„Digitalna revolucija je na samom početku i ako dobro razumemo promene koje donosi, možemo da kreiramo dodatnu vredost za klijente, firmu, zaposlene, užu i širu društvenu zajednicu. Možemo bolje da iskoristimo mogućnosti koje otvara digitalni svet“.
To kaže Branislav Vujović, osnivač i predsednik Nadzornog odbora tehnološke kompanije New Frontier Group (Austrija), u intervjuu za naš portal, odgovajući na pitanje o tome šta je glavna poruka njegove knjige „Između dva sveta“ koja je upravo ovih dana izašla iz štampe. Vujović, ekspert i vrstan poznavalac informacionih tehnologija, zaljubljenik i zagovornik digitalnih transformacija koje se mogu korisno primeniti i u biznisu i u životu, odlučio se da svoje životno i poslovno iskustvo i saznanja objavi u knjizi koja spaja dva sveta – tradicionalni i digitalni. „Nadam se da će ova knjiga pomoći entuzijastima, preduzetnicima, liderima malih ili velikih firmi i drugih organizacija da bolje razumeju digitalni svet, da pokrenu promene u poslovanju i kreiraju dodatnu vrednost u digitalnom svetu“, kaže Vujović u ekskluzivnom intervjuu za naš portal, povodom izlaska iz štampe njegove knjige.
Zašto ste odlučili da napišete knjigu „Između dva sveta“?
Kroz ovu knjigu sam želeo da podelim moje viđenje i pokušam da pomognem da se poveća broj uspešnih prelazaka u digitalnu ekonomiju
Godinama se bavim istraživanjem i praktičnim radom u oblasti uticaja digitalne revolucije na promene u poslovanju i posebno na inoviranju poslovnih modela. Bavim se proučavanjem kako prilagoditi poslovanje digitalnoj ekonomiji, da bi firma ostala relevantna za svoje sadašnje i buduće klijente. Problem je što mali broj firmi uspeva da prilagodi poslovanje digitalnoj ekonomiji i ostvari ogromnu vrednost, a mnogo veći broj ne uspeva u tome. Zato sam kroz ovu knjigu želeo da podelim moje viđenje i pokušam da pomognem da se poveća broj uspešnih prelazaka u digitalnu ekonomiju.
Koliko je važno razumeti razlike između dva sveta: tradicionalnog i digitalnog?
To je prvi preduslov za sticanje digitalnog načina razmišljanja koje je neophodno za razumevanje digitalnog sveta i za pokretanje digitalnog ili transformaciju tradicionalnog poslovanja.
Život i poslovanje prelaze u digitalni svet – šta su prednosti, a šta rizici?
Za nas, kao klijente, prednosti su da bilo kada, bilo gde, možemo sami da rešavamo svoje probleme, da zadovoljimo svoje potrebe, rešavamo zadatke na lak i jednostavan način. Važno nam je i da rezultate ostvarimo trenutno ili ako to nije moguće, onda veoma brzo. Za firme, prednosti su da mogu da ponude klijentima iz celog sveta dodatnu vrednost pri rešavanje njihovih problema na novi, digitalni način. Rizika ima mnogo. Od rizika da, i pored obećanja, nema dodatne vrednosti, već obratno, da je digitalni način komplikovan i nelogičan, pa preko kriminalnih aktivnosti – krađe i obmane – do špijunaže i ratnih aktivnosti, što vidimo danas.
Digitalna rešenja su potpuno promenila grane kao što su komunikacije i mediji, ali su ona donela značajan napredak naučnih otkrića u medicini i farmaciji, na primer.
Koji su najnoviji trendovi u informacionim tehnologijama? Na koje sektore privrede i ekonomije su najviše uticale nove tehnologije?
Tehnologije su razlog za digitalnu revoluciju, ali same po sebi nisu i rešenje problema uspešnog prelaska u digitalni svet. Teoretski, sve industrijske grane su podložne uticaju digitalne revolucije. Ali, neke se menjaju pod tim uticajem mnogo brže, a neke nešto sporije. Digitalna rešenja su potpuno promenila grane kao što su komunikacije i mediji, ali su ona donela značajan napredak naučnih otkrića u medicini i farmaciji, na primer. Bankarstvo i osiguranje sve više prelaze u digitalni svet, ali i sve ostale grane se ubrzano menjaju. Proizvodnja, transportne usluge i državna uprava na primer.
Koliko su informacione tehnologije promenile bankarski sektor i da li je to sektor na čije poslovanje su najviše uticale informacione tehnologije?
Finansijske usluge su jako pogodne da se automatizuju, ubrzaju i unaprede u digitalnom svetu. Zato se i bankarstvo značajno menja. Pandemija je pomogla da se digitalno bankarstvo brže prihvati i od strane starijih generacija i tako postane primarni vid bankarstva za mnoge bankarske proizvode i usluge. Mada, mora se priznati, ima još mnogo toga što je neophodno promeniti u godinama koje dolaze.
