Autor: BINA
Ružica Sarić (Foto: BINA)
Ovogodišnje, 19. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024 održava se od 30. maja do 29. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. Pored centralne teme “Odjeci modernizma” koja se bavi pitanjima odnosa savremene arhitekture i modernizma, tradicionalno nas očekuje veliki broj izložbi posvećenih arhitekturi, šetnje i izleti na interesantnim lokacijama, predavanja za širu, kao i za užestručnu javnost. O raznim aspektima ovogodišnjeg programa govori članica organizacionog tima Ružica Sarić.
BINA program svake godine karakterišu važne i zanimljive izložbe – koje biste izdvojili iz ovogodišnjeg programa?
BINA KABINA je prostor koji smo izgradili pre 10 godina. Nastala je kao rezultat radionice sa Norvežanima, a uz podršku Norveškog fonda. Nalazi se na Senjaku u okviru FLU i namenjena je izlaganju radova arhitekata i umetnika mlađe generacije. U ovom prostoru će biti postavljene dve izložbe. Internacionalna izložba “Razumeti kako grad raste” – EU projekat LINA koja se otvara u četvrtak 13. juna, a zatim BINA izložbeni koncept “Ponesi svoj projekat” koji predstavlja Addicted design studio iz Kragujevca, u četvrtak 18. juna. Vredi obići ovaj objekat dva puta i videti obe izložbe koje nam pružaju uvid u rad i razmišljanje veoma mladih kreativaca snažnog stava i izraza.
Kako ocenjujete značaj Milana Zlokovića, ove godine u fokusu BINE, za domaće arhitektonsko nasleđe?
Izložba obnovljene Vile Prendić u Likovnoj galeriji, koju je projektovao Milan Zloković a obnovio privatni investitor prema detaljnom projektu rekonstrukcije i nadzoru Zavoda za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, daje uvod u veoma aktuelnu i izuzetno važnu temu “Obnavljanje arhitekture 20. veka” koju će domaći učesnici izvedenih obnova modernističkog nasleđa diskutovati kako kroz aktuelne uspešne primere iz prakse, tako i kroz objekte ugrožene baštine sa gostom Wessel de Jonge (TU Delft), suosnivačem Docomomo International, svetske mreže istoričara arhitekture, arhitekata i stručnjaka za očuvanje u ovoj oblasti.
U fokusu programa je modernizam u arhitekturi, a među zgradama o kojima se govori su Sava Centar, BIGZ, Hotel Jugoslavija, zgrada Generalštaba… njihovo renoviranje ili prenamena često su tema i razmatranja u dnevnoj štampi. Kako vi vidite odnos grada i zemlje prema ovim objektima, odnosno institucionalni odnos prema ovom značajnom modernističkom nasleđu?
Ono što danas čini Beograd prepoznatljivim na urbanoj mapi Evrope je upravo materijalno svedočenje dugog kontinuiteta postojanja, 7.000 godina neprekinute urbane istorije kroz fragmente očuvanih tragova materijalnih slojeva grada, a sa kulminacijom međuratnog i posleratnog perioda modernizma u 20. veku. Odgovorni smo prema generacijama koje dolaze da pažljivo sačuvamo bisere modernizma koji se raskošno razvio na našim prostorima, po kojoj posebnosti nas prepoznaju i koja predstavlja naše nacionalno biće. U tom smislu potrebno je da država i grad obezbede novčana sredstva odgovornim institucijama zaštite, zainteresovanim investitorima i osiromašenim vlasnicima takvih nekretnina kako bi imali interes da kvalitetno obnove objekte u osnovnoj ili drugoj kompatibilnoj nameni prema propisanim uslovima bez formiranja novih kvadrata.
Koje šetnje i izlete biste ove godine posebno izdvojili?
Zainteresovanost publike je uvek veća od naših kapaciteta, ali je praksa pokazala da BINA šetnje podstiču i druge da ponove ili nastave u tom pravcu i na to smo veoma ponosni, jer se razgovor o toj temi umnožava i širi. Ove godine ne mogu izabrati jednu ili dve šetnje, već mogu samo nabrojati sve šetnje i pozvati publiku da nam se pridruži: Sava centar u oviru seminara, Beogradski sajam, Hotel Jugoslavija, Palata Srbija. Gradske vile – Profesorska kolonija, Izlet u Novi Sad nas vodi u svet realizovane arhitekture Lazara Kuzmanova, jednog od najistaknutijih arhitekata srednje generacije danas u Srbiji. Ovaj izlet nas takođe vodi i kroz priču o našim železnicama, polazeći od stanice Prokop u Beogradu, putovanjem brzom prugom i konačnim odredištem u prelepoj modernističkoj železničkoj stanici u Novom Sadu iz 1964 .godine.
