Glumac Branko Janković gaji koze i pravi sir Don Korleone u Gunjacima, kod Osečine

Autor: Radojka Nikolić

U nedelju, 15. juna 2025. godine, u Jankovića jaruzi, u naselju Gunjaci, opština Osečina, Kolubarski okrug, glumac Branko Janković svečano je predstavio svoj gastronomsko-turistički projekat – Vodeničarkino selo. Uz domaću hranu, hleb iz ozidanih peći, uz pečenje ispod sača i uz vrhunske kozje sireve koji baš tu i nastaju, Branko je sa svojom porodicom, prijateljima i poslovnim partnerima označio ulazak u novu etapu svog preduzetništva – predstavljanje oaze mira u kojoj se uživa u zdravoj prirodi i gastronomiji. Kao idealno mesto za degustaciju kvalitetnih sireva.

Ulazak glumca Branka Jankovića u svet biznisa pre desetak godina, već je poznat široj javnosti. Sa svojom porodicom, u svom rodnom kraju Gunjaci, počeo je da gaji koze i da od mleka proizvodi najpre sir, a potom i jedinstveni proizvod surutku u prahu, pod brendom Koza Nostra. Priču o tome objavili smo u štampanom izdanju Ekonometra, u junu pre četiri godine. (https://magazinbiznis.rs/kako-je-glumac-branko-jankovic-stvorio-brend-koza-nostra/)

Od tada do sada Koza Kostra je značajno unapredila poslovanje, stvorila nove sireve, nove ukuse, brendove, pa su tu sada i Don Korleone, Don Đovani, Don Papito, Don Ćićo, kozji kefir, planinski kozji sir…

Branko Janković kaže za naš portal da je odlučan da proširi svoj biznis, da poveća proizvodne kapacitete i da pravi premijum sireve isključivo od kozjeg mleka. Zašto?

„Svuda u svetu su sirevi premijum – umetnost, samo u Srbiji se tretiraju kao običan prehrambeni proizvod. Odlučio sam da se u ovaj posao upustim jer je, prvo, to izazov za mene, a drugo, hteo sam da napravim premijum sireve. Svi sirevi koji dobijaju nagrade na svetskim sajmovima imaju učešće kozjeg mleka, jer ovčje mleko ima dosta masti druge vrste, a kozje mleko daje poseban ukus. Međutim, zbog deficita kozjeg mleka, ne prave se sirevi od čistog kozjeg mleka. E, zato sam odlučio da pored tog zdravog proizvoda, kao što je surutka u prahu, tehnologijom dobijem vrhunske svetske sireve“, kaže Branko.

Na svom gazdinstvu Branko ima stado od 100 koza, ali ima 51 kooperanta, pa ukupan broj koza od kojih dobija mleko prelazi 1.000. Od tih koza dnevno se dobije oko 3.000 litara mleka za preradu, što daje oko 400 kg sira dnevno, zavisno od doba godine i od kvaliteta mleka.

Glavni tehnolog za proizvodnju sireva je stigao iz Švajcarske, gde je gotovo dve decenije radio na proizvodnji čuvenog švajcarskog tvrdog sira brenda grijer, a potom je radio i na Pagu, u Hrvatskoj, čuveni paški tvrdi sir.

Taj iskusni tehnolog, sa tako dobrim znanjem i reputacijom je Predrag Đokić i kada smo ga pitali kako je Branko uspeo da ga dovede u Gunjace, Predrag je odgovorio:

„Branko me već dve godine nagovara da se vratim, jer smo sarađivali i dok sam radio na drugim mestima. Ali, odlučujuće za moj dolazak je bio potencijal koji pruža mleko u Srbiji, posebno u ovom kraju. Sirovina je izvanredna i znanjem i tehnologijom mogu da se naprave vrhunski sirevi. Srbija ima ogroman potencijal u kozarstvu. Taj potencijal nema limita i mogu da se naprave čudesa od ukusnih sireva“, kaže Peđa.