Kakve se promene još mogu očekivati u bankarstvu?
Ima mnogo inovacija u bankarstvu i teško je predvideti koje će biti široko prihvaćene, a koje ne. To uvek zavisi kako klijenti prihvate nova rešenja. Naša firma NF-Innova iz Beograda, zajedno sa Raiffeisen Bankom Srbija dobila je nagradu za najbolje rešenje na svetu 2020. godine u Njujorku za platformu za kredite za privatna lica, u vrlo oštroj konkurenciji finteh firmi i neo banaka. To je potvrda da razumevanje digitalnog bankarstva i dobar rad otvara mogućnosti i firmama iz manjih zemlja. Sada naši ljudi rade na „nevidljivom bankarstvu“ koje omogućava da se finansijske usluge ugrade u procese u drugim granama industrije i da pomognu kreiranju dodatne vrednosti. Takođe, sa našom firmom Intellya rade na konverzacionom bankarstvu i na mnogim drugim inovacijama. Ne smem baš sve da otkrijem! Digitalne valute koje kontrolišu centralne banke mogu da budu jedno od rešenja za sledeći period, uz značajnu ulogu tehnologije blok lanaca.
Sada naši ljudi rade na „nevidljivom bankarstvu“ koje omogućava da se finansijske usluge ugrade u procese u drugim granama industrije i da pomognu kreiranju dodatne vrednosti.
Šta podrazumevate pod “nevidljivim bankarstvom“?
Nevidljivo bankarstvo je kada se finansijske usluge uključe u aplikacije drugih firmi. Na primer, kada se klijent nalazi u prodavnici nameštaja i kada kroz kameru pametnog telefona pogleda sliku sofe u izmenjenoj realnosti (augmented reality) on će dobiti na toj slici, sa strane, uslove kreditiranja i samo jednim klikom prihvatiti ili odbiti ponudu. Takvo rešenje firme NF-Innova je izazvalo veliko interesovanje na ovogodišnjem Finovate događaju u Londonu.
Ima li razloga za strah od novih tehnologija?
Zavisi ko ih koristi i za koju svrhu. Sigurno je da korišćenje novih tehnologija za vojne, špijunske ili kriminalne aktivnosti izazivaju strah i podozrenje. „Digitalna oružja“ koja su već korišćena, demonstriraju samo mali deo mogućnosti. Programska rešenja i podaci su osnovni resursi u digitalnom svetu i ako se koriste sa zlom namerom, posledice mogu da budu velike. Uzmite samo lažne vesti (informacije/ mis-informacija) koje mogu da budu opasne u svakom društvu, a danas ih ima na svakom koraku i dolaze sa svih strana.
Programska rešenja i podaci su osnovni resursi u digitalnom svetu i ako se koriste sa zlom namerom, posledice mogu da budu velike.
Da li ste očekivali pojavu četbota Čet GPT (ChatGPT) i kako komentarišete?
Čet GPT je iznenada izazvao ogromno interesovanje. Iako se znalo za projekat otvorene veštačke inteligencije (Open AI), uspeh ovog generatora teksta je iznenadio mnoge, pa i mene! Iako mi već godinama, uveliko radimo na rešenjima koja koriste metodologije veštačke inteligencije (naša firma Inellya iz Beograda) kao što su mašinsko učenje, neuralne mreže, modeli podataka i prepoznavanje obrazaca (petterna) i njihovi proizvodi. To su rešenja koja, na primer, pomažu bankama u komunikaciji sa korisnicima u Kataru. Pored Čet GPT-a ima drugih, velikih uspeha u oblasti veštačke inteligencije kao što je Guglov projekat Duboki um (Deep mind) koji je postigao ogromne uspehe, mada se o njima manje zna.
Čet GPT je iznenada izazvao ogromno interesovanje. Iako se znalo za projekat otvorene veštačke inteligencije (Open AI), uspeh ovog generatora teksta je iznenadio mnoge, pa i mene!
S tim u vezi, kako gledate na upozorenje Ilona Maska da je „veštačka inteligencija jedan od najvećih rizika za budućnost civilizacije“?
Njegov dodatni komentar je da i „kada gradimo autoputeve, mnogo mrava i drugih životinja strada kao kolateralna šteta, iako nam nije namera da uništavamo ove životinje. Tako će i veštačka inteligencija da uništi ljude kao kolateralnu štetu, da bi postigla neke više ciljeve“… Pošto programi veštačke inteligencije kreiraju i pišu nova programska rešenja, postoji rizik i postoji mogućnost da dođe do problema, a da li će se ostvariti, zavisi od ljudi i njihove spremnosti da zajednički donesu regulativu koja bi to sprečila.
A kako gledate na izjave informatičkog naučnika Džefri Hintona i njegovo napuštanje Googla, kako je naveo: „da bi mogao slobodno da priča o opasnostima koje sa sobom nosi ova tehnologija“…?
