Autor: Radojka Nikolić
(Izvor: RSZ)
Prošlo je tačno dve godine otkad je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine (1. jula 2024. godine), ali već je za godinu i po dana, od jula 2024. pa do kraja 2025. godine, Kina ubrzano postala je država “broj 1” iz koje Srbija najviše uvozi. Do 2024. godine, a poslednji put 2023. godine, na prvom mestu uvoznika za Srbiju nalazila se Nemačka, sa kojom je uvoz i izvoz bio prilično izbalansiran. Na primer, 2023. godine izvoz iz Srbije u Nemačku iznosio je 4,3 milijarde evra a uvoz 4,8 milijarde evra.
U slučaju trgovinske razmene sa Kinom, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni se stalno povećava i nema ni govora o izbalansiranom odnosu uvoza i izvoza. Niti će biti.
Prema konačnim podacima za 2025. godinu, koje je upravo objavio Republički zavod za statistiku, Srbija je uvezla iz Kine robu i usluge za 6,4 milijarde evra, a izvezla za 1,8 milijardi evra. Pritom, treba imati u vidu da se kao najveći izvoznici iz Srbije opet javljaju kineske kompanije: Serbia Zijin Mining (Brestovac), Serbia Zijin Copper (Bor) i HBIS Group (Železara Smederevo).
U trgovinskoj razmeni Srbije sa Kinom kontinuirano raste deficit i u prošloj godini dostigao je oko 4,5 milijarde evra, što je za oko 1,2 milijarde evra više nego u 2024. godini kada je deficit iznosio 3,3 milijarde evra.
Deficit raste zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini između države (Kina) koja je svetski džin u odnosu na patuljka (Srbija), pa je jasno ko je na većem dobitku. Srbija je u dobitku jedino u spoljnotrgovinskoj razmeni sa državama CEFTA, odnosno državama Zapadnog Balkana.
Prema konačnim statističkim podacima za 2025. godinu, najveći suficit smo ostvarili u trgovinskoj razmeni sa Crnom Gorom u koju smo uvezli robu za 1,4 milijarde evra, a uvezli za samo 141,8 miliona evra i u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom gde je Srbija izvezla robu za oko dve milijarde evra, a uvezla za 1,2 milijarde evra.
Od ostalih konačnih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni koje je objavio Republički zavod za statistiku, navodi se i sledeće u njihovom saopštenju.
SAOPŠTENJE REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU SRBIJE
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-decembar 2025. godine iznosi:
– 84554,6 miliona dolara – porast od 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 74935,9 miliona evra – porast od 7,7% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 37320,5 miliona dolara, što čini povećanje od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 47231,1 miliona dolara, što je za 11,8% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 33073,3 miliona evra, što čini povećanje od 8,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 41862,6 miliona evra, što je za 7,2% više u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 9910,5 miliona dolara, što čini povećanje od 7,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 8789,3 miliona evra, što čini povećanje od 2,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,2%.
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,2%), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,5%), Beogradski region (22,1%), Region Južne i Istočne Srbije (21,9%), a oko 1,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4%), slede Region Vojvodine (29,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,5%), Region Južne i Istočne Srbije (8,8%), a oko 1,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,2% (22842,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 27,1% (10107,1 mil. dolara) i oprema, 11,7% (4370 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,9 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,8% (25428,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,2% (10022,3 mil. dolara), i oprema, 12,3% (5826,2 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,6% (5954,4 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3% ukupne razmene – navodi se u konačnim podacima za 2025. godinu.
