Autor: Radojka Nikolić
Branislav Vujović: Smatram da bi bilo vrlo važno da pomognemo da se razvije još jedan važan stub tog ekosistema, a to je veza između startap kompanija i velikih i srednjih firmi koje duže posluju na ovim tržištima (Foto: Privatna arhiva)
Podaci nisu baš egzaktni, ali prema informacijama koje je nedavno objavila poslovna tv mreža Bloomberg Adria, procenjuje se da u Srbiji postoji oko 700 startapa i da zapošljavaju oko 1.350 ljudi. Vrednost tih startapa premašuje 1,1 milijardu dolara. Godišnje, broj startapa raste za 20%. Najviše ih je u Beogradu i Novom Sadu. Oko 70% startapa nije profitabilno, postoje od jedne do tri godine, dok 60% njih nema proizvod za globalno tržište. Samo 30% startapa koristi AI u svom radu…
Tačno ili ne, ali startap scena u Srbiji zaslužuje posebnu pažnju i na to upozorava Branislav Vujović, osnivač i član borda austrijske New Frontier Grupe i NF Innova, na čiju inicijativu će se na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu (KBF od 2.-5.marta) održati panel: PODRŠKA INOVACIJAMA – NOVE START-UP IDEJE.
“To što rade osnivači startapa je fantastično, posebno ako su pronašli nešto u sebi što ih vodi napred. Mi ćemo se truditi da im pomognemo i da ih povežemo sa liderima velikih i srednjih firmi. Želimo im da nađu dobre partnere koji će im pomoći da kreiraju dodatnu vrednost za sve stakeholdere. Ako nisu uspeli da uđu u finale ove godine, pozivamo ih da se prijave ponovo za sledeći biznis forum na Kopaoniku“.
Ovo je poruka koju je entuzijastičnim kreatorima i osnivačima startap kompanija, uputio Branislav Vujović koji, u intervjuu za naš portal govori o srpskoj startap sceni i objašnjava zašto je startap kompanijama potrebna ovakva vrsta podrške.
Razgovor sa predstavnicima pet izabranih startap kompanija na KBF dolazi na Vašu inicijativu. Zašto ste se odlučili da start-up kompanijama pružite ovakvu vrstu podrške?
“Osnovni razlog je što mislim da digitalna revolucija donosi šansu i malim firmama i startapima i da njihov uspeh nije obavezno povezan sa ulaganjem ogromnog kapitala. U industrijskoj revoluciji je bio važan kapital i banke koje su pravljene da podrže nove inovativne kompanije. Sada je moguće (iako nije lako!) razviti disruptivna rešenja i sa mnogo manjim investicijama. To smanjuje barijeru ulaska u poslovanje i omogućava i manjim zemljama da se uključe u tokove digitalne revolucije. Tako i Srbija razvija svoj ekosistem da podrži startap kompanije uključujući investitore, akceleratore, venture fondove, biznis anđele, mentore i mnoge druge. Smatrao sam da bi bilo vrlo važno da pomognemo da se razvije još jedan važan stub tog ekosistema, a to je veza između startap kompanija i velikih i srednjih firmi koje duže posluju na ovim tržištima”.
Mislite da je Kopaonik Biznis forum pravo mesto za podršku startap kompanija?
„Mislim da nema boljeg mesta od Kopaonik Biznis Foruma jer se tu okuplja više od 1.500 poslovnih lidera i da je važno dati šansu startap kompanijama da se povežu sa njima. Benefiti su obostrani, startapi mogu da pronađu partnere i klijente, možda i mentore i investitore, da steknu referentne instalacije i dobiju mišljenje korporativnih partnera, a na drugoj strani da korporacije i srednje firme pronađu nova, inovativna rešenja koja mogu da pomognu njihovu poslovnu transformaciju.
Aleksandar Vlahović i tim Saveza ekonomista Srbije kao i firma NF-Innova su prihvatili i podržali tu ideju i tako smo dobili ovaj panel”.
Koliko je teško startapima u Srbiji da pronađu investitore i zašto? Da li je drugima u zemljama centralne i istočne Evrope, lakši put do podrške investitora?
„Investitori moraju da imaju slobodni kapital da bi podržali inovacije i startapove. U zemljama gde ima više kapitala i slobodnog kapitala lakše je doći do investicije, ali je i konkurencija jača. Naš problem je da će vrlo uspešni srpski startapi na kraju biti prodati stranim investitorima ili će ih preuzeti strane korporacije i preneti sedište firme van Srbije. Bilo bi dobro kada bismo imali više lokalnih investitora i kada bismo pridobili više velikih i uspešnih firmi iz Srbije da budu investitori u startape. Da ugrade takav pristup u svoje razvojne planove. Videćemo kako će biti na Kopaoniku ove godine“.
Kako ste birali kompanije koje ćete predstaviti na KBF?
“Primenili smo veoma demokratski način izbora. Prvo smo objavili konkurs za učešće u ovom programu i u toku leta 2024. prijavilo se 77 startapova. Prvi korak je bio izbor 43 startapa koji su ušli u polufinale. U drugom koraku žiri je izabrao 12 firmi. Žiri su činili članovi izabrani iz velikih i srednjih firmi, novinara, srpskog startap ekosistema, preduzetnika, profesora, entuzijasta i mentora. U trećem koraku – u finalu u novembru, 12 startapa se predstavilo kratkim prezentacijama pred novim žirijem i publikom.
