Autor: R. Nikolić
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije
I prema najnovijim statističkim podacima prosečne neto zarade u javnom sektoru, u oktobru, bile su duplo veće nego kod preduzetnika: 89.543 prema 43.855 dinara. Ništa novo. Tokom cele ove godine održava se ta distanca, jer je očigledno da je država dosadašnjim povećanjima zarada u javnom sektoru (zaposleno je oko 610.000 građana) podstakla ovu razliku. Preduzetnici i zaposleni kod njih (oko 400.000 ljudi), očigledno, nisu u stanju da prate tu dinamiku rasta plata. Ne mogu čak ni da dobace do prosečne neto plate koja je u oktobru iznosila 86.738 dinara, pa ni do medijalne zarade koja vredi 67.124 dinara.
Kao što je poznato, preduzetnicima je važno da ispune sve obaveze prema državnom budžetu, da plate sve poreze i doprinose, pa tek posle dolaze zarade na red. Naravno, ima kod preduzetnika i isplata „na ruke“, koje se ne evidentiraju kroz ovu statistiku, ali je malo verovatno da se i sa tim isplatama dostiže prosek plata koji ima javni sektor.
Na visinu zarada utiče mnogo faktora i u privatnom i u javnom sektoru, ali je problem što se ovaj jaz u nivou plata predugo održava, uz neizvesnost da li će, i kada, biti prevaziđen.
No, prosek oktobarskih zarada ponudio je još jedno poređenje: ko prima najviše a ko najniže zarade. Prema zvaničnoj statistici, najveće neto plate u oktobru primili su programeri, a najniže zaposleni u delatnostima „pripreme i posluživanja hrane i pića“: 262.011 dinara prema 47.959 dinara.
Ali, kada se pogledaju podaci iz te delatnosti „pripreme i posluživanja hrane i pića“, kako je vodi statistika, neizbežna je pomisao, da je tu moguća isplata „na crno“, odnosno da sav prihod zaposlenog nije dostupan za statističko merenje. Taj utisak ostaje i kada se posmatraju podaci iz svih tih delatnosti u kojima su najniža primanja. Poredak kod najnižih primanja u Srbiji je sledeći: posle posluživanja hrane i pića gde je prosek 47.959 dinara, sledi proizvodnja i prerada drveta 51.085 dinara, zatim popravka računara i predmeta u domaćinstvu sa prosečnom zaradom od 52.271 dinara, pa proizvodnja odevnih predmeta sa 54.616 dinara, ribarstvo sa 55.483 dinara i proizvodnja kožnih predmeta sa 59.623 dinara.
U svim tim delatnostima, sasvim je moguće da deo zarade ide „na ruke“, pa se ne evidentira kroz zvanična primanja, zbog izbegavanja plaćanja poreza. Možda i sami zaposleni na tu isplatu u „sivoj zoni“ trenutno gledaju kao na dobit, ali dugoročno su na gubitku, naročito kad jednog dana stignu do penzije.
Za razliku od ovih delatnosti gde su primanja najniža, kod rang liste najviših primanja u Srbiji, teško da bi se moglo reći da se izbegava plaćanje poreza i doprinosa. Posle zaposlenih u računarskom programiranju i uslugama iz te delatnosti, gde je prosečna oktobarska zarada iznosila 262.011 dinara, sledi vazdušni saobraćaj sa 201.757 dinara, zatim, zaposleni u delatnosti naučna istraživanja i razvoj sa 180.944 dinara, dok je prosečna plata zaposlenih u eksploataciji sirove nafe i prirodnog gasa iznosila 160.046 dinara.
Prosečne zarade iznad hiljadu evra imali su i zaposleni u sektoru „upravljačke delatnosti i savetovanje u vezi sa upravljanjem“ sa 153.592 dinara, zatim finansijske usluge sa prosečnom zaradom od 145.121 dinara, proizvodnja koksa i derivata nafte sa 142.425 dinara, uslužne delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima sa 130.129 dinara, kinematografska i tv produkcija sa 127.587 dinara i zaposleni u sektoru telekomunikacije koji su u oktobru prosečno zarađivali 126.500 dinara.
Za januar 2024. godine najavljeno je novo povećanje zarada u javnom sektoru za 10%, ali i povećanje minimalne zarade za 17,8%. Videćemo koliko će ta povećanja uticati na produbljivanje jaza ili na smanjenje razlika u platama zaposlenih u javnom sektoru i kod preduzetnika.
