IVAN BRKLJAČ: Povratak nije poraz

Nastojimo da promenimo „fatalistički narativ“ da je povratak fatalan, a odlazak fantastičan. Ljudi treba da budu obavešteni o svemu i kada odlaze i kada se vraćaju. Treba da znaju da odlazak ili povratak nosi određene posledice i prednosti. Prema našim iskustvima, preduslov za povratak je pronalazak posla u Srbiji, dok neki ističu da je uređenost sistema prioritet. Ali, nema sumnje, ekonomski aspekti su ključni

Naše istraživanje pokazuje da 40 odsto ljudi u dijaspori ima aktivne planove, a ne samo želje za povratak. Žele da se vrate najčešće zbog toga što hoće da budu u zemlji, u blizini prijatelja i porodice. Ali, preduslov za povratak je pronalazak posla u struci, kaže Ivan Brkljač, programski direktor programa „Tačka povratka“, u razgovoru za Magazin Biznis. Projekat „Tačka povratka“ trenutno radi pod okriljem UN i UNDP projekta, prolazi kroz njihovu inkubacionu fazu i postaće nezavisno udruženje, čiji su osnivači Srbija stvara – nacionalna platforma u okviru kreativnih industrija, Srpski preduzetnici, organizacija koja okuplja preduzetnike iz dijaspore, kao i Naučno-tehnološki park u Beogradu.

Ivan Brkljač navodi da je početkom prošle, 2020. godine, u okviru projekta „Tačka povratka“ urađeno veliko „mapiranje dijaspore“, odnosno istraživanje koje je trebalo da pruži informacije gde se nalazi naša dijaspora i kakve ideje i planove ima za povratak. Prema tom istraživanju, trećina naših ljudi u dijaspori tamo živi od pet do deset godina. Vrlo malo ih je otišlo u periodu pandemije, odnosno poslednje dve godine. Oko 68 odsto ljudi ima porodicu i decu, dok je 75 odsto njih otišlo zajedno iz Srbije ili su bračnog partnera iz Srbije tamo pronašli.

Srpski preduzetnici u dijaspori

Organizacija Srpski preduzetnici, kao je jedan od osnivača programa „Tačka povratka“ ima ogranke u San Francisku, Njujorku, Londonu i Parizu, a registrovali su se i u APR-u Srbije, saznajemo od Ivana Brkljača.

– Oni postoje već četiri godine. Inicijativa je potekla u San Francisku, osnivač je Tihomir Bajić, koji je otišao 90-tih u Toronto iz Srbije, a potom se preselio u San Francisko. Sada živi na relaciji Toronto – San Francisko, okupio je oko 500 naših preduzetnika tamo i radi vrlo uspešno, kaže Brkljač.

• Šta naši ljudi u dijaspori, mlađe generacije i visokoobrazovani, najčešće navode kao razlog za povratak?

– Okidač za povratak, ali i odlazak naših ljudi je kada dobiju decu. Kada dobiju decu razmišljaju o tome gde žele da im odrastaju deca – u Srbiji ili u drugoj zemlji. Kada dobiju decu u inostranstvu, podrška porodice i rodbine u odgajanju dece je dominantan razlog koji ih nagna da razmišljaju o povratku u manje zajednice gde imaju veliku podršku porodice za odgajanje dece i u zajednicama gde su dublje ukorenjeni, da imaju celokupnu mrežu podrške.

• Koji materijalni problem naši povratnici stavljaju u prvi plan, šta pokazuju istraživanja?

– Imali smo nedavno i istraživanje o tome da li bi želeli i pod kojim uslovima da dobiju stambene kredite. Jer, za sada, ljudi iz dijaspore ne mogu da dobiju stambene kredite u Srbiji, pošto dobijaju plate u inostranstvu i te plate im ležu na strane račune. Samim tim, oni ne mogu da u Srbiji kupe stan na kredit, kod ovdašnjih banaka, a stan je jedna od važnih stvari zbog kojih bi se ljudi vratili ovde.

Na primer, planiraju povratak za pet godina i nemaju sada dovoljno novca da kupe stan ili kuću, a hteli bi da im se omogući da dignu kredit i da imaju nekretninu ovde da bi jednog dana mogli da se vrate.

