Kako će grčki Titan napraviti “zeleni cement”: Od sagorevanja otpada do “hvatanja” CO₂

Autor: Radojka Nikolić

Poznata kao jedna od prljavijih industrija, proizvodnja cementa je pre više od pola veka bila među glavnim zagađivačima životne sredine. Razlog: cementare u procesu proizvodnje (sagorevanja klinkera) emituju štetne praškaste čestice i teške metale, zagađuju zemljište i vodu, dok kamenolomi liče na trajno uništenu prirodu i devastirane pejsaže.

Na globalnom nivou, kao zagađivači planete, cementare su označene kao industrija koja emituje čak 8% globalne emisije CO₂.

Međutim, u prošlih nekoliko decenija mnogo toga se promenilo na zaštiti životne sredine, posebno u Evropi, odnosno u EU, pa ni cementare više nisu glavni zagađivači okruženja u kojima deluju.

Kako to praktično izgleda u jednoj članici EU i to u turističko-privrednoj regiji Soluna, imali su prilike da se uvere predstavnici srpskih medija koji su nedavno (krajem januara 2026. godine), posetili cementaru Efkarpia koja posluje u okviru Titan Grupe, jednog od većih proizvođača cementa u Evropi, pa i u svetu.

Posetu je organizovala Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII), osnovana u septembru 2024. godine kao platforma pet vodećih kompanija iz sektora čelika, cementa i đubriva. Osnivači ASEII su: Titan Cementara Kosjerić, Metalfer Steel Mill, Elixir Group, Holcim Srbija i Moravacem.

Titan Grupa poseduje fabrike za proizvodnju cementa u 10 zemalja, posluje u 25 država širom sveta, direktno zapošljava oko 6.000 ljudi i godišnje proizvodi oko 27 miliona tona cementa i srodnih građevinskih materijala – piše u njihovim dokumentima kojima se predstavljaju javnosti.

U Srbiji ova grčka kompanija ima u vlasništvu cementaru Kosjerić (iz privatizacije 2002. godine), ali poseduje i cementare u celom našem regionu (Šar-Kosovo, Anea-Albanija, Zlatna Panega-Bugarska, Usje-Severna Makedonija).

Što veći proizvođač, to veća i odgovornost za usavršavanje proizvodnje, eliminisanje štetnog uticaja i veća potreba da se štiti životna sredina.

Kako to rade u Titan fabrici Efkarpia u Solunu i koji su im strateški planovi vezani za Grčku i EU, na nivou Titan grupacije?

Vasilis Strugaris, direktor fabrike Efkarpia u Solunu kaže da ova cementara već desetak godina koristi alternativna goriva i da su postigli dobre rezultate.

„Koristi su dvojake. Prvo, naša fabrika štedi veliku količinu goriva. Koristeći alternativna goriva, ne eksploatišemo mineralne resurse iz zemlje. Drugo, kao gorivo koristimo otpad, koji ne završava na deponijama. Time smo društvenu zajednicu oslobodili loših posledica zagađenja“, rekao je predstavnicima srpskih medija direktor Strugaris.

Za fabriku u Solunu i za Titan grupu veoma su važna tri projekta, koja su deo strategije ove kompanije. Po toj strategiji bi do 2050. godine emisija CO₂ trebalo da bude smanjena za 90% i da se približava nuli.

Da li će to biti moguće? Strateški planovi pokazuju da je moguće.

JEDAN OD TRI važna projekta se već uspešno realizuje. Reč je o zameni fosilnih goriva otpadom, u procesu sagorevanja i stvaranja termalne energije za proizvodnju klinkera.

Taj postupak uvođenja alternativne termoenergije iz otpada, označava se kao Co-processing.

U svojoj prezentaciji direktor Strugaris objašnjava da je koprocesiranje istovremeno energetsko iskorišćenje i reciklaža otpada u cementnim pećima, te da u Evropi alternativna goriva učestvuju sa više od polovine gorivnog miksa u cementnoj industriji.

Vasilis Strugaris navodi da su u fabrici Efkarpia emisije azotnih oksida do sada smanjene za 75%, a emisije prašine za 97% u odnosu na početak 2000. godine.

