Matija Bećković: Rasplet će biti kad se pojavi alternativa koja je logičnija, ubedljivija, nepotrošena

Autor: Radojka Nikolić

Ekskluzivno – Matija Bećković za magazinbiznis.rs o studentskim protestima, fudbalu i kraljevini – septembar 2025. Mokra Gora

„Neko je rekao: Ja sam kao stari pas, koji sve vidi, sve razume, al’ mrzi ga da laje. Ali, to je bilo nekad. A sad sam postao još stariji pas koji ništa ne vidi i ništa ne razume, a teraju ga da laje“.

Ovako je Matija Bećković, akademik, odgovorio na moje pitanje – U kakvom društvu danas živimo. Naravno, nasmejao se posle svog šeretskog odgovora, a i ja sam.

Razgovarali smo 11. septembra, na Mokroj Gori, u Drvengradu, gde je na programu Jesenjeg Vivaldi foruma (u organizaciji poslovne škole Mokrogorska), održano nezaboravno za učesnike „Veče sa Matijom Bećkovićem“.

U ovom intervjuu, ekskluzivno za moj portal, sa našom živom legendom, akademikom Matijom Bećkovićem, dotakli smo mnogo tema – od aktuelne situacije u srpskom društvu, studentskih protesta, nedavnog poraza srpske fudbalske reprezentacije do omiljene teme ovog člana Krunskog saveta – da Srbija ponovo postane kraljevina.

Ali, meni je bilo važno da čujem šta misli i kakav je odgovor Matije Bećkovića na pitanje: U kakvom društvu danas živimo?

„Ja ne znam više da li uopšte neko zna šta se događa. Čovek, što ima više informacija, manje zna o čemu je reč. Nikad nismo imali više tih sredstava, i u telefonu više nego što smo imali u jednoj biblioteci, a opet, ništa ne znamo. Bavim se politikom kao emigranti koji nisu imali nikakve informacije, a raspravljali su o najaktuelnijim događajima. A ipak je politika nešto o čemu biste morali da znate nešto. I onaj koji zna, on lako proceni da li pričate napamet i nemate pojma o čemu govorite. Ali ljudi ne prestaju da se izjašnjavaju, a prave informacije su pod embargom“.

Protesti u Srbiji traju već mesecima. Kako vidite te proteste? Šta se tu, zapravo, dogodilo?

„Ja vidim te mlade, lepe, pametne ljude i devojke za koje nisam znao da postoje. A pogotovo da nešto znaju. I da ih uopšte interesuje. Jer, najaktuelnija uzrečica bila je – nemam pojma, nikad čuo, baš me briga. Baš taj svet koji je sada na ulici, to je bila reakcija i odgovor na bilo koje ozbiljno pitanje.

A sad su se upravo oni pojavili kao neko ko zna, koga se to tiče, koji se izjašnjava o nečemu do čega im je najviše stalo. I to je velika radost. Niko takvu Srbiju nije video ko zna otkad. I nije znao ni da postoji. To je neka novost“.

A kad im se kaže da oni nisu tačno oblikovali te svoje želje, kad im se kaže da oni ne znaju tačno šta hoće…kako se Vama čine te primedbe?

„Ovi matori ljudi mi smetaju koji se tu, oko studenata pojavljuju. Znate, ja sam bio u gimnaziji u Valjevu, pa kada imamo matine mi smo zaključavali vrata da ovi iz grada ’mandovi’, dolaze da ’zakuče’ neku od naših drugarica. Tako mi sad liče ovi koji se motaju oko studenata. Najviše me oni nerviraju.

Liče mi na te sumnjive koji se motaju oko ’piletine’. I oni se ponašaju kao da je to njihov svet, kao da su oni to oblikovali i kao da su oni to smislili. Ima kod onog Valtazara Bogišića ta reč: Nezvano vršenje tuđih poslova. Sad odjednom su tu neki matori koji tumače šta oni hoće. I nekako nema alternative. Vidi se da će to da se sruši, ali kao da će da ide u Bermudski trougao“.