• Da li razgovarate sa predstavnicima banaka? Kako u tome može da im pomogne „Tačka povratka“

– Razgovaramo sa nekoliko banaka da im ponude novi finansijski proizvod do kraja ove godine, koji to može da im omogući. Veliko je interesovanje naših ljudi iz inostranstva, a o kreditima razgovaramo sa državnim bankama, pre svega. Kada su banke videle koliko je za to veliko interesovanje, odlučile su da kreiraju novi proizvod. Mi bismo hteli da to bude u državnim bankama, odnosno da se time obezbedi državna podrška.

Iskustvo Ivana Brkljača

Ivan Brkljač kaže da je gotovo jednu deceniju proveo u inostranstvu, u nekoliko zemalja, u koje je otišao po neka nova znanja i iskustva.

– Srednju školu sam završio u Švajcarskoj, fakultet u Londonu i Španiji, profesionalnu karijeru počeo u Mađarskoj i živeo na različitim krajevima sveta u kraćim vremenskim periodima. Međutim, uvek sam znao da želim da se vratim u Srbiju, jer pripadam ovom kulturnom kontekstu, ovom društvu i znao sam da želim da ovde stvaram, kaže Brkljač.

On navodi da su razlozi za povratak bili i profesionalni i lični. Pored mogućnosti da radi na poslovnom poduhvatu koji je bio porodični, želeo je da svoje slobodno vreme provodi okružen prijateljima i bliskim ljudima. Ta želja se nije promenila, samo se proširila, jer sada pomaže i drugim povratnicima da naprave isti korak. Ivan je diplomirao studije za međunarodni biznis i poslovno pravo, a na početku karijere bio je marketing menadžer.

– Kada sam se vratio u Srbiju osnovao sam Mokrin House kompaniju, koja se bavi poslovnim ugostiteljstvom i digitalnim nomadima koji dolaze, mladima koji se time bave, kaže Brkljač.

• Da li u tome ne predstavlja smetnju Zakon o deviznom poslovanju?

– Nije smetnja. Dobili smo odgovor i mišljenje od NBS da taj Zakon nije smetnja. Zato očekujemo pozitivan ishod i nadam se da ćemo početkom sledeće godine imati novi finansijski proizvod. Naši ljudi koji rade u dijaspori moći će da uzimaju stambene kredite ovde.

• Srpska dijaspora je velika i razuđena. Ko je iz dijaspore u fokusu „Tačke povratka“? Kakav je profil naših ljudi sa kojima komunicirate?

– Mi se fokusiramo na visokokvalifikovane i visokoobrazovane, koji su otišli u Severnu Ameriku i Britaniju i Zapadnu Evropu. Prema statistikama, većina naših ljudi je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj. Nemačka je dominantna, tamo se nalazi oko 65 odsto naših ljudi od celokupne dijaspore. Međutim, zbog vrlo specifičnih restriktivnih karantinskih mera, koje su vlasti uvele, na primer, u Australiji, postoji jača težnja za povratkom, jer ne može da se izađe iz zemlje ako nemaju dozvolu države. Tako je još jedino u Severnoj Koreji, pa su ljudi besni i traže alternativu i u Srbiji.

• Da li je moguće istražiti koliko naših ljudi živi u inostranstvu?

– To je jako teško odrediti, jer se naši ljudi ne odjavljuju iz zemlje kada odu u inostranstvo. Neke procene pokazuju da se milion i po ljudi, koji imaju pasoš, sada ne nalazi u zemlji. To je konstatovano tako što su njihovi odlasci registrovani, ali ne i povratak. Zavisi i kako definišemo dijasporu. Da li je to neko ko priča srpski jezik, a živi u Nemačkoj? Da li je deo srpskog korpusa, a nema dvojno državljanstvo? Da li je već druga generacija koja živi napolju? Sve zavisi od toga kako se klasifikuje da li je neko dijaspora ili nije.

• Šta pokazuju vaša istraživanja, šta je ključni problem našim ljudima za povratak?

– To je veoma specifično, vezano je za svakog individualno. Nekome je presudno materijalno stanje, nekome nešto drugo. Nema jedne ključne, zajedničke odrednice, već je reč o dijapazonu različitih stvari. Prema našim iskustvima, preduslovi za povratak su pronalazak posla, kao ključna stvar, dok neki ističu da je uređenost sistema jedna od ključnih stvari. Ali, sudeći po našim istraživanjima, ekonomski aspekti su ključni.

• Program „Tačka povratka“ postoji relativno kratko vreme, pa još i u specifičnim uslovima rada, zbog pandemije koja je nastupila čim ste se formirali… Šta ste do sada uspeli da uradite?