“U periodu od 2019. do 2023. koprocesiranjem je iskorišćeno 185.000 tona alternativnih goriva koja nisu završila na deponijama, ušteda iznosi 120.000 tona fosilnih goriva i time je izbegnuto 175.000 tona CO₂ emisija”, navodi direktor Efkarpie.

Ova fabrika već jednu deceniju koristi alternativna goriva za dobijanje energije u procesu proizvodnje. Alternativna goriva su zamenila oko 35% – 50% fosilnih goriva. U tom pravcu se nastavlja, pa je sada u toku realizacija investicijr od 21 miliona evra u postrojenje za korišćenje alternativnih goriva. Time bi se procenat upotrebe podigao do 75%.

Otpad koji se koristi za sagorevanje je isključivo industrijskog porekla, a ne komunalni otpad iz domaćinstava. Koristi se ambalažni kartonski otpad, odgovarajući metalni otpad i tekstilni.

“To je materijal koji se ne može ni reciklirati ni ponovo upotrebiti. Specijalne mašine sitne industrijski otpad do granulacije koja je pogodna za sagorevaje u pećima za proizvodnju klinkera”, objasnio je Aleksandros Ifantis, direktor razvoja alternativnih goriva i sirovina.

Predstavnici srpskih medija posetili su postrojenje „Ecorecovery” u Solunu, koje od 2015. godine proizvodi alternativno gorivo iz otpada za Titanovu cementaru.

Sagorevanjem tog industrijskog otpada nastaje termalna energija do 1.450 C, koja se koristi za pečenje klinkera, iz koga potom, mlevenjem nastaje cement. Gas, inače, razvija temperatura do 1.800 C, objašnjeno je na prezentaciji u cementari u Solunu.

U fabrici se, iz kontrolne sobe (monitoring) posmatra ceo proces sagorevanja emisija toplote i prate se svi parametri – od kvaliteta proizvoda do poštovanja standarda za zaštitu životne sredine.

Direktor Vasilis Strugaris objašnjava da se u ceo proces zamene fosilnih goriva ulazi postepeno, te da Titan grupa planira da investira oko 28 miliona evra u narednih nekoliko godina: u modernizaciju opreme, u prilagođavanje proizvodnih procesa, u obuku zaposlenih i u uključivanje lokalne zajednice.

DRUGI VAŽAN PROJEKAT u čijoj realizaciji učestvuje cementara Efkarpia je Flyover Thessaloniki, odnosno obilaznica Solun. Flyover Thessaloniki je najveći infrastrukturni projekat u severnoj Grčkoj poslednjih decenija.

To je saobraćajnica i obilaznica kojom treba da se poboljšaju putna mreža i saobraćaj u Solunu i celoj ovoj regiji. Vrednost projekta je 370 miliona evra, a kompanija Titan i solunska cementara su ekskluzivni dobavljači betona i cementa.

Reč je o izgradnji novih nadvožnjaka dužine oko 13,5 kilometara, sa 4 trake u svakom smeru. Takođe, 3 nova podzemna tunela i 10 mostova biće izgrađeni po najnovijim međunarodnim standardima. Projekat Flyover Thessaloniki realizuje se kroz javno-privatno partnerstvo.

Ugovor o upravljanju i koncesiji sklopljen je na 26 godina. Radovi su počeli 2023. godine, traju fazno, a najintenzivnija faza planirana je baš za ovu, 2026. godinu.

Završetak projekta očekuje se do kraja 2027. godine, sa kapacitetom prolaska 10.000 vozila na sat. U projektu se navodi da će nadzemni autoput Flyover poboljšati bezbednost na putevima i doprineti smanjenju emisija. Titanove cementare će za Flyover isporučiti više od 550.000 kubnih metara betona do trenutka njegovog završetka.

Od januara 2024. do danas, projekat je primio 215.000 kubnih metara različitih mešavina, otpornih na vatru i fini šljunak visokih performansi, navedeno je u karakteristikama ovog projekta.

                                                                                            Transformative progress towards net zero

                                                                             

TREĆI PROJEKAT kompanije Titan je posebno značajan zbog inovativnosti kakva do sada nije primenjena ni u jednoj državi Evropske unije. To je IFESTOS – inovativni projekat hvatanja ugljenika, kako bi se smanjile ili u potpunosti anulirale štetne posledice emisija CO₂ iz fabrike cementa.