Kako mislite – šta bi se sve srušilo, šta bi otišlo u nepovrat?

„Apsolutno sve. Videli smo pre neki dan utakmicu Srbija – Velika Britanija. To je bio takav poraz, takva uvreda i za ljude koje uopšte i ne zanima fudbal. Ali, ja mislim da je i svaki čobanin bio uvređen. Toliko je to bila slika i našeg sveta koji zaostaje za dašanjim vremenom. Kao da su izašli iz nekog vremeplova, kao da se bave nečim drugim. Kao da im to nije posao kao i ovima, Britancima. Dva vremena se vide.

Naši su bili iz nekih davnih vremena, koji kao da su zalutali na taj teren. Britanci su demostrirali ovo vreme, ovaj vek. A mi smo se suočili sa nečim što nismo imali pojma da smo zaostali. Mislili smo da možemo nešto na neku špekulaciju, na neku prevaru, neku dosetku. Ovi su dali pet golova, a mogli su još…“

A još pre utakmice naš selektor kaže – “Zar je zabranjeno pobediti Englesku“…Poznavaoci fudbala kažu srpska reprezentacija je doživela težak poraz…

„Da, oni kažu težak poraz. Ali to nije bio samo poraz. To je bio simbol nečeg mnogo dubljeg. Sav taj svet – od tih koji igraju do tih koji sve to vode – to su bili ljudi prividno živi. A suočili su se kako izgleda današnji svet, kako igra, kakvi su profesionalci. I naši se, kobajagi, samo time bave…“

Kad pravite tu paralelu sa tom utakmicom i našim društvom danas, hajde nam malo pojasnite?

„Mislim da je to nekako bilo bila mnogo važnija stvar nego ta utakmica. Na našoj strani nije imao ko da se čemu raduje. Nije bio niko ko nije bio posramljen. Kako možeš da izađeš na teren, da se svira himna, da bude hiljade ljudi i da svakog uvrediš?! To je bio jedan od najvećih poraza koje smo doživeli na bilo kom terenu.

Nešto se tu otkrilo što niko nije znao. Ja sam mislio da bi bilo najpristojnije da su oni izašli s terena. Jer, oni kao da su tu zalutali, kao da im to nije bio posao, kao da se time ne bave, nego ih je neko tu doveo da ih neko ponižava“.

Šta može da simboliše ta utakmica, ako je povežemo sa stanjem u našem društvu?

„U tom sportu, u fudbalu i u košarci, gde smo imali najbolje igrače, sad je odjednom ispalo da smo najgori. A šta onda po nečem drugom da mislimo. To je bila neka očigledna nastava“.

Da smo mi nesposobni – je li tako?

„Da smo ništa i da treba da se pokrijemo ušima i da ne idemo na neku prevaru. To je bila reprezentacija, a ponašali su se kao da im nije to posao.

To zaslužuje neku analizu koja nema veze sa fudbalom, sa utakmicom. Da se nađe neki najbolji način da se ljudi suoče sa nekom stvarnošću koju ne vide“.

Sa čim smo se mi sada kao društvo suočili?

„Potrebna je jedna generalna smena. Treba da dođe novi naraštaj. Da neki koji su već bili, a sve smo videli šta znaju, šta mogu, da se oni kandiduju da dođu opet – to je odvratno.

Mlad svet, nov svet, novi ljudi treba da dođu. Da se sastruže ta sramota, te zaostale priče. Ti poslovi su stvar higijene. Šta to znači? – Da imate u Beogradu ljude koji žive u tuđim kućama…“

Mislite na konfiskovane kuće posle Drugog svetskog rata?

„Da. Ljudi iz tih tuđih kuća govore o ljudskim pravima, demokratiji, pravdi, Evropi… Gde to još ima?“

Kažete da je potreban dolazak mladih ljudi. Vi dobro znate kako izgleda dolazak na vlast. Kako je moguće sada da dođe do smene vlasti?

„Potrebno je da se vidi alternativa, kada se kaže da se sve sruši…Ali, ne vidim ko je taj koji posle toga dolazi“.

A da li Vi vidite tu alternativu danas?

