Andrea Enria (foto: ECB)
Koliko su zdrave evropske banke dve godine nakon pandemije? Analiza godišnjeg Nadzora i evaluacije evropskog bankarskog sistema (SREP) pokazuje da je sistem u celini stabilan, ali da ima i slabosti…
Evropske banke su povećale kreditiranje klijenata u 2021. godini, što bi ih moglo izložiti većim rizicima, ukoliko centralne banke povećaju kamatne stope, upozorio je Andrea Enria, glavni supervizor Evropske centralne banke, predstavljajući rezultate godišnjeg Nadzora i evaluacije evropskog bankarskog sistema (SREP) u sedištu ECB u Frankfurtu,10. februara. Enria je naglasio da su banke, suprotno očekivanjima, povećale iznose rizičnih kredita, što je jedan od mogućih problema, jer se banke evrozone suočavaju i sa povećanim rizikom od sajber napada, posebno u ovom periodu rastućih geopolitičkih tenzija. Supervizor Evropske centralne banke je zato zatražio od banaka da pojačaju svoje mere sajber zaštite i da sagledaju potencijalni porast napada i opasnost od mogućih napada.
U analizi SREP 2021 ističe se značajna stabilnost u pogledu rezultata bankarskog sektora, ali je ECB zatražila od banaka da poseduju nešto veći kapital u 2022. Ukupni kapitalni zahtevi i smernice se neznatno povećavaju na 15,1% aktive ponderisane rizikom u 2022. godini, u odnosu na 14,9% u 2021. Supervizori su pogledali adekvatnost kontrole kreditnog rizika i utvrdili da nekoliko banaka ima nedovolјno jak model upravlјanja kreditnim rizikom, dok neke imaju neadekvatne procese rezervisanja. U tim slučajevima, ECB je smanjila ocene kreditnog rizika i zahtevala od tih banaka naknadne korekcije.
U celini posmatrano, rezultati SREP-a pokazuju da se profitabilnost banaka oporavila tokom 2021. godine, ali je sveukupno i dalјe strukturno niska. Supervizija ukazuje da se nastavljaju problemi u radu banaka koji su prethodili pandemiji, kao što su nezadovolјavajući strateški planovi i njihovo neadekvatno izvršenje. To može biti problem jer i dalje postoji neizvesnost u vezi sa budućom putanjom i razvojem pandemije, uz poremećaj lanaca snabdevanja što opterećuje trgovinu i ukupnu ekonomsku aktivnost, ukazuje se u analizi SREP. „Uglavnom smo zadovolјni načinom na koji su banke do sada poslovale tokom pandemije. Banke su doprinele otpornosti privrede evrozone i nastavile da odobravaju kredite domaćinstvima i firmama“, rekao je Andrea Enria, ali je naglasio da uticaj pandemije na ekonomiju još nije završen: „Banke treba da ostanu svesne mogućih posledica po svoje bilanse i zato treba da ojačaju svoje okvire kontrole rizika i upravlјanja”.
Kako se ocenjuje u izveštaju SREP, problematični krediti su nastavili da opadaju, posebno zahvalјujući doslednom izvršavanju planova banaka za smanjenje i otuđenje takvih kredita. Kvalitet kredita u bilansima banaka je u celini ostao prilično snažan, delimično zahvalјujući izuzetnim merama koje su banke dobile od strane države i javnog sektora. „Međutim, postoje i neki znaci pogoršanja kvaliteta kredita, posebno u privrednim sektorima koji su imali najviše koristi od mera podrške, pa se ta kretanja moraju pažlјivo pratiti. Nalazi u oblasti unutrašnjeg upravlјanja ukazuju na slabost u upravlјačkim sposobnostima odbora, posebno u sektoru kontrole rizika. To može ometati funkcije upravlјanja rizikom i usklađenosti, kao i planove IT transformacije“, navodi se u najnovijoj analizi godišnjeg Nadzora i evaluacije evropskog bankarskog sistema (SREP) za 2021.
R. Nikolić