Kako je rečeno u Solunu na predstavljanju ovog projekta, IFESTOS će se sprovoditi u fabrici Kamari kod Atine sa posebnom tehnologijom hvatanja CO₂ – Carbon Capture. Uhvaćeni CO₂ će biti tečno sabijen i transportovan preko Egejskog mora, brodovima ili cevovodima, do stalnog geološkog skladišta u Mediteranu.

Takav podvodni sistem je deo šireg EU projekta Energean i predstavlja prvi takav poduhvat u Mediteranu koji koristi iscrpljena naftna polja za ekološke svrhe.

Kako je objašnjeno predstavnicima srpskih medija u Solunu, Grčka planira da lokaciju Prinos kod Kavale koristi kao prvo takvo podvodno skladište.

Glavni transportni put za najveći deo CO₂ iz Atine i Soluna stizaće do Tasosa specijalizovanim brodovima, jer je pomorski transport procenjen kao fleksibilnije i isplativije rešenje za ove udaljenosti, navedeno je u studiji.

Sadašnje peći za cement u fabrici Kamari biće opremljene inovativnim tehnologijama za hvatanje ugljenika. Možda zvuči neverovatno, ali sistem omogućava hvatanje 98,5% emisija CO₂ iz fabričkih peći.

Evropska unija je preko svog Inovacionog fonda, za ovaj projekat dodelila Grčkoj 234 miliona evra bespovratnih sredstava. Projekat je dobio status strateške investicije u Grčkoj, što omogućava ubrzano dobijanje dozvola i administrativne olakšice.

Realizacija još nije počela, jer je u toku izrada inženjerskih studija, zajedno sa ekološkim procenama. Finalna investiciona odluka očekuje se ove, 2026. godine, a početak punog operativnog rada planiran je za decembar 2029. godine.

Trebalo bi da se „hvata“ oko 1,9 miliona tona CO₂ godišnje, čime bi IFESTOS postao najveće postrojenje ovog tipa u Evropi. Takav proces dekarbonizacije omogućio bi proizvodnju „zelenog“ cementa. Godišnja proizvodnja mogla bi da iznosi oko tri miliona tona cementa sa nultim otiskom ugljenika. Idealno za održivu gradnju.

Ovaj projekat je direktan odgovor na tretman cementne industrije kao prljave industrije, jer bi ovu proizvodnju transformisao u model usklađen sa ciljevima EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine – saglasni su poznavaoci i cementne industrije i ekolozi.

A kad je reč o cementari Kosjerić u Srbiji, koja je sastavni deo grčke Titan grupe, predstavnici iz Srbije kažu da je do sada dosta urađeno. U prošle 23 godine (od privatizacije) investirano je oko 80 miliona evra u zaštitu životne sredine, u povećanje bezbednosti na radu, u kapacitete i unapređenje poslovanja. I u Kosjeriću se planira povećano korišćenje alternativnih goriva, ali postepeno i u skladu sa kapacitetom peći i karakteristikama goriva.

Nedavno je Titan iz Kosjerića potpisao ugovor sa Elektroprivredom Srbije na deset godina, o snabdevanju „letećim pepelom“ iz termoelektrane TENT B, koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama.

„Leteći pepeo“ je ekološki materijal koji se koristi u proizvodnji cementa i betona, što je važno za cementnu industriju. Tako će cementara Kosjerić dobiti ekološko gorivo.

Ali, time srpska Elektroprivreda istovremeno rešava i problem otpada, jer je taj pepeo išao na deponije i zagađivao zemljište. „Te deponije izgledaju kao pusta površina meseca“ – kaže jedan poznavalac ove tematike.

Ovaj desetogodišnji ugovor EPS-a i cementare Kosjerić obezbeđuje ekološko gorivo i smanjivanje deponijskog otpada. Tako će biti dok u Srbiji budu radile termoelektrane, iz kojih dobijamo najveći deo električne energije.

Ali, dugoročno gledano, duže od naredne decenije, i Srbija ima obavezu da smanjuje CO₂, koji upravo nastaje sagorevanjem uglja. Uprkos koristima od ekološkog „letećeg pepela“, za Srbiju ostaje ozbiljan ekološki problem i otvoreno pitanje – dokle će raditi termoelektrane na ugalj i kako će se smanjivati emisije CO₂.