„Mladi bi ga našli. I sigurno bi postojali neki kriterijumi. Sigurno ne neko ko je već bio i sve znamo šta zna. A on je nešto zaboravio, pa bi sad popravio. Imate dve kategorije: imate ove koji se bave politikom za pare i imate mene koji o svom trošku to rešavam.

U socijalizmu su stalno govorili, kad neko nešto kritikuje – ’ne nudi rešenja’. Znači, trebalo bi da ja nudim rešenja o svom trošku, a on za silne pare i za silne privilegije ne mora ništa ni da uradi, ni da nudi neko rešenje.

Ima ljudi koji se motaju oko tih mladih, ne bi li nekome ’ispao sir iz kljuna’. Ovom mladom svetu ne treba niko da docira i da pokušava da ih zloupotrebi“.

Pomenuli ste politiku i pare. Politika je kod nas, zapravo, postala najveći biznis. Kako smo došli do toga?

„Oni bi za taj biznis hteli da uključe ljude koji bi za njih džabe radili. Mora biti da kod nas još ima pametnih ljudi, ostvarenih ljudi koji nemaju nikakve ambicije, koji ne traže ništa, koji predstavljaju autoritet, da im neko nešto veruje, da govore nešto normalno. Da ono što je normalno nije neizvodljivo.

Kad bi se to dogodilo, vrlo brzo bi se neke stvari rešile. A sada, kad god neko priča neku istinu, oni kažu – hajde da čujemo suprotno mišljenje, pa neko ponovi nešto što je već olinjalo“.

Da li možete da napravite poređenje između ovoga što imamo sada u društvu, sa nekom sličnom situacijom u prošlosti? Da li nam se nešto slično već događalo?

„Sećam se terora, stradanja zbog jedne reči – ’verbalnog delikta’. Mi imamo zakon o zaštiti lika i dela Josipa Broza. Taj zakon je još na snazi. On je sahranjen u glavnom gradu, na glavnom brdu tog grada, u tuđem narodu, pred tuđom kućom. Za njega je uvreda da bude sa velikanima, sa herojima, sa svojim borcima u svom rodnom mestu. Ima širok izbor…

A što je on pripao Srbima? Zato što ga niko nije tražio. I oni koji nama ništa ne priznaju i ne daju – njega daju“.

Kakve su Vaše procene? Kao društvo se nalazimo u dramatičnoj situaciji. Duboke su podele u društvu. U čemu vidite izlaz?

„Imamo kralja, imamo krunu. Mi smo bili kraljevina vekovima. Ne bismo bili drugačija kraljevina od Holandije, Norveške, Švedske, Danske… „

Mislite da je stvarno to realno?

„Pa, treba samo da promenimo ime: da ostanemo Kraljevina Srbija. Ja mislim da, i kad bismo mi hteli, svet bi rekao: ’Ma, dovoljno je vama ovo. Šta će to vama, nemate vi pojma šta je to…’ I u celoj Evropi nisu svi za kralja i monarhiju. Ali, imaju kralja. I taj kralj nema nikakva prava i nikakvu vlast, samo je ta semenka sačuvana. Ta kuća je živa.

Ali, on kod nas manje vredi nego bilo gde, gde tako nešto postoji. A kralj je simbol trajanja jedinstva jednog naroda. Naš kralj se pojavljuje tri puta godišnje da pročita tri rečenice koje mu je neko napisao, a oni kažu – ne zna srpski. Ja sam skoro bio u Holandiji, pa kažu, holandska kraljica ne zna holandski; ona je neka Brazilka. I ništa im to ne smeta. Ne predaje ona tamo holandski“.

Vi mislite da je povratak Srbije kraljevini – rešenje?

„Mislim. Ima toliko pokreta za obnovu kraljevine, ali nisu ni oni zajedno. Ali, recimo, to bi bio najkraći, najefikasniji način da kažete da ste završili sa komunizmom. Da u to uverite zapad. Na primer, da ode neki naš diplomata kod ovih kraljevskih kuća i da kaže – Mi bismo hteli da obnovimo kraljevinu, da li biste vi nama pomogli.