– Napravili smo Vodiče za povratnike – digitalni proizvod koji je na našem sajtu, za ljude koji hoće da se vrate. Tu se nalazi sve što im treba za povratak – od prijave za školu do svega ostalog. Sve informacije smo pripremili da budu na jednom mestu, a napisano je najjednostavnijim jezikom. Saradnju imamo i sa Infostudom. Kada poslodavac na njihovom portalu traži ljude sa iskustvom koji žive u inostranstvu, po automatizmu se taj oglas izlistava na jednoj stranici koja je na našem sajtu. Mi na našem sajtu imamo oglase koji su za ljude iz dijaspore, tako da odmah mogu da nađu prilike za posao u Srbiji.

• Kako to u praksi izgleda? Kakve im mogućnosti pružate?

– Omogućavamo našim ljudima koji se vraćaju sa vrhunskim CV-ijem da ih spajamo sa kompanijama i pravim prilikama – firmama koje imaju potrebe za takvim kadrom. Prošle godine smo na taj način omogućili preko 200 intervjua potencijalnim povratnicima i posao je, našim posredovanjem, dobilo oko 60 ljudi. Takođe, preko naše Viber zajednice okupili smo oko 6.000 ljudi, evidentirana je kao grupa Dijaspora. Pokrenuli smo i mali podkast sa gostima-povratnicima koji nam govore o svojim iskustvima i problemima na koje su naišli kada su se vratili. Ukratko, mi nastojimo da promenimo „fatalistički narativ“ da je povratak fatalan, a odlazak fantastičan. Ljudi treba da budu obavešteni o svemu i kada odlaze i kada se vraćaju. Treba da znaju da odlazak ili povratak nosi određene posledice i prednosti i treba o tome da budu obavešteni. Povratak nije poraz.

Kako je nastala „Tačka povratka“

Na konferenciji održanoj u decembru 2018. godine, pod nazivom „Talenti na okupu“, na poziv Kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, okupili su se predstavnici dijaspore i domaćeg društva. Zaključak tog skupa je bio da se napravi nova organizacija, koja će se baviti našom dijasporom na drugi način, podseća Ivan Brkljač, govoreći o istorijatu projekta „Tačka povratka“. Godinu dana se tražio modalitet i koji sve akteri treba da budu uključeni. Ivan se uključio u to kao neko ko ima deset godina iskustva i života u radu u inostranstvu, a sa druge strane, okuplja zajednice:

– Mi smo krajem 2019. na sledećem skupu, najavili početak rada. Ali, kako je već počela pandemija, naša prva aktivnost bila je da pomognemo Ministarstvu spoljnih poslova da prikuplja podatke o našim ljudima koji su bili „zaglavljeni“ u inostranstvu početkom 2020, za vreme kovida. Pozivali smo naše medicinske radnike da se stave na raspolaganje našem zdravstvenom sistemu, ako to bude neophodno, jer se kovid kriza zahuktavala. Ali, i tada i sada radimo na sistemskim izmenama administrativnih prepreka za povratak u Srbiju i na direktnoj saradnji sa našim ljudima koji razmišljaju o povratku. Nastojimo da sve to povežemo na optimalan način, kaže Brkljač.

• Koji su vaši sledeći koraci i planovi?

– Planiramo da napravimo poseban program za našu dijasporu, koja tamo živi u drugoj ili trećoj generaciji, jer ovde kada dolaze nemaju ni državljanstvo, ni dokumenta. Država ih smatra strancima, a oni se osećaju kao deo nacionalnog korpusa. Zato sada pravimo poseban program za drugu, treću i više generacija naših ljudi u dijaspori koji žive tamo, a žele da ovde studiraju, posete zemlju, da borave duže i da rade. Želimo da im se olakša taj put i radimo na izmenama regulativa koje bi omogućile da povratak bude jednostavniji. Dakle, radimo na vrlo konkretnim stvarima da olakšamo povratak.

• Kakva su vaša očekivanja u pogledu povratka naših ljudi iz dijaspore?

– Očekujem da u narednim godinama imamo umanjenu stopu emigracije i povećan broj ljudi koji se vraćaju. Ali, očekujem i da ćemo, pored toga, postati i zanimljiva zemlja destinacija za migracije. U to smo uvereni, iz dva razloga. Prvi je ekonomski napredak koji je ovde evidentan i koji omogućava prilike za poslovni napredak. Drugi razlog povratka je i privatni i poslovni: zbog ove pandemije, sve je više ljudi koji žele da se vrate i žive u svojoj zemlji, naglašava Ivan Brkljač u razgovoru za Magazin Biznis.