Ispričao nam je da je rodom iz Aranđelovca, a otišao je 1999. godine najpre u Dansku, gde je četiri godine radio u proizvodnji sireva, kasnije u Švajcarsku gde je radio 20 godina, zatim je radio u Hrvatskoj, u Zagrebu, na Pagu… Veliko i znanje i iskustvo:

„Radio sam vrhunske, premijum sireve, a od pre dve godine sarađujem sa Brankom. U Švajcarskoj sam najviše radio grijer, ali i camamber. Korporacija Grier je velika i ima 28 malih sirana koje rade pod njenim brendom. I to je model koji treba i Srbija da primeni. Znači, da se Koza Nostra razvije u jednu veliku mlekaru, jedan brend, sa nizom malih sirana. Potencijal je ogroman. Kooperanti mogu da gaje koze širom Srbije, i na jugu i na istoku i ovde u centralnoj Srbiji. Može da bude više malih mlekara koje rade isti brend, po istoj recepturi, a da svaka mlekara bude specijalizovana za određenu vrstu sira. Takva simbioza u proizvodnji daje vrhunske sireve, a kvalitet mleka i sira ujednačen. Ko će šta raditi, određuje se prema kvalitetu mleka“, objasnio nam je Predrag svoju viziju tehnološkog razvoja i proizvodnje Brankove Koza Nostre.

Pitamo Branka zašto je doveo Predraga u svoju mlekaru, a on kaže:

„Ja sam Peđi rekao da želim samo najbolje! Zato mi je bio potreban. Vrhunski je tehnolog. Inače su tehnolozi obično u službi trgovinskih lanaca i restorana. Retko koja kompanija daje priliku jednom tehnologu da kreira i plasira nešto potpuno novo i što konzumira mali postotak ljudi. Pored toga, uslovi za gajenje koza ovde i za proizvodnju sira od njihovog mleka su izvanredni. Biljna struktura predela na kojima koze pasu su, zapravo, lekovite trave, što pruža mogućnost da se nešto izvanredno ponudi tržištu“, kaže Branko.

On nam objašnjava da planira da širi kapacitete, da farma mora da se proširuje i da se ruše dosadašnji objekti jer su već postali nedovoljni. Namerava i da kupi „novu genetiku“, tj. nove koze sa severa Austrije, jer je, kaže, tamo najozbiljnije kozarstvo. I tamo su se ljudi prebacili sa kravarstva na kozarstvo, jer je u celom svetu hit „hrana – lek“.

Branko kaže da su u njegovom kraju ljudi zainteresovani da pređu na gajenje koza, ali nije stvar samo u tome da gaje životinje, nego moraju da imaju ceo sistem prihvatanja mleka. A upravo to im Branko nudi u svojoj mlekari.

„Ove jeseni pravimo novi pogon za preradu. To je investicija od oko pola miliona evra. Potrebne su nam nove prostorije u kojima treba da zri sir – zreonice. Ljudi sa Paga nam prave zreonice, jer je režim zrenja sira najvažniji“, kaže Branko.

„Sada radimo kaprino sir, slično kao pekorino, ali je pekorino od ovčjeg mleka. To su sirevi sa dužim periodom zrenja, polutvrdi i tvrdi, a njihovo zrenje traje po više meseci i do jedne godine. Tehnološki je to kompleksan sistem, a što se uslova tiče, traži 73% vlage i stalnu temperaturu 14-15 stepeni. Dakle, mirno zrenje i pećinsku atmosferu, uz veliku pažnju, okretanje, premazivanje…“.

Predrag kaže da u Srbiji, u kozjim sirevima nema konkurencije. U Srbiji postoje male mlekare, a na tržištu su većinom uvozni sirevi.

„Dnevno proizvedemo oko 400 kg raznih vrsta sireva i sve se to proda. Imamo četiri radnje u Beogradu, a naše proizvode prodaju i specijalizovane radnje. Prodajemo i restoranima – Horeca sistem. Oko 60% proizvoda ide kroz maloprodaju a 40% u restorane. Mene je fasciniralo što je Branko smislio da od surutke, koja je svima otpad u proizvodnji sira, napravi lek – da ga liofilizuje i pretvori u surutku u prahu koja čisti i jača organizam! To je sjajna ideja i odličan brend“, kaže Predrag.