Kraljevine su danas u Evropi najdemokratskije i najbogatije države. Što bi Srbija bila mimo njih. On je svima kralj. I onima koji su protiv kralja. On štiti njihova prava. Nije on kriv što se rodio kao kralj“.

Mislite da je realno da se to dogodi i Srbiji?

„Ovde prijačaju koješta. Kažu – šta će nama kralj, hoćemo da živimo kao Švedska. A oni ne znaju da je Švedska kraljevina. u Evropskoj uniji ima dosta država kraljevina. I za većinu naroda to bi bilo dovoljno: ima neko u državi ko je na svom mestu. A kad on nije na svom mestu, onda svako može da bude gde god hoće.

Nijednom, recimo, na RTS-u, nije bila ozbiljna diskusija o tome… Mi nismo ukinuli kraljevinu, nama su je ukinuli. Naš vekovni državni oblik je kraljevina. Republika nema dugu istoriju, osim od vremena komunista. Kakve imaju veze republika i bitka na Kosovu? I što bi sad republika slavila Cara Lazara?“

Vi sa najviše strasti govorite o Kraljevini?

„Ja ne verujem da među mladim ljudima ima neko protiv toga. Oni bi samo rekli – je li on kralj? A što ne sedi na svojoj stolici?

Pazite, Zadužbina Kralja Petra na Oplencu se zvala Dušan Petrović Šane. Ona još nije vraćena kraljevskoj porodici. A to je kralj Petar napravio od svojih para… Srbija je kao kraljevina napravila najveće podvige. Taj kralj je išao volovskim kolima preko Albanije, onaj drugi je ubijen usred Marseja; na njemu su složili nišane Staljin, Lenjin, Hitler, Musolini, Pavelić… A taj čovek je stvorio tu zemlju, vodio vojsku, bio na položajima, ne u kancelarijama…

Srbija treba da postane kraljevina i da se izdvoji se iz svega ovoga. Ovaj kralj ne bi bio ni njegov otac, ni njegov deda. Nego bi bio kralj ove dece“.

Da se vratimo u našu sadašnju situaciju? Šta imamo sada kao sliku društva?

„Mladi su veliko, prijatno iznenađenje. To je novi naraštaj za koji sam mislio da su digli ruke, da uče i unapred planiraju gde će da odu. Da ovde nemaju nikakvu nadu ni perspektivu. A odjednom su se javili da ih interesuje.

Samo da se čuvaju onih koji se oko njih motaju, da ne bude da su mladi radili za druge, koje smo već viđali, a koji ne mogu ni da se dogovore.

Svi sad vide da je ovo srušeno, a ne vide šta nastaje“.

A kako Vi vidite rasplet događaja? Šta možemo da očekujemo u narednim mesecima?

„Rasplet će biti kad se pojavi alternativa. Neka alternativa koja je logičnija, ubedljivija, nepotrošena“.

Koja bi to bila alternativa? U čemu vidite izlaz iz ove situacije?

„Dok se ne kaže – ovo je sledeće, mi to ne znamo. To je kao ovo što smo videli na stadionu. Poraz, a niko nije sposoban ništa da uradi. Niko da primi k znanju da smo mi poniženi i uvređeni i da ništa više tako ne može da funkcioniše“.

Kako Vama izgleda situacija u srpskom društvu? Da li kao opšta konfuzija ili kao dozrevanje krize iz koje nešto može da proizađe?

„Govorim kao emigrant. Nemam nikakve informacije. Jedino ovaj novi, mladi svet uliva nadu. Ali, ovi koji se motaju oko njih… tu nisam nikoga primetio u koga imam poverenje. Gledate to, tu su vam deca, unuci – za koga vi drugo možete biti? Šta je vaš život ako niste za njih? Vapijuća je stvar da se nađe neka alternativa, a jedna je kraljevina. Dva dana da se o tome priča ozbiljno, ja mislim da bi Srbija vrlo brzo bila ’na nogama’“, rekao je Matija Bećković u intervjuu za portal magazinbiznis.rs