Na osnovu glasova žirija i publike izabrano je 5 startapova sa najviše poena koji će se predstaviti na panelu na Kopaoniku. Hvala svim prijavljenim startapima, kao i svim člnovima žirija i timovima SES i NF-Innove na podršci ovom procesu”.
Kakav je bio odziv start-up kompanija na mogućnost da se predstave na KFB?
“Mislim da broj od 77 prijavljenih dosta govori o interesovanju i njihovoj želji da se povežu sa poslovnim liderima na KBF 2025. Za prvi put je vrlo dobro”.
Kakav je bio kvalitet tih startapa?
“Vrlo različit – od ljudi samo sa idejom, do startapova koji su duže na tržištu, neki profitabilni sa ozbiljnom listom klijenata. Rešenja koja nude se odnose na razne industrijske grane i donose nove materijale, proizvode, automatizuju važne poslovne procese i donose vrednost svojim klijentima. Ako ovaj način predstavljanja startapova donese dobre rezultate, iduće godine ćemo još preciznije definisati uslove za prijavljivanje da bismo podigli letvicu na viši nivo.
Interes velikih firmi je lakše pridobiti kada su rešenja i proizvodi startapova već provereni na tržištu. Korporacije nisu najpogodnije za saradnju sa startapovima u ranim fazama zbog velike razlike u načinu upravljanja i razvojem startap firmi u odnosu na velike firme. Izlazak na tržište i razvoj proizvoda, marketing su samo neke poslovne aktivnosti koje se različito posmatraju”.
Ovih pet kompanija koje ćete predstaviti, bave se, praktično unapređenjem uslova života: kontrola hrane, digitalni monitoring poljoprivrede, električni punjač, unapređenje on-line trgovine…Da li je to pravac inoviranja karakterističan i za evropske tokove (pa, i svetske) ili je to samo karakteristično za Srbiju?
“Ima dosta sličnosti sa evropskim tendencijama u inovacijama, uz neke razlike. Evropa je prva u definisanju i primeni regulative, ali razume da u inovacijama zaostaje za SAD i Kinom. Zato i u Evropi žele da razviju što više Deep-Tech inovacije od projekata za istraživanje svemira, razvoj proizvodnje čipova, kvantno računarstvo, veštačku inteligenciju, sigurnost, blok-lance, preciznu poljoprivredu, mobilnost, pogonska goriva, nove materijale, bio medicinu. Ova podrška se meri u milijardama evra i mogu i srpske kompanije da se uključe i dobiju deo te investicije.
Na žalost, kod nas takvih startapa ima malo, jer ne postoji osnova za njihov razvoj. Na tome moramo da radimo”.
Branislav Vujović je autor knjige “Između dva sveta” (digitalnog i realnog) koja je objavljena pre dve dve godine na srpskom i engleskom jeziku (Foto: Privatna arhiva)
Kakva je srpska start-up scena? Da li ima dovoljno kvalitetnih projekata ili se samo stvara utisak u javnosti da Srbija ima velika dostignuća, a zapravo i nismo toliko visoko kotirani?
“Teško je suditi o tome. Osnovno je da još mnogo moramo da radimo da unapredimo proces inoviranja u našoj zemlji. Moramo da radimo i više i bolje da podržimo inovacije uz stvaranje novih i većih vrednosti. Obrazovanje, edukacija uz rad, sistem motivacije i nagrađivanja, promena organizacije, kulture, razvoj novog poverenja – samo su neke od tema u kojima moramo da napredujemo. Značajno! Zato je to tema KBF-a ove godine „Aiming for a High-Income Economy”.
Zašto, na primer, Srbija još nema nijednog “Jednoroga”, a imaju Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija?
“Koliko znam ima i u Srbiji Jednoroga. Mada se valuacije često menjaju firma Cake na primer je dosegla valuaciju od preko milijardu evra. Oni su počeli sa razvojem softvera za klijente, ali su se transformisali u proizvođača softverskih rešenja.
Drugi primer je srpska firma ElevenEs koja proizvodi LFP baterije bez kobalta i nikla (jedina u Evropi). Ona je ušla u program Scaling club pod okriljem Evropskog inovativnog saveta. Cilj ovog programa je da se podrži rast 120 evropskih startapova (uključujući i Srbiju) i da svaki od njih dostigne valuaciju Jednoroga. To znam jer sam i ja ukjlučen kao član saveta Scaling club programa (zajedno sa još 6 kolega iz evropskih zemalja). Nadam se da će ElevenEs iz Subotice u tome i uspeti”.
Da li očekujete da će startapi, koje ćete predstaviti na KBF, pronaći investitore upravo tamo?
“Iskreno, ne očekujem, a to i nije cilj. Želim i očekujem da će neki od startapa koji će se predstaviti i posebno njihova rešenja, naći partnere koji će im pomoći kao korisnici da poliraju rešenja i učine ih još vrednijim za druge korisnike. Nakon što velike firme koriste ova inovativna rešenja i uvide vrednost, nadam se da će investirati u te startape, u njihov proizvod i saradnju sa njima“, rekao je Branislav Vujović u intervjuu za naš portal.
