Granica od dva evra za litar “supera” u Nemačkoj je pređena 5. marta. Ovo je slika sa jedne od benzinskih pumpi u Kelnu. Nema gužvi, snabdevanje je uredno, ali to ne znači da nema zabrinutosti. Naprotiv. Upozorenja da treba brinuti stižu i zbog rasta cena nafte i zbog snabdevanja gasom.
Cene goriva enormno rastu – benzin i dizel su skuplji nego ikad – objavilo je udruženje ADAC (Allgemeiner Deutscher Automobil-Club) – najveći nemački i evropski automobilski klub. Stručnjaci ADAC-a su upozorili da će cene nastaviti da rastu: „Ima razloga za strah da ove maksimalne cene neće biti poslednje. Nastavlja se tendencija rasta cene nafte, a posledično i rast cena goriva”, objavio je 5. marta ADAC.
I dok rastu cene nafte, Nemačka je zabrinuta i za gas, jer je najveće sladište gasa ostalo na minimalnim rezervama. Iako ruska strana uredno isporučuje gas, nemačka savezna vlada je 2. marta odlučila da kupi tečni gas za milijardu i po evra, kako bi popunila rezerve gasa. „Novac je spreman“, rekao je portparol nemačkog Ministarstva za ekonomiju. Vladini krugovi su ranije potvrdili medijske izveštaje da savezna vlada kupuje gas kao rezervu i kao odgovor na probleme sa snabdevanjem tokom zime, zbog ruskog napada na Ukrajinu. Iako su finansijske sankcije već uvedene Rusiji, za sada nema energetskog embarga. „Savezna vlada okleva da razgovara o embargu na naftu, gas i ugalj iz Rusije“, objavio je 3.marta nemački javni medijski servis Tagesschau.
Istovremeno, nemački list „Handelsblat“ bavi se pitanjem: „Zaustavljanje gasa, nafte, uglja iz Rusije: da li je moguće i kakve bi bile posledice?“ I odgovara: „Trenutno su zavisnosti i dalje velike. To morate jasno reći jer više od 50 odsto gasa dobijamo iz Rusije”, rekla je Klaudija Kemfert, energetski stručnjak sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV).
Sve se to uklapa u nastojanja da Nemačka i EU pokušavaju da smanje gasnu zavisnost od Rusije, tako što će omogućiti snabdevanje tečnim gasom iz celog sveta. Međutim, prema nalazima nemačkog istraživačkog instituta ICIS, o čemu izveštava „Handelsblat“, čak i ako se svi raspoloživi terminali za tečni gas u Evropi u potpunosti iskoriste, to bi podmirilo samo 40 odsto evropskih potreba za gasom.
Da li će se ostvariti najsumornije prognoze da je ovo samo početak velike krize kojoj se ne vidi kraj? (R.N.)
Benzinska pumpa u Kelnu, Junkersdorf 5. marta 2022.
