Srđan Kondić: Krediti u BiH najjeftiniji u regionu

Na samo 330 kilometara od Beograda, u Banja Luci, u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini (BiH), građani podižu kredite čija je kamatna stopa značajno niža nego u Srbiji, a uz to je i fiksna! Zato tamo svi koji imaju kreditne obaveze ne brinu previše, niti moraju da gledaju kada će sledeću put Evropska Centralna banka (ECB) kamatnu stopu podići naviše. A do pre tri godine, kamate u BiH su bile još niže od sadašnjih koje su, i dalje, ubedljivo najniže u regionu. Kako je to moguće i kako funkcioniše u praksi?

Srđan Kondić, predsednik Uprave Addiko banke a.d. Banja Luka kaže za www.magazinbiznis.rs da su u BiH krediti sigurno najjeftiniji u regionu, jer veliki broj banaka nudi fiksne kamate stope da duge rokove otplate. Jer, da su varijabilne – ljudi bi sa puno više oklevanja uzimali kredite! U intervjuu za naš portal, Kondić objašnjava i zašto:

„U celoj BiH su, u velikoj meri zastupljene fiksne kamatne stope; na primer, na tržištu se fiksne kamatne stope za potrošačke kredite kreću oko 5-6 odsto na rok do 10 godina, a na stambene su još niže. Za privredu, fiksna kamatna stopa, prosečno, iznosi 4-5 odsto. U okviru toga, za manja preduzeća kamata je 7 odsto; ali, veća preduzeća mogu dobiti kredite i po fiksnoj kamatnoj stopi do 3 odsto, i to na višegodišnji period od pet do 10 godina“, objašnjava Kondić.

„U celoj BiH su, u velikoj meri zastupljene fiksne kamatne stope; na primer, na tržištu se fiksne kamatne stope za potrošačke kredite kreću oko 5-6 odsto na rok do 10 godina, a na stambene su još niže. Za privredu, fiksna kamatna stopa, prosečno, iznosi 4-5 odsto.

Kako to da je kamatna stopa na kredite kod vas u RS i BiH niža nego, na primer, u Srbiji, i, pritom – fiksna?

„Ima nekoliko razloga. Prvo, Bosna i Hercegovina je jedna od retkih zemalja u kojoj je odnos bankarskih depozita i kredita 100:75 odsto. To znači da ima daleko više depozita građana i privrede nego kredita. Drugo, ovde nema dovoljno potražnje kredita od strane privrede, jer nema snažnog ekonomskog razvoja, nema velikih privrednih projekata koji bi bili zamajac, kakvih ima, na primer, u Srbiji, Hrvatskoj ili u drugim zemljama regiona. Zato imamo taj veliki dizbalans između ponude i potražnje kredita. Jedna od specifičnosti Bosne i Hercegovine je da  u poslednjih 15 godina imamo situaciju da na CBBiH banke u kontinuitetu drže između 2 i 4 milijarde maraka iznad obavezne rezerve, što je pomalo neubičajena situacija, ali koja jasno ukazuje na neku vrstu strukturnog poremećaja, te je ponuda novca veća od potražnje. Zatim, na bankarskom tržištu BiH postoji velika konkurencija. Trenutno posluje 21 banka, što je veliki broj banaka za malo tržište koje statistički ima oko tri i po miliona ljudi, a realno ovde živi oko 2,5 miliona, usled velikih migracija…“.

Bosna i Hercegovina je jedna od retkih zemalja u kojoj je odnos bankarskih depozita i kredita 100:75 odsto. To znači da ima daleko više depozita građana i privrede nego kredita.

Šta donosi takva konkurencija na bankarskom tržištu?

„Imamo malo tržište i mnogo banaka među kojima su i velike evropske grupacije. Praktično, sve što imate u Srbiji i Hrvatskoj, imate i u BiH i to na manjem tržištu, i to u ekonomiji koja nema veliki investicioni zamah i gde je nizak nivo životnog standarda stanovništva. Uz sve to, u BiH, a to je zajedničko i za naš ceo region, ljudi najčešće investiraju u nekretnine. Novac se, dakle, ili drži u banci, u kući u sefu, ili se kupuju nekretnine. Oni koji imaju novac, ne investiraju u hartije od vrednosti, niti na tržištu kapitala, jer je to tržište nedovoljno razvijeno.“

Novac se, dakle, ili drži u banci, u kući u sefu, ili se kupuju nekretnine. Oni koji imaju novac, ne investiraju u hartije od vrednosti, niti na tržištu kapitala, jer je to tržište nedovoljno razvijeno.“

Koliko povećanje euribora utiče na poslovanje banaka?

„Jasno je da povećanje euribora utiče na povećanje kamatnih stopa, a time automatski i na smanjenje potražnje na tržištu. Ali, to povećanje euribora ne pogađa naše korisnike kredita koji imaju fiksnu kamatnu stopu. Povećanje euribora može da se odnosi na nove korisnike kredita, jer će novac pozajmljivati po trenutno aktuelnim uslovima. Ali, u svakom slučaju, u BiH imamo najniže kamatne stope u našem regionu.

Razume se, kada su veće kamatne stope, klijenti gledaju da se manje zadužuju i da uspore investicije ako nisu neophodne. Tada klijenti uzimaju kredite za likdvinost i gledaju da konsoliduju tekuće poslovanje, da bi bilo održivo. Sa svoje strane, i banke pooštravaju kriterijume za kreditiranje, jer nastoje da smanje kamatni, odnosno kreditni rizik. Ukratko, potražnja za kreditima se smanjuje i sa strane klijenata i sa strane banaka.“

Povećanje euribora može da se odnosi na nove korisnike kredita, jer će novac pozajmljivati po trenutno aktuelnim uslovima. Ali, u svakom slučaju, u BiH imamo najniže kamatne stope u našem regionu.