Hinton je zabrinut zbog brzine kojom se razvijaju rešenja koja koriste metode veštačke inteligencije. Na primer, on se brine da se Čet GPT može kratkoročno iskoristiti za kampanje bazirane na mis-informacijama koje mogu biti vrlo štetne. On ukazuje i na mnoge druge opasnosti koje proizilaze iz činjenice da programi veštačke inteligencije već danas mogu vrlo brzo da rezonuju bolje od ljudi, iako su mnogo jednostavniji u poređenju sa tim kako radi ljudski mozak. Dugoročno gledano, Hinton smatra da će mogućnosti programa veštačke inteligencije prestići mogućnosti ljudi za 5 do 20 godina i poziva na pauzu u daljem razvoju. I Elon Mask i Hinton znaju mnogo više o problemima veštačke inteligencije, pa ja nemam šta da dodam, ali to ne treba da nas zaustavi da na najbolji način iskoristimo mogućnosti u digitalnom svetu.
Politički uticaj je još jedan važan faktor. Poslovni model platformi se smatra vrlo vrednim modelom, pa firma Alibaba, koja uspešno koristi taj poslovni model, zbog političkih pritisaka sa više strana, ne dostiže vrednost koju zaslužuje.
Mogu li se predvideti promene u digitalnom svetu?
Mogu i ne mogu. Mnoge promene koje su bile gromoglasno najavljene nisu bile prihvaćene u praksi, a neke su preko noći postale veoma popularne i širile su se brzo. Prvi razlog je da su klijenti u centru i oni moraju da prihvate i potvrde promene. Drugi je da se okruženje u kome poslujemo menja i utiče na promene i na poimanje vrednosti koje donosi poslovanje. U trenutku kada su kamate porasle i vrednost kapitala je porasla, pa je to uticalo da se promene parametri za vrednovanje firmi. Tada su mnoge firme koje ne prave profit izgubile na vrednosti, a neke koje prave, dobile su na vrednosti. Politički uticaj je još jedan važan faktor. Poslovni model platformi se smatra vrlo vrednim modelom, pa firma Alibaba, koja uspešno koristi taj poslovni model, zbog političkih pritisaka sa više strana, ne dostiže vrednost koju zaslužuje.
Kako će tehnološki razvoj uspeti da se izbori sa uticajem i uplitanjem politike?
Nikako! To je vrlo teško izbeći, na žalost. Dok god države smatraju da je njihov zadatak da upravljaju svim svojim građanima, ali i celim svetom, a tu se uključuje i digitalni svet, politika će se mešati regulativom, pritiscima, lažnim informacijama, kontrolama i špijuniranjem građana, da bi se borila protiv “neprijatelja”. Globalizam, koji pogoduje digitalnom svetu, primenjuje se najčešće jednostrano: jedna strana može ono što svim drugim stranama brani.
Dok god države smatraju da je njihov zadatak da upravljaju svim svojim građanima, ali i celim svetom, a tu se uključuje i digitalni svet, politika će se mešati regulativom, pritiscima, lažnim informacijama, kontrolama i špijuniranjem građana, da bi se borila protiv “neprijatelja”.
Šta to znači, da nema rešenja?!
Bilo bi dobro da digitalne mogućnosti unaprede političke sisteme. Predlog je, na primer, da se digitalni kanali i veštačka inteligencija koriste za komunikaciju svih građana i njihovih predstavnika na vlasti. Da građani mogu da pošalju elektronski njihove sugestije i primedbe. Programi bazirani na veštačkoj inteligenciji bi se koristili za pripremanje objektivnih izveštaja za njihove predstavnike, za državnu administraciju i one koji upravljaju (vlada) i bili bi obavezujući u zavisnosti od broja građana koji zastupaju isto mišljenje. Iako ima pokušaja, još uvek je to na samom začetku. Jedina zamlja u Evropi koja omogućava bar glasanje na izborima preko interneta je Estonija i rezultati su veoma dobri. Nadam se da će digitalna transformacija biti izvedena nad političkim sistemima u mnogo više zemalja na e-demokratski način.
Jedina zamlja u Evropi koja omogućava bar glasanje na izborima preko interneta je Estonija i rezultati su veoma dobri.
Da li je veštačka inteligencija vrhunac dometa novih tehnologija u toj oblasti, ili možemo još nešto očekivati?
Mi smo na samom početku digitalne revolucije i biće još mnogo drugih ideja, tehnologija, poslovnih modela i promena koje će značajno uticati na naš način života i na poslovanje. Zato je u digitalnom svetu neophodno konstantno prilagođavanje novim uslovima koje nameće okruženje pod uticajem digitalne revolucije, ističe Branislav Vujović, koji se za takve vrednosti upravo i zalaže u svojoj knjizi „Između dva sveta“.
Radojka Nikolić
