Rusija i Ukrajina - Hrana u 2022. – Ko će žeti i ko sejati

Piše: Radojka Nikolić

Ugroženo je globalno snabdevanje hranom zbog rusko-ukrajinskog sukoba – obratio se zvanično 11. marta Ku Dongju (QU Dongyu) generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, u svom autorskom tekstu (https://magazinbiznis.rs/direktor-fao-upozorava/), što se nije dogodilo u prošlih nekoliko decenija. Teško je naći ovakav primer obraćanja čak i u prošlih 77 godina (FAO UN osnovana 16. oktobra 1945. godine).

S obzirom na to da je sadašnji generalni direktor “kineski kadar”, odmah ćete primetiti da su pažljivo birani izrazi kad je reč o aktuelnim ratnim sukobima; Ku Dongju koristi izraz “rusko-ukrajinski sukob”. Ali, od takve političko-diplomatske opreznosti, mnogo je značajnija dramatična poruka da je svet na pragu globalne nestašnice osnovnih prehrambenih sirovina, što će se pokazati već za tri-četiri meseca.

Kao prvo, pitanje je ko će žeti i šta će se žeti na poljima Ukrajine, kada jedni učestvuju u borbama, drugi su u skloništima a treći u izbeglištvu. U Rusiji je drugačija situacija, nema sukoba, ali se stanje nikako ne može smatrati normalnim i uobičajenim, što će svakako uticati na buduću proizvodnju. Direktor FAO iznosi i podatke o učešću Rusije i Ukrajine u globalnoj proizvodnji i u snabdevanju sveta hranom.

Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, a Ukrajina peti po veličini. Zajedno obezbeđuju 19% svetske ponude ječma, 14% pšenice i 4% kukuruza, što je više od jedne trećine svetskog izvoza žitarica
Rusija i Ukrajina su vodeći dobavljači uljane repice i čine 52% svetskog izvoznog tržišta suncokretovog ulja
Rusija je vodeći proizvođač mineralnih đubriva u svetu
U svetu 50 zemalja zavisi od Rusije i Ukrajine u snabdevanju pšenicom

Distrubucija tih sirovina je upitna jer su lanci snabdevanja i logistika poremećeni. Ukrajinsko žito trenutno više ne može da se izvozi brodom, jer su luke sporne. Nebezbedan je i izvoz preko kopna, a uz to i visoka cena nafte znatno poskupljuje izvoz. Prema izveštaju FAO, izvoz iz Rusije takođe jenjava: ruske luke na Crnom moru su otvorene, međutim, finansijske sankcije imaju uticaja. Oko 13,5 miliona tona pšenice i 16 miliona tona kukuruza zaglavljeno je u Ukrajini i Rusiji. Posledice će se osetiti vrlo brzo, jer zemlje poput Bangladeša, Egipta i Turske uvoze 60 odsto pšenice iz Ukrajine i Rusije. Zaključak FAO je da se snabdevanje pogoršava, da nekima preti glad i da treba očekivati pad žetve.

Ali, nije problem samo žetva. Više se ne može garantovati ni da će seme moći da se seje ni sledeće jeseni, ni sledećeg proleća, ni berba leti.
A sve se to dešava kada su cene hrane, koje su već u porastu od druge polovine 2020. godine, dostigle istorijski maksimum u februaru 2022. Globalne cene pšenice i ječma porasle su za 31% tokom 2021., dok su cene uljane repice i suncokretovog ulja porasle za više od 60%. Kod mineralnih đubriva je situacija još dramatičnija: cena uree, ključnog azotnog đubriva, porasla je više od tri puta u poslednjih 12 meseci, zbog velike potražnja i nestabilnih cena gasa, koje su povećale troškove proizvodnje đubriva.

Svemu tome treba dodati i činjenicu da je Rusija jedan od najvećih globalnih snabdevača energentima: ugalj, gas, nafta…

Razume se, situacija je isuviše dramatična da bi moglo samo da se lamentira nad problemima. Zato direktor FAO UN predlaže, pored ostalog: