Autor: Radojka Nikolić

Davos 2025. - Opremanje kongresnih sala za januarski forum (Izvor: Press Media WEF)

Davos 2025. – Opremanje kongresnih sala za januarski forum (Izvor: Press Media WEF)

Ratni sukobi, ekstremne klimatske prilike i dezinformacije ubrajaju se u najveće rizike za ekonomske tokove u 2025. godini – pokazala je tradicionalna anketa koju objavljuju organizatori Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (World Economic Forum – WEF), koji počinje u ponedeljak 20. januara i traje do 24. januara. Na te rizike je ukazalo istraživanje-anketa u kojoj je ispitano oko 900 stručnjaka iz akademskog, poslovnog i političkog sektora. Jedna četvrtina njih smatra da će ratni sukobi i terorizam i dalje biti najveća pretnja ekonomskoj stabilnosti u 2025. godini.

No, uprkos tim dramatičnim procenama učesnika ove tradicionalne ankete, organizatori WEF-a dali su svom ovogodišnjem skupu uzvišeni, gotovo poetski naziv: Saradnja za inteligentno doba!

Kako li će izgledati ta saradnja uz ratne eksplozije i terorističke pretnje, za koje se strahuje da će ih biti i u ovoj godini, teško je objasniti. Ono što je izvesno, to je do sada potvrđeno bezbroj puta: ne treba imati velika očekivanja da će Davos išta rešiti. U oceni misije ovog “vašara za svetsku elitu” u Davosu, nisam promenila mišljenje koje sam već iskazala u ranijim tekstovima: https://magazinbiznis.rs/svetski-ekonomski-forum-2024/ i https://magazinbiznis.rs/world-economic-forum/

Činjenica je da se na ovom forumu, koji ima ambiciju da pokreće krucijalna svetska ekonomska i društveno-politička pitanja, nikada ništa od toga nije rešilo. U to se svet uverava već 55 godina. Ovogodišnji forum je 55. po redu, od 1971. godine kada je održan prvi skup, ni nalik sadašnjem. U prošlih nešto više od pola veka, jedino su organizatori ove zvanično nevaldine organizacije, na čelu za glavnim inicijatorom WEF-a Klausom Švabom, uspeli da od sebe naprave instituciju, a sam Švab je od profesora ekonomije i menadžmenta postao jedan od najutacijnijih i najmoćnijih ljudi na planeti.

O finansijskoj moći da i ne govorimo jer, zvanično, reč je o nevladinoj organizaciji, koja, eto, uspe da okupi od 2.000 do 3.000 ljudi na forumu, koji plaćaju ulaznice od po više hiljada evra, a bogato se plaća i članstvo. I sve to da bi se na makar nekoliko minuta organizovao sastanak sa nekim moćnikom ili postigao neki dogovor “na marginama” skupa…

A kad je reč o temama WEF-a, jasno je da one predstavljaju skup marketinški lepo oblikovanih fraza. Evo prošlogodišnjeg iskustva: ključna tema Foruma u Davosu 2024. imala je naziv – “Postizanje sigurnosti i saradnje u podeljenom svetu”. I, kakva nam je bila 2024. godina posle razgovora na tu temu i uloženih napora učesnika i govornika na Forumu u Davosu? Da li je podeljeni svet postigao neki “stepen sigurnosti i saradnje”? Ne bih mogla da se zakunem da je tako nešto bilo na vidiku, kao što se nije ništa presudno dogodilo ni u okviru teme “Dugoročna strategija za klimu, prirodu i energiju”, koja je takođe obrađivana na Forumu 2024. u prisustvu eminentnih govornika i učesnika.

Ako bismo se vratili više godina unazad, pa analizirali učinke i u ostalim ključnim temama o kojima se u Davosu debatovalo, doći će se do još poraznijih zaključaka, pogotovo kad je reč o socijalnoj nejednakosti, tj. o istraživanju organizacije Oxfam kojim se otvara svaki Forum.

I ove godine će u ponedeljak 20. januara biti objavljen izveštaj Oxfama o tome koliko je povećana nejednakost u svetu u prethodnom periodu i koliko su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Da podsetimo, pre godinu dana je Oxfam saopštio da je za period od 2020. do 2024. godine pet najbogatijih ljudi na svetu udvostručilo svoje bogatstvo sa 405 milijardi dolara na 869 milijardi dolara, dok je 5 milijardi ljudi postalo još siromašnije. Da li se svetska uticijna i bogata elita zabrine kada primi k znanju ovakav izveštaj? Ne, to još nismo videli kao što nismo videli ni veću stopu oporezivanja bogatih, kako bi se deo novca namenio pobošljanju uslova života najsiromašnijih.

Gotovo da sam sigurna, da to još manje treba očekivati i u budućnosti, posebno kada od sledeće nedelje Donald Tramp bude inaugurisan u predsednika SAD, a uz njega će važnu ulogu imati i Ilon Mask, najistaknutiji primerak ekstremno bogate elite. Njih dvojicu, sigurna sam, neće ganuti izveštaj Oxfama o nejednakosti koji će biti predstavljen 20. januara, a to će već pasti u duboki zaborav do 23. januara, kada se očekuje da se Tramp obrati skupu – virtuelno.

Prema onome što je do sada poznato, Forumu će lično prisustvovati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (trebalo bi da govori 21. januara), a od ostalih istaknutih učesnika tu će biti biti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i potpredsednik Kine Ding Sjuksijang.

Iako spisak političkih i biznis zvezda za ovogodišnji Davos, do sada, nije baš bogat, to nije smetalo osnivaču i predsedniku UO Svetskog ekonomskog foruma Klausu Švabu da nekoliko dana pre početka WEF-a oceni: “Godišnji sastanak 2025. će podstaći duh saradnje i konstruktivnog optimizma sa ciljem oblikovanja predstojećeg Inteligentnog doba na održiviji i inkluzivniji način”.

Pa, onda, ne preostaje nam ništa drugo nego da čekamo to “novo i inteligentno doba, sa konstruktivnim optimizmom”!