Бранислава Милунов на промоцији монографије о Душку Радовићу (фото: Р. Николић)
Новинарка и колегиница Душка Радовића почетком осамдесетих година, када је on radio на радију у Студију Б, Бранислава Милунов, говорила је 26. октобра на Београдском сајму књига, на промоцији монографије објављене поводом 100 година рођења овог великог књижевног ствараоца.
Подсећајући да је у опсежној и документованој причи о животу и раду Душка Радовића, ауторка монографије др Зорица Хаџић навела да ће читаоци упознати „више лица Душка Радовића“, Бранислава Милунов је рекла да је она лично, током рада и дружења у Студију Б, упознала. његова “три лица”:
„Једно његово лице је било рано ујутро, када је био нерасположен и намрђен, када је шетао у круг, већ од 5 сати ујутро, на спрату на врху Београђанке, тражећи инспирацију за текст који ће изговорити у његовој, култној емисији Београд, добро јутро. Никад ништа није урађено написано, увек је желео да седне за своју стару машину марку ‘Олимпиа’ и да почне да куца негде око пола седам ујутро. А до тада су били непрекидни кругови шетања и размишљања о ономе што ће му синути као идеја тога. Морао је тада да буде сам и концентрисан на оно што ће нам изговорити у 7,15 х. За машином би написао око 15 порука, па би онда селектовао шест-седам и улазио је у студио тачно у 7,15 х. су већ били припремљени, чекали су да уђе, а ја сам из студија излазила у 7,10 х, јер сам до тог тренутка водила Јутарњи програм.То је био посебан протокол који се стриктно споводио сваког јутра“, испричала је Бранислава Милунов.
После емитовања емисије „Београде, добро јутро“, Душко се мало одмарао у својој соби (три са три!) и изгледао је као човек који је скинуо велики терет са себе, испричала је Бранислава Милунов. Тада се могло видети „друго лице“ Душка Радовића: био је расположен, причао је са свима, обилазио студио, распитао се шта се где дешава у којој области, од музике до свакодневних информација, и око 12 часова напуштао је Београђанку и Студио Б.
„Ја, наравно, ‘треће лице’ Душка Радовића, било је нешто приватно између нас двоје, јер је Душко био у комисији која је мене примила у радни однос у Студију Б. Он се зато осећао, на неки начин, одговорним за оно што ја радим и бодрио ме на почетку. Ја сам имала велику почетничку трему, као и сви водитељи који почињу. Подстицао ме је и охрабривао, али је, богами, умео и да изгрди! Зато су његови најбољи комплименти имали само ове четири речи: Јутрос је био добро. И кад бих то чула, била сам пресрећна“, испричала је Бранислава Милунов.
Иначе, монографија посвећена Душку Радовићу, чији је аутор др Зорица Хаџич, осмишљена је у сарадњи са Милошем Радовићем, сином Душком Радовићем. Поред до сада необјављених Душкових текстова, бележака и цртежа, књига садржи и његову приватну и пословну преписку, сведочења његових блиских пријатеља и сарадника, као и скенирану архивску и другу грађу (цртеже, писма, разгледнице, нацрте и слично).
Ову монографију је објавила компанија Масцом, која већ више година издаје његова дела и штити ауторска права. Оригинални изглед овог издања осмислили су Славимир Стојановић Футро и Борис Бота Миљковић. Промоција је одржана на штанду ЈП Пошта Србије, која је помогла издавање ове монографије. (Р. Николић)
