Nataša Stamenković, iskusni stručnjak sa zavidnom praksom u oblasti ljudskih resursa u prošlih dvadesetak godina, u velikim stranim korporacijama koje su došle da posluju u Srbiji posle 2000. godine, predstavila je jedno sasvim novo iskustvo: rad u HR sektoru u domaćim malim preduzećima. Ovo je za nju bilo do te mere nesvakidašnje iskustvo da se, kako kaže, osetila kao „Alisa u zemlji čuda“ i shvatila da sve nelogičnosti, koje samo na prvi pogled tako izgledaju, imaju, zapravo, svrhu svog postojanja u „zemlji srpskog malog biznisa“.
Gde da nađem ljude
Govoreći o rizicima u kojima će se naći stručnjaci za HR, ako uđu u saradnju sa vlasnicima malih biznisa, Nataša Stamenković upozorava:
– Pažnja preduzetnika, vlasnika privatnih kompanija je vrlo fokusirana, ali kratkotrajna.
Zato morate da brzo dajete rezultate, jer oni nemaju vremena da vas čekaju. Vrlo često ih je baš briga kako ste vi nešto uradili, ali je važno da ste „to“ uradili i da on može da nastavi svoj posao. Zato je Nataša Stamenković apelovala na HR zajednicu da se malo okrenu i privatnom sektoru malih preduzeća, jer je njima pomoć neophodna:
– Prvo treba edukovati vlasnika šta je to HR i čemu služi. Jer, najveći deo njih, ako ne i svi, uopšte ne znaju šta je HR. Danas njihov najčešći zahtev-pitanje glasi: gde da nađem ljude, a uopšte ne znaju za pravu ulogu HR-a, rekla je Nataša.
Koja je saznanja podelila Nataša Stamenković sa učesnicima ovog HR foruma? Najpre, lekcije koje je brzo naučila: male firme „žele odmah“ korporativizaciju jer imaju kompleks velikih sistema. Zatim, postoje finansijski uspešne kompanije i bez HR službi, ali da ne mogu biti održive. Treće, poslovi mogu da se završavaju i pored visokog nivoa amaterizma i bez standarda u poslovanju. I najvažnije: vlasnik je Bog jer je on sam sve stvorio, pa treba imati bezgranično idolopoklonstvo i prema njemu i njemu bliskim ljudima…
Ali, to je samo deo „pouka“ koje je Nataša Stamenković saopštila na ovogodišnjem Vivaldi HR forumu. U njenim brojnim zapažanjima nalaze se i ova: preduzetnici su deklarativno za promene, a praktično im se suprotstavljaju; u firmama postoji velika neefikasnost i neorganizovanost; menadžeri su samouki u lideršipu; vlasnici shvataju da moraju da uvode promene, ali ne znaju kako, pa su često žrtve prevara samozvanih „eksperata-konsultanata“. Ali, uprkos tome, u preduzetništvu ima i istinskih bisera sa velikim preduzetničkim potencijalom, uverena je Nataša Stamenković.
Iznenađujuće je, kaže ona, da većina preduzetnika vrlo uspešno vodi svoj biznis, uprkos svim ovim okolnostima koje ukazuju na haotičnu organizaciju firmi. U saradnji sa njima, ona je o preduzetnicima stekla ovakvu sliku: drugačiji su – ima nešto što ih izdvaja; harizmatični su i mogu da inspirišu i mobilišu; imaju strast prema biznisu i visok nivo energije; vode računa o sebi, prate trendove, na „mrežama“ su, svoju viziju otvoreno dele, a mikromenadžment ima dominantnu ulogu.
I taman kad se može pomisliti da kod preduzetnika nema šanse da se „instalira“ pravi pristup HR-u, Nataša Stamenković iznosi svoj zaključak: sve je veća potreba kod malih domaćih kompanija za HR ekspertima, a potencijal je veliki i sve je više vlasnika koji shvataju da su promene u tom pravcu neizbežne. Osim toga, već stasava druga generacija vlasnika koji su moderni, obrazovani i koji poslove vode na drugačiji način. Ukratko – mali biznisi su za HR struku veliki izazov i prava „netaknuta priroda“, ocenjuje Nataša Stamenković.