Vreme niskih cena poljoprivrednih proizvoda je definitivno prošlo. Još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti, odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije. Sve to dodatno povećava nervozu, jer je tržište postalo preosetljivo na svaku informaciju
Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad
„Na domaćem tržištu, usled dovoljnih zaliha žitarica i poljoprivrednih proizvoda ne treba očekivati neke izrazite interne oscilacije, ali svetsko tržište moramo pratiti i reagovati u odnosu na globalna dešavanja“, ocenio je Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad, u intervjuu za poslovni portal magazinbiznis.rs.
„Imamo u ponudi dovoljno žitarica i zbog toga se u narednom periodu ne očekuju neke bitne promene na domaćem tržištu. Trenutno se kukuruzom i pšenicom trguje u većem obimu u odnosu na soju, čiji je pad proizvodnje, zbog prošlogodišnjih loših klimatskih uslova, umanjio ponudu ove žitarice“, rekao je Janjić, naglašavajući da Srbija ima dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za svoje potrebe i za izvoz, „iako je u 2021. proizvodnoj godini zabeležen naveći broj tropskih dana, uz odsustvo padavina, što je značilo da je to bila jedna od najstresnijih godina za biljke“, naveo je Janjić.
Kako ocenjujete prilike na globalnom tržištu žitarica – šta se najviše kupuje, ko najviše kupuje i da li ima dovoljno žitarica?
Kao što vidimo u svakodnevnom životu, cene svih roba u poslednjih godinu i po dana beleže izrazit uzlazni trend. Taj trend nije zaobišao ni globalno tržište žitarica. A pošto smo mi samo „kap u moru“ tog globalnog tržišta, na istom talasu se kreću i cene u Srbiji. Još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti, odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije, što dodatno povećava nervozu. Tržište je postalo preosetljivo na svaku informaciju ili, još gore, na svaku najavu nekog događaja.
Tradicionalno, najveći kupci žitarica su zemlje Severa Afrike, Bliskog Istoka i naravno Kina, kao najveći svetski uvoznik žitarica i uljarica. Kina je ujedno i zemlja sa navećim svetskim zalihama kukuruza, pšenice i soje, jer, prema procenama, ona drži 69% zaliha kukuruza, 50% pšenice i 35% soje.
Da li su cene osnovnih žitarica – pšenica, kukuruz, soja – u prošle dve pandemijske godine previsoko otišle?
Skokovi cena na tržištu žitarica događaju se „u naletima“. Ciklično, na svakih 4-5 godina dogodi se određeni faktor koji dovede do većeg rasta cena na globalnom nivou. Ako današnje cene uporedimo sa onima iz januara 2020., pre pojave globalne pandemije, kada je kilogram kukuruza koštao u proseku 15,15 din/kg bez PDV-a, pšenice 19,40 din, a soje 39,54 din, možemo reći da je su današnje cene od 27,50 din/kg bez PDV-a za kukuruz, 31,40 dinara za pšenicu i 75,00 dinara za soju – izuzetno visoke.
Na Produktnoj berzi se pojavila prva cena roda pšenice iz 2022. od 28 din/kg bez PDV-a
A da li i početkom 2022. godine cene osnovnih žitarica nastavljaju da rastu ili stagniraju?
Što se tiče cenovnih kretanja od početka godine, na tržištu kukuruza se uz određene oscilacije beleži konstantan rast. Poslednja registrovana cena je na nivou istorijskog maksimuma zabeleženog oktobra prošle godine i za 2,00 dinara je viša u odnosu na cenu sa početka godine. Pšenica je u ovih mesec dana imala blagi pad, da bi se vratila na nivo sa početka godine (31,40 dinara). Kao i kukuruz, zrno soje beleži uzlazni trend, pa se cena ove uljarice sa nivoa od 72,50 dinara sa početka godine popela na pomenutih 75,00 dinara za kilogram. Ako posmatramo kraći vremenski period, od početka ove godine do sada, cene na tržištu osciliraju u oba pravca, sve u zavisnosti od informacije koja se pojavi tog dana.
Da li će se ponuda i cene na našoj Produktnoj berzi stabilizovati u narednom periodu, jer je nedavno, krajem januara, ponuđena i prva količina pšenice roda 2022.?
Što se tiče uticaja novog roda na trenutna cenovna kretanja, još je rano govoriti. Prve ozbiljnije procene će se vršiti na kraju zime, odnosno kad se vidi da li ima određenih posledica na stanje ozimih useva. Pojava ponude za pšenicom roda 2022. Po ceni od 28,00 dinara za kilogram bez PDV-a i odsustvo potražnje za tom žitaricom, sugeriše da trenutne procene kupaca nisu na tom nivou.
Kakve su Vaše procene kretanja ponude i cena na tržištu žitarica u 2022.godini u svetu i Srbiji? Šta će karakterisati trendove na tržištu?
Vreme niskih cena poljoprivrednih proizvoda je definitivno prošlo. Inflacija i visoke cene imputa neće dati mogućnost da se cene vrate na pređašnji nivo. Tržište će i dalje ostati volatilno, kolebljivo, bar dok ne stigne novi rod. Posle svake bure, more se smiri, pa se tako može očekivati i krajem ove godine.
Ali (uvek mora biti to „ali“), već pomenute geopolitičke okolnosti i sve češće vremenske nepogode dovode do neizvesnosti, zbog čega ostavljam mogućnost nekog iznenađenja u narednom periodu, naglasio je Miloš Janjić u intervjuu za poslovni portal magazinbiznis.rs.
Tekst: Radojka Nikolić