Sa svoje strane, Branko kaže na osnovu dosadašnjeg iskustva, da nije baš te surutke kao nusproizvoda i da nije liofilizatora, teško bi se izborio da opstane na tržištu samo sa sirevima.

„Ne zbog kvaliteta sireva koji je odličan, nego zbog srpskog tržišta koje je malo. A neophodna je logistika, transport, organizacija posla. Ali, ja sam nekako uspeo da se izborim. Sada idemo u novu etapu: kad liofilizujemo kozje mleko, dobijamo vodu iz njega i to ćemo prodavati spa centrima. Taj program radimo sa jednim profesorom iz Srpske akademije nauka. Jer, ta voda je prošla kroz životinju, potom je išla na liofilizaciju i ona nema kamenaca, nema minerala, a ima hidratantnost i sadrži specifičan vodonik koji regeneriše kožu. Zato ima primenu u tretmanima u spa centrima. Kozje mleko je najbliže majčinom mleku i cela ta struktura veoma prija ljudskom organizmu“, objašnjava Branko Janković.

Kao svoj biznis cilj Branko je sebi postavio: proširenje prostorija mlekare, još dva liofilizatora, veća štala, novi genetski materijal. Paralelno razvija i ugostiteljstvo. U svojoj etno oazi napravio je bioskop sa 30 mesta, ali za prijatelje, za komšije, za porodicu. Kako kaže, na selu je za ljude, posebno za mlade, potreban raznovrstan kreativan sadržaj koji ne opterećuje.

U ovaj porodični biznis Branko je uključio i roditelje i suprugu Natašu, koja je takođe glumica, ali se bavi i poslovima prodaje i objavama na društvenim mrežama. Troje dece: sin Vukadin, ćerka Koviljka i najmlađa Bogdana, uživaju i u selu i gradu, jer se Branko nije odrekao svog glumačkog posla.

„U Teatru Zvezdara igram jednu predstavu, snimao sam za Senke nad Balkanom, glumio sam u jednom filmu. Ali ja nameravam da radim neke svoje, edukativne priče, da kupim svoju opremu i da napravim nešto novo što će biti od koristi. Ljudi često gledaju samo makro plan, a u svom mikro svetu ne znaju neke osnovne stvari…“, kaže Branko.

Što se tiče finansiranja rada mlekare, Branko ulaže sve iz prihoda koji ostvaruje. Ne voli dugoročne kredite. Kratkoročne uzima ponekad, ali samo za premošćavanje. Radi i gradi – onoliko koliko ima para. Za sada su mu glavna tržišta BiH i Srbija, a šalje proizvode i u inostranstvo. Sledeće godine otvara firmu i u Sloveniji.

A do tada Branko poručuje:

„Sela će biti puna ljudi, ali ne poljoprivrednika, već ljudi koji će raditi iz sela, od kuće za bilo koju kompaniju u svetu. Ali, jedina stvar koja može to da oteža je – struja!

Snabdevanje električnom energijom dovoljnog napona, veliki je problem u selima. Ja plaćam struju po 500.000 – 700.000 dinara mesečno, jer sam veliki potrošač zbog mlekare, i vidim da o stanju elektromreže u seoskim sredinama nema dovoljno brige. Pola žica je pod šljivama! Trebalo bi da nadležni za snabdevanje električnom energijom o tome ozbiljno povedu računa, inače će struja biti glavna prepreka u razvoju sela“, kaže Branko Janković.

Na svečanom promovisanju Vodeničarkinog sela 15. juna, gosti su obišli sve što je izgrađeno – pet kućica, „kristalnu dvoranu“, staru vodenicu koja radi, pečenjare, kuhinju.

„Ove godine otvaramo samo za prijatelje, jer je akcenat na prezentaciji sireva, na vodenici, na zdravoj hrani koja ovde nastaje. Imamo svoje plastenike i proizvodimo povrće, imamo i malinjak i drugo voće. Suština je u autentičnom ambijentu, u posebnom uživanju u zdravoj prirodi i šetnji kozjim stazama“, kaže Branko koji sve ovo smatra tek početkom svog velikog poduhvata.

„Meni je cilj da se pojavim na nekom prestižnom svetskom festivalu sireva“, kaže Branko.