Polugodišnji izveštaj Svetske banke (SB) o ekonomskim kretanjima i izgledima na Zapadnom Balkanu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), predstavljen je 2. novembra na konferenciji za medije u Beogradu. Ovaj redovni izveštaj bavi se ekonomskim i socijalnim efektima višestrukih šokova u regionu, uključujući uticaj rata u Ukrajini i energetsku krizu u Evropi. Direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara je ocenio da su ekonomije Zapadnog Balkana i dalje izložene spoljnim uticajima krize koja pogađa i domaćinstva i kompanije, dok vlade nastoje da ne naprave previsoke budžetske deficite. Rat u Ukrajini uticao je na rast i cena energenata i na usporavanje globalnog rasta, što negativno utiče na ekonomske rezultate u svih šest ekonomija. Više cene energenata i hrane pogurale su inflaciju na nivoe koji nisu viđeni dugi niz godina, navedeno je u izveštaju.

U svim državama Zapadnog Balkana zabeležen je ekonomski rast u prvoj polovini 2022. godine, zahvaljujući privatnoj potrošnji i investicijama, koje su bile ključni pokretači rasta. Rastuće plate i doznake, zajedno sa povećanjem privatnih kredita, povećale su privatnu potrošnju. Investicije su bile posebno jake u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, navedeno je u Izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan. Međutim, s obzirom na usporavanje privrede u drugoj polovini ove godine, očekuju se različite stope rasta u državama Zapadnog Balkana: najveći rast od gotovo sedam odsto zabeležiće Crna Gora, za njom sledi Bosna i Hercegovina sa četiri odsto rasta, pa Albanija i Srbija sa po oko 3,2 odsto rasta, dok će najniži rast imati Severna Makedonija od oko 2,2 odsto. Ukupno, ceo Zapadni Balkan, trebalo bi da zabeleži rast od oko 3,4 odsto, dok će države Evrozone imati oko 2,5 odsto rasta, a države CEE nešto iznad 3,5 odsto rasta (Grafikon Svetske banke).

Ali, na predstavljanju izveštaja u Beogradu najveću pažnju izazvala je najava direktora Pontara da Srbija i Svetska banka upravo pregovaraju o još tri kredita:

– Jedno je zajam za tzv. razvojne politike, odnosno, podrška državnom budžetu koja se sprovodi u saradnji sa Francuskom razvojnom agencijom i Nemačkom razvojnom bankom. U prvoj fazi kredit će iznositi 150 miliona dolara, rekao je Pontara i naveo da očekuje da će se ugovor o tom zajmu zaključiti početkom 2023. godine. Kako je rekao, ovo zaduživanje Srbije je održivo i nema razloga za zabrinutost. Zajam je namenjen, “ozelenjavanju budžeta, suočavanju sa energetskom krizom i omogućavanju tranzicije na obnovljive izvore energije, kao i usaglašavanju regulatornog i pravnog okvira u Srbiji sa smernicama EU koje se odnose na klimatske promene”, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

– Pregovaramo i o drugom kreditu kojim treba da se pruži podrška za razvoj strategije kapitalnih tržišta, koje je Ministarstvo nedavno usvojilo, a zajam će iznositi od 30 do 35 miliona dolara, rekao je Pontara i naveo da treći kredit o kome Srbija pregovara sa SB biće namenjen za razvojne politike. Taj kredit iznosi 75 miliona dolara od strane SB, na šta se dodaje finansiranje od strane Francuske razvojne agencije, od još 75 miliona dolara. “Time pružamo podršku za bolje upravljanje javnim finansijama u Srbiji”, rekao je Pontara.
On je podsetio da sadašnji kreditni portfolio SB i Srbije iznosi oko jedne milijarde dolara: to je 14 kredita koji su konkretno usmereni na Srbiju, plus dva kredita koji se odnose na regionalne integracije.
Komentarišući pregovore Srbije i MMF-a o novom aranžmanu, koji bi ovoga puta podrazumevao finansijska sredstva, Pontara je rekao da je važno da Srbija dobije pomoć da bi se izborila sa sadašnjim ekonomskim izazovima:
– Normalno je da se države zadužuju kada su suočene sa nepredviđenim situacijama. Bitno je da taj nivo zaduživanja ostane na održivom nivou. Nivo duga u Srbiji prati održivu putanju. Tu ne vidim razlog za zabrinutost – rekao je Pontara i naglasio da je važno da se sredstva, obezbeđena kroz kredite, koriste za povećanje produktivnosti privrede, da se povećava kvalitet ljudskog kapitala i da zemlja polako ostvaruje prelazak na čistiju, zeleniju ekonomiju.
Viši makroekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović naveo je da postoji nekoliko rizika. Prvi rizik je inflacija, jer se ne zna šta će biti sa cenama energenata i hrane, a klјučni imputi za polјoprivredu i industriju bi mogli stopu inflacije dodatno da povećaju. Šestović očekuje da će inflacija u Srbiji, koja sada iznosi 14 odsto, u narednom periodu početi da opada, jer se procenjuje da su cene energenata i hrane dostigle vrhunac i da bi trebalo da idu nadole.
“Drugi rizik je fiskalni deficit, koji bi mogao da se poveća. Za sada, stvari dobro idu, ali ako bude neophodna veća državna pomoć preduzećima iz sektora energetike, to će povećati deficit”, rekao je Šestović i dodao je da će nakon nekoliko godina niskog deficita tekućeg računa države, on biti povećan na oko 10 odsto BDP-a, a mogao bi i dalјe da raste, zbog uvoza energenata, mogućeg pada izvoza ili povećanja kamata na kredite usled rasta kamatnih stopa.
Što se tiče procene privrednog rasta Srbije za 2022. godinu, sasvim su moguće korekcije naniže, jer sve ukazuje na to da u drugoj polovini ove godine privredna aktivnost opada. (R.N. prema izveštajima agencija)