Autor: Radojka Nikolić
(sa zvanične prezentacije ECB)

(sa zvanične prezentacije ECB)

Posle najave povlačenja Kristin Lagard sa pozicije predsednice Evropske centralne banke, prvi pogled na spisak članova Izvršnog odbora te institucije pokazuje da postoji samo jedan potpredsednik i da je to Boris Vujčić, ranije guverner centralne banke Hrvatske. Da li se može dogoditi da upravo Boris Vujčić bude novi predsednik ECB od februara sledeće godine. Odgovor je kratak – neće. Nikada se do sada to nije nije dogodilo. Nijedan potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) do sada nije postao njen predsednik.
Razlog je u specifičnim pravilima i političkoj praksi Evropske unije.

Prvo pravilo je da članovi Izvršnog odbora ECB-a (uključujući predsednika i potpredsednika) imaju jednokratne mandate. Biraju se na mandat od osam godina bez mogućnosti ponovnog izbora. Kada potpredsedniku istekne osmogodišnji mandat, on više ne može biti imenovan u Izvršni odbor, pa samim tim ni na mesto predsednika.

Drugi razlog je politički balans koji se postiže kod imenovanja na ovu funkciju. Naime, izbor kandidata na najviše funkcije u Evropskoj centralnoj banci uvek je rezultat pažljivih pregovora i kompromisa između država članica Evrozone. Funkcije predsednika i potpredsednika se tretiraju kao odvojene političke pozicije. A one se dodeljuju tako da se zadovolji geografski i ekonomski balans unutar EU.

Dakle, kada se navrši mandat od osam godina i Boris Vujčić će napustiti svoju sadašnju poziciju u ECB, bez mogućnosti produženja.

Predsednica i članovi Izvršnog odbora ECB (sa zvanične prezentacije ECB)

Predsednica i članovi Izvršnog odbora ECB (sa zvanične prezentacije ECB)

Ali, i do sada je Vujčić ostvario blistavu karijeru. Ovaj istaknuti hrvatski ekonomista i univerzitetski profesor, koji je u junu 2026. godine izabran za potpredsednika Evropske centralne banke, proveo je više od jedne decenije na poziciji guvernera Hrvatske narodne banke (HNB).

Pre toga, u januaru 2026. godine, na sastanku Evrogrupe u Briselu, Vujčić je u finalnom krugu izbornog procesa pobedio svog rivala –  Olija Rena, finskog kandidata za mesto potpredsednika ECB.

Time je zauzeo jednu od najprestižnijih pozicija u svetu evropskih finansija. Njegov dolazak u Frankfurt predstavlja vrhunac karijere u kojoj je vodio Hrvatsku kroz proces pristupanja Evropskoj uniji, a zatim i kroz zahtevan proces uvođenja evra. To se ubraja u najznačajnije dostignuće i nasleđe iz perioda dok je bio na čelu HNB-a.

U biografiji Borisa Vujčića se navodi da je rođen 2. juna 1964. godine u Zagrebu (SFRJ). Diplomirao je 1988. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, gde je osam godina kasnije, 1996. godine i doktorirao. Tema njegovog doktorskog rada je glasila: “Ponuda rada žena i njen uticaj na tržište rada: primer Hrvatske”.

Bio je dobitnik prestižne Fulbrajtove stipendije u akademskoj 1994./1995 godini, a doktorske studije realizovao je na Michigan State Universityju u SAD-u.

Dodatno se usavršavao i na Univerzitetu Montpelje u Francuskoj, a kao gostujući istraživač ili predavač boravio je na University of Sussex, University of Freiburg i University of Kentucky.

Svoju karijeru u Hrvatskoj započeo je 1989. kao asistent na matičnom Ekonomskom fakultetu, gde je 2003. postao vanredni profesor, a od 2004. kao spoljni saradnik predavao je i na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu.