Autor: R. Nikolić

Miša Lukić: Brendovi sa emocionalnom inteligencijom imaju 770% veću vrednost akcija na berzi nego brendovi koji nemaju emocionalnu inteligenciju (Foto: Nikić, Mokrogorska)

Miša Lukić: Brendovi sa emocionalnom inteligencijom imaju 770% veću vrednost akcija na berzi nego brendovi koji nemaju emocionalnu inteligenciju (Foto: Nikić, Mokrogorska)

„Brendovi sa emocionalnom inteligencijom imaju 770% veću vrednost akcija na berzi nego brendovi koji nemaju emocionalnu inteligenciju. Nove generacije sve više nagrađuju kompanije koje imaju spiritualnu inteligenciju i koje razmišljaju o tome kako se odnose prema životnoj sredini i očuvanju planete; ukratko – koliko vode računa o širem dobru. Takvi uslovi su postali ’filter’ za brendove, jer ne možete ni da se kotirate među značajne brendove, ako se loše ponašate prema planeti i prema društvu. Veštačka inteligencije je veoma važna, ali brendovi moraju da se humanizuju“, rekao je Miša Lukić, osnivač i CEO, New Startegy na otvaranju Letnjeg Vivaldi foruma koji je počeo 12. juna u Drvengradu na Mokroj Gori.

Ovogodišnji Letnji Vivaldi forum, posvećen marketingu, održava se pod sloganom “Kreativnost crta put, inovacija ga gradi”, a selektor foruma je upravo Miša Lukić. I ovoga puta Vivaldi forum, u organizaciji poslovne škole Mokrogorska, okupio je profesionalce iz sveta marketinga, komunikacija, umetnosti i biznisa. Tokom tri dana (od 12. do 14. juna) poznavaoci ovih oblasti govoriće o kreativnim idejama koje prave razliku, o inovacijama, komunikaciji i veštačkoj inteligenciji koja utiče na brojne sfere biznisa.

U okviru svoje teme – Tehnologija, digitalizacija i humanizacija brendova – Miša Lukić je podsetio na savremenost u kojoj je digitalizacija donela  mnoge promene u biznisu, a uz to je značajno transformisala oblast marketinga i komunikacija.

„Digitalizacija je pored smanjenja troškova i povećanja efikasnosti u biznisu, našoj profesiji promenila srž. Do digitalizacije mi smo bili u ’biznisu monologa’, a dijalog je počeo tek od digitalizacije. Analiza podataka je donela mogućnost da možemo da znamo mnogo više o potrebama potrošača i da, samim tim, možemo da personalizujemo marketinške kampanje. Digitalizacija je donela i mogućnost da jedan brend, gde god se nalazio u svetu, makar i na najmanjem mestu na planeti, može da postane globalni“, rekao je Lukić.

No, kao veoma bitnu okolnost, Miša Lukić je naveo da je digitalizacija donela i humanizaciju brenda:

„To je veoma važno jer ljudi veruju brendovima koji imaju humane osobine i brendove kojima se postiže integritet, odgovornost, autentičnost. Humanizacija je neophodna jer emotivno povezuje brend i potrošača“, rekao je Lukić.

U vezi sa tim, on ističe da veštačka inteligencija podržava i digitalizaciju i humanizaciju, što potom jača poverenje u brend, obezbeđuje lojalnost i jača reputaciju.

„Brend mora da ima četiri vrste inteligencije. Pored mentalne inteligencije mora da postoji i fizička inteligencija, emotivna inteligencija i spiritualna inteligencija“, rekao je, pored ostalog, Miša Lukić na otvaranju Letnjeg Vivaldi foruma.

Temom veštačke inteligencije (AI) bavio se i  Luka Aničin, CEO i koosnivač, Datablooz, ukazujući na značaj korišćenja podataka i čitav spektar usluga i alata koje u toj oblasti pruža veštačka inteligencija:

“AI je samo jedan od načina da pobošljate svoju efikasnost. Ali, pre nego što primenite bilo kakvu veštačku inteligenciju, potrebno je da posedujete neke preduslove. Jedan od njih su podaci. Svi imamo gomilu podataka koje ne koristimo dovoljno: e-mail, exel tabele powerpoint prezentacije. Sve je to upotrebljivo, jer sve počinje i završava se sa podacima. Oni diktiraju razne opcije koje se otvaraju, ali treba razumeti šta su podaci, odakle dolaze i kakav je njihov kvalitet“, rekao Aničin navodeći primere iz korporacija i finansijskog sektora u kojima se svakodnevno generiše mnogo podataka, ali se podacima ne upravlja najbolje, pa se ne može ostvariti veća korist.

Luka Aničin: Treba razumeti šta su podaci, odakle dolaze i kakav je njihov kvalitet (Foto: Nikić, Mokrogorska)

Luka Aničin: Treba razumeti šta su podaci, odakle dolaze i kakav je njihov kvalitet (Foto: Nikić, Mokrogorska)