Tilos, nastao u Opštini Tilos – malo ostrvo od samo nekoliko stotina stanovnika. Just Go Zero Tilos je implementirao tehnološki napredan sistem upravljanja otpadom. Projekat podržava kružnu ekonomiju na ostrvu Tilos podizanjem svesti, saradnjom sa preduzećima, uvođenjem novih tehnologija i angažovanjem cele zajednice u razdvajanju otpada.
Ovaj projekat je takođe osvojio Veliku nagradu žirija za najkreativniju i najinspirativniju inicijativu koja promoviše preduzetništvo u Evropi.
U šestoj kategoriji (Odgovorno i inkluzivno preduzetništvo) pobedila je Francuska i projekat: POSITIV koji ima misiju da pomogne stanovnicima ugroženih naselja da obezbede održivo zaposlenje kroz prilagođenu podršku, mentorstvo i radionice koje vode preduzetnike ambiciozne od poslovnog koncepta do izvršenja.
