Autor: R. Nikolić
„Bankarske kamate ostaju visoke i u prvoj polovini 2024. godine, svođenje na niži nivo se može očekivati tek u drugoj polovini te godine, kada se može očekivati i da će Nemačka i Italija izaći iz recesije“, rekao je prof. Milojko Arsić 1. decembra u Sava centru, na otvaranju petog CEO Summit Beograd, koji je održan u organizaciji magazina InStore. Ovaj značajan biznis događaj (zemlja partner Sjedinjene Američke Države, prisustvovao je i ambasador Kristofer Hil), otvoren je uvodnom analizom profesora Arsića „Ekonomska perspektiva Srbije“.
Ni jednoj zemlji Zapadnog Balkana ne preti kriza javnog duga, iako su Albanija i Crna Gora relativno visoko zadužene, Srbija i Severna Makedonija umereno, a Bosna i Hercegovina nisko zadužene zemlje
Prema proceni prof. Arsića, u Srbiji se može očekivati inflacija od 5,5% do 6% u 2024. godini, a tek 2025. godine će ući u ciljani koridor od 2%, plus-minus 1,5%. „U državama Zapadnog Balkana brže pada inflacija nego u Srbiji“, rekao je prof. Arsić i najavio da će naredne dve do tri godine države Zapadnog Balkana (ZB) imati umereno poboljšanje: rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. godini iznosiće oko 3% u Srbiji, u ostalim državama ZB oko 2,5%, a u zemljama centralne Evrope oko 2%.
„Iako je u Srbiji rast građevinske industrije bio neočekivano veliki u drugoj polovini 2023. godine, ne očekuje se nastavak tog rasta i u sledećoj godini. Što se tiče javnog duga, ni jednoj zemlji Zapadnog Balkana ne preti kriza javnog duga, iako su Albanija i Crna Gora relativno visoko zadužene, Srbija i Severna Makedonija umereno, a Bosna i Hercegovina nisko zadužene zemlje“, ocenio je prof. Arsić.
Za približavanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i razvijenim ekonomijama srednje i centralne Evrope potrebna je liberalizacija unutrašnjeg tržišta, makroekonomska stabilnost, izgradnja infrastrukture i bolji obrazovni sistemi u koje treba više ulagati, kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja.
Ostali uslovi približavanja razvijenoj Evropi su: unapređenje institucija i sposobnost kreiranja inovacija. Naravno, za sve je važno da ne bude unutrašnjih i spoljnih konflikata u državama Zapadnog Balkana, naglasio je prof. Milojko Arsić, uz napomenu da su države Zapadnog Balkana visoko zavisne od uvoza energenata, pa bi eventualni veći rast cena energenata mogao da uspori obaranje inflacije i oporavak privreda regiona.