Autor: Radojka Nikolić
Bo Li, zamenik generalnog direktora MMF-a (Foto: IMF – Facebook)
-
U 2025. privredni rast 2%, a sledeće 3%
-
Rizici su povećani zbog sankcija NIS-u
-
Fiskalni deficit treba da bude ispod 3%
-
Kontrola marži i cena može da prikrije inflatorne pritiske
-
Potrebno strogo pridržavanje pravila o platama i penzijama
-
Potrebno pažljivo određivanje prioriteta investicija
-
Potrebno planiranje za nepredviđene situacije
-
Reforme energetskog sektora ostaju ključne zbog rizika po energetsku bezbednost
-
Diverzifikacija izvora prirodnog gasa jača snabdevanje energijom
-
Nedavna povećanja cena za električnu energiju za domaćinstva poboljšala su finansijski položaj državnih energetskih preduzeća
-
Nastavak budućih povećanja cena struje u skladu sa rastom inflacije…
Izvršni odbor MMF-a objavio 17. decembra 2025. uveče (po našem vremenu) svoj izveštaj o tome da je zaključio drugu kontrolu u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) za Republiku Srbiju
https://www.imf.org/en/news/articles/2025/12/17/pr-25427-republic-of-serbia-imf-concludes-the-2nd-rev-under-policy-coor-instrument.
Polazna ocena je da je ekonomski rast Srbije usporen zbog rastućih domaćih i spoljnih nepovoljnih faktora. Procena MMF-a je da će privredni rast u 2025. godini iznositi oko 2%, a oporavak na 3% može biti 2026. i 2027. godine.
Glavni deo ovog izveštaja je opširnija izjava koju je dao Bo Li, zamenik generalnog direktora MMF-a, na kraju diskusije Izvršnog odbora o Republici Srbiji. U toj izjavi se navode razlozi usporavanja srpske ekonomije:
„Rast je usporen usled domaćih protesta i povećanih rizika po energetsku bezbednost, nakon sankcija naftnoj kompaniji NIS, makroekonomski ključnoj za Srbiju. Oprezne makroekonomske politike, podržane snažnim angažovanjem sa MMF-om, pomogle su Srbiji da izgradi fiskalne i spoljne zaštitne slojeve koji su se pokazali kao veoma važni u trenutnom izazovnom okruženju. Vlada je ispunila svoj cilj održanja deficita, a Narodna banka Srbije je održavala odgovarajuće strogu monetarnu politiku”, navodi se u izjavi gospodina Lija.
Ističući ulogu MMF-a u očuvanju stabilnosti srpske ekonomije, Bo Li pominje da se kroz sadašnji program saradnje – Instrument za koordinaciju politika – nastavlja učvršćivanje kredibiliteta politike i jača posvećenost vlasti strukturnim reformama.
No, tu je i upozorenje za srpske ekonomske i monetarne vlasti na rizike:
“Rizici, uključujući i one povezane sa rešenjem NIS-a, značajno su se povećali, što naglašava potrebu za kontinuiranom opreznom politikom. Prioritet vlasti je da održe sidro fiskalnog deficita od 3 procenta BDP-a ili manje”, navedeno je u izjavi ovog visokog zvaničnika MMF-a.
Kad je reč o platama, penzijama i državnom investiranju, Bo Li upozorava da je potrebno strogo pridržavanje pravila o platama i penzijama, određivanje prioriteta investicija i pažljivo planiranje za nepredviđene situacije.
Dalje se ističe da se mora očuvati stroga fiskalna disciplina kako bi se stvorio prostor za reagovanje na šokove i omogućio kontinuirani pad javnog duga.
“Monetarna politika treba da ostane čvrsta, posebno zato što bi nedavne kontrole marži i cena mogle da prikriju neke kratkoročne inflatorne pritiske. Posvećenost vlasti postepenom ukidanju ovih kontrola, pomaže u održavanju poverenja investitora u tržišno zasnovanu ekonomiju”, naveo je Bo Li.
Pohvale Izvršnog odbora MMF-a idu na račun bankarskog sektora i NBS. Bankarski sektor je otporan na izazove, a NBS nastavlja da radi na poboljšanjima regulatornih i nadzornih okvira. Navodi se i da je veoma važno da se pažljivo prati razvoj kredita i jačanje okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
U završnom delu svoje izjave Bo Li skreće pažnju ekonomskim vlastima Srbije na energetski sector:
“Reforme energetskog sektora ostaju ključne, zbog rizika po energetsku bezbednost. Diverzifikacija izvora prirodnog gasa dodatno bi ojačala snabdevanje energijom u Srbiji. Nedavna povećanja tarifa za električnu energiju za domaćinstva poboljšala su finansijski položaj državnih energetskih preduzeća. Nastavak budućih povećanja tarifa u skladu sa rastom inflacije, dodatno bi podržalo povraćaj troškova i omogućilo ulaganja u diverzifikovaniji energetski miks”, navodi u svojoj izjavi Bo Li, zamenik generalnog direktora MMF-a.
U ostalim delovima najnovijeg Izveštaja Izvršnog odbora MMF-a navodi se da su dosadašnje oprezne makroekonomske politike i snažne rezerve pomogle Srbiji da se snađe u ovom izazovnom periodu. Ističe se da se fiskalna disciplina strogo održava, te da je monetarna politika oprezna.
“U okviru Instrumenta za koordinaciju politika, vlasti unapređuju ključne strukturne reforme, uključujući upravljanje javnim finansijama i investicijama i energetski sektor i uspešno su završile drugi pregled u okviru aranžamana sa MMF-om”, navedeno je u izveštaju.
“Očekuje se da će se deficit tekućeg računa povećati u 2026. godini zbog većih troškova uvoza goriva i ograničenja EU na uvoz čelika. Negativni rizici za izglede su povećani, ali se ublažavaju opreznim makroekonomskim politikama i značajnim rezervama. Obilne devizne rezerve, državni depoziti i dobro kapitalizovan bankarski sektor pružaju važnu podršku u suočavanju sa trenutnim izazovima”, navodi se u izveštaju MMF-a.
Takođe se ističe da bi skidanje sankcija naftnoj kompaniji NIS, ključnoj za srpsku ekonomiju, dodatno smanjilo neizvesnost.
Izvršni odbor MMF-a preporučuje nastavak opreznih politika, što znači da fiskalni deficiti budu ispod dogovorenog gornjeg nivoa od 3 procenta BDP-a.
“To je ključno sidro programa, uz podršku ograničene tekuće potrošnje i pažljivog određivanja prioriteta investicija”, navodi se u izveštaju.
“Fiskalna transparentnost i odgovornost se jačaju kroz kontinuirane reforme u upravljanju javnim finansijama i investicijama. U okviru novih programskih obaveza, očekuje se da će javna dugovanja početi da se smanjuju od 2026. godine”, navodi se u izveštaju MMF-a.