Da li se to već primećuje u poslovanju Addiko banke Banja Luka?

„Za sada je na tržištu primetno blago usporavanje. Manja je tražnja od strane klijenata, ali su i banke opreznije kod odobravanja. Još nema ni povećanja nenaplativih kredita (NPL). Zvuči kao šala, ali istina je: kod nas svaka kriza stiže kasnije, samo inflacija stiže odmah!“

Zvuči kao šala, ali istina je: kod nas svaka kriza stiže kasnije, samo inflacija stiže odmah!“

Nedavno je Evropska Investiciona banka objavila procene da se u narednih šest meseci očekuje povećanje NPL-a na tržištu Zapadnog Balkana. Kako to komentarišete?

„Takve analize treba uzeti ozbiljno. Može se dogoditi da se jedan broj klijenata nađe u dobro poznatoj situaciji kada deluju makaze cena: veća im je rata kredita, a manja im je kupovna snaga zbog inflacije. To se odnosi na građane, ali slično je i sa preduzećima. No, tu je reč o kreditima sa varijabilnom kamatnom stopom, dok kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom, koji su kod nas u velikoj mjeri zastupljeni, naročito kod građana nema problema.”

Kakvu, onda, kreditnu aktivnost očekujete u 2023?

„Moguće je da na Zapadnom Balkanu dođe do blagog smanjenja kreditiranja, ali što se tiče BiH, mislim da će ostati na istom nivou. Iako rast kamatnih stopa po svojoj prirodi usporava kreditnu aktivnost, ne očekujem da će kod nas doći do smanjenja tražnje. Jer, u ovoj situaciji, privredi su potrebni krediti da bi održala likvidnost i poslovanje, a stanovništvu su potrebni krediti da bi prebrodili inflaciju.“

Iako rast kamatnih stopa po svojoj prirodi usporava kreditnu aktivnost, ne očekujem da će kod nas doći do smanjenja tražnje.

Ne očekujete da doći do smanjenja tražnje za kreditima?

„Ne očekujem da će doći do smanjenja tražnje za kreditima, ali isto tako ne verujem da će neko ući u veliko investitiranje u situaciji kad postoji tendencija rasta kamata. Jer, očigledno je da trend povećanja plata i penzija ne prati inflaciju, ne samo u našem regionu, nego i u celoj Evropi. Takođe, jasna je politika ECB da će nastaviti sa podizanjem kamatne stope da bi suzbila inflaciju. Ali, spuštanje inflacije u Evropskoj uniji na ciljani nivo od 2 odsto – to će verovatno potrajati“.

Jasna je politika ECB da će nastaviti sa podizanjem kamatne stope da bi suzbila inflaciju. Ali, spuštanje inflacije u Evropskoj uniji na ciljani nivo od 2 odsto – to će verovatno potrajati“.

A kako ova situacija i potencijalna kriza utiče na poslovanje Addiko banke Banja Luka?

„Za nas je veoma bitno što smo uspešno obavili transformaciju Addiko banke u specijalističku banku koja je fokusirana na kreditiranje stanovništva i malih i srednjih preduzeća. Zatim, mi smo digitalna banka, brza u odobravanju kredita, što je našim klijentima, u vreme nestabilnosti, izuzetno važno. Dakle, imamo veoma diversifikovan portfolio u okviru te dve tržišne niše i to je naša prednost. Na taj način nismo izloženi velikim rizicima.“

Digitalizacija i brzina odobravanja kredita je dobra za klijente, ali koliko je dobra za banku? Da li su svi digitalno odobreni krediti naplativi?

„Digitalizacija je dobra onoliko koliko je kontrolisana i pravilno postavljena. Radili smo niz provera odobravanja kredita koja su išla putem softvera u prošle tri godine i imamo vrlo dobra iskustva. Razume se, stalno se radi na poboljšanju i usavršavanju celog sistema, ali do sada nije bilo nekih propusta. Vremenom će sistem još bolje funkcionisati, jer će softver sadržati još više podataka iz kreditnih istorija.“

Radili smo niz provera odobravanja kredita koja su išla putem softvera u prošle tri godine i imamo vrlo dobra iskustva.

Prema izveštajima, Addiko Bank Banja Luka je u 2022. godini ostvarila rast prihoda od kamata, naknada i provizija. Neto dobit iznosi oko 6,3 miliona evra, što je za oko 1,5 milion evra više u odnosu na 2021. god. Zašto imate najbolje rezultate u prošlih 11 godina?

„Zato što smo napravili zaokret u strategiji, što smo kompletno restrukturisali i optimizovali poslovne procese i  kadrovski osnažili banku. Od Addiko grupe smo dobili napredna digitalna rešenja koja su nam pomogla da ostvarimo veći obuhvat klijenata i brz rast. Ukratko, transformacija poslovnog modela u specijalističku banku, fokusiranu na kreditiranje potrošača i malih i srednjih preduzeća, sa vrhunskom uslugom i visokim stepenom digitalizacije, što je i strategija Addiko grupe – donosi nam bolje rezultate. Zato i ne očekujemo da će aktuelna kriza, povezana sa inflacijom, značajnije uticati na naš porfolio i dalji uspešni rad banke“, kaže Kondić u razgovoru za naš portal.

R. Nikolić