Predstavnik MMF-a nam je rekao ono što već dobro znamo: Pojačajte konkurenciju na tržištu maloprodaje i dobićete niže cene

Autor: Radojka Nikolić

“Da biste obuzdali visoke cene u maloprodaji u Srbiji, potrebno je da jačate konkurenciju otvaranjem tržišta za dolazak novih maloprodajnih lanaca i distributera”, rekao je Lev Ratnovski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, na panel diskusiji “Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja” koja je održana danas (18. februara) u Beogradu, u organizaciji NALED-a i uz podršku vlade Kraljevine Švedske.

Ratnovski je rekao da put do nižih cena vodi preko olakšanog ulaska novih trgovinskih lanaca i distributera na srpsko tržište, naročito kroz grinfield investicije.

“Srbija je u prošlosti to umela dobro da radi, da privuče trgovinske lance na svoje tržište. Ne vidim zašto ne bi i sada nastavila da privlači maloprodajne lance i distributere. Država bi mogla dodatno da pojednostavi procedure koje se odnose na dobijanje zemljišta, saradnju sa lokalnim vlastima i carinske postupke”, rekao je Ratnovski.

U stvaranje boljih uslova za dolazak maloprodajnih lanaca, predstavnik MMF-a u Srbiji je ubrojio i olakšavanje procedura uvoza, smanjenje preteranih sanitarnih pregleda, kao i ukidanje zabrana na uvoz određenih proizvoda. Sve to bi donelo i manje troškove investitorima, smatra predstavnik MMF-a u Srbiji.

“To bi smanjilo direktne troškove, ali bi istovremeno omogućilo i manjim trgovinskim firmama da lakše uđu na tržište, pošto bi uslovi poslovanja bili jednostavniji”, poručio je Ratnovski.

I tu nije kraj popustima za dolazak novih trgovaca na srpsko tržište. Ratnovski je poručio vlastima da bi mogle da razmotre da smanje ekskluzivne sporazume sa pojedinim distributerima. Takvi sporazumi, kako je rekao Ratnovski, ne bi trebalo da se primenjuju u tolikoj meri:

“U suštini, jačanje konkurencije je ono što smatramo da bi pomoglo u rešavanju problema visokih maloprodajnih cena”, rekao je Lev Ratnovski.

Inače, osim ove goruće teme vezane za trgovačke marže i srpsku maloprodajnu scenu, Ratnovski je, govoreći na centralnu temu o ekonomskim prilikama u Srbiji, ocenio da je gotovo sa uspešnim modelom ekonomskog razvoja Srbije u prošloj deceniji, za period od 2015 do 2025. godine. Iscrpljen je model zasnovan na prilivu stranih direktnih investicija (SDI), pa je sada nastupila “zamka” srednjeg rasta.

Zato Srbija mora da promeni model rasta i da se fokusira na veće domaće investicije, inovacije, produktivnost i izvoz.

“Prelazak na održiviji model podrazumeva jačanje konkurentnosti domaćih firmi u lancima snabdevanja, digitalizaciju i ulaganje u ljudski kapital. Jednako je važno očuvanje stabilnosti i nastavak evrointegracija do 2035. godine”, rekao je Ratnovski i naglasio da je srpska ekonomija duboko integrisana u evropske tokove.

On je pomenuo i globalni AI Index po kojem je Srbija prva u razvoju digitalizacije na Zapadnom Balkanu. a u svetu u Top 10 po digitalizaciji javne uprave.

“Pred Srbijom je nekoliko izazova: da promeni model rasta, da oblikuje slobodnije tržište, da poštuje fiskalnu disciplinu i da primeni dobru energetsku strategiju koja će podržati dalji razvoj AI. Fiskalna politika i strukturne reforme su veoma važne, posebno u uslovima usporenog ekonomskog rasta kakav sada ima Srbija”, naveo je Lev Ratnovski, uz najavu da MMF procenjuje 3% rasta srpske ekonomije u 2026. godini, što je niže od rasta ostvarenog 2024. godine.

Dr Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj školi menadžmenta je ocenio da srpska ekonomija mora da se osloni na sopstvene snage, resurse i svoje znanje, jer je gotovo sa oslanjanjem na SDI i jeftinu radnu snagu.

A što se tiče deviznog kursa i precenjenog dinara, kao jednog od akutnih izazova srpske ekonomije, dr Vučković smatra da je do sada trebalo pronaći način za postepeno obaranje vrednosti precenjenog dinara.

“Glupo je da imamo situaciju da je vrednost evra 2016. godine bila 122 dinara a da je danas, deset godina kasnije 117 dinara. To, jednostavno, nije racionalno. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu”, rekao je dr Vučković.

Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u je podsetio na geografski položaj Srbije koja, kao kontinentalna zemlja, doslovno živi od propulzivnosti svojih granica:

“Svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva, stavljaju srpsku privredu na ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama. Srbija treba da bude konkurentnija, otpornija i spremna za volatilnosti evropskog tržišta. Jer, sadašnje vreme karakterišu tri reči, koje počinju sa ‘n’, a koje naročito ne vole privrednici: neizvesnost, nepredvidivost i nepoverenje”, rekao je Simić.

Učesnici panela su podsetili da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Spoljnotrgovinski bilans za 2025. pokazuje da je ukupan izvoz Srbije povećan za 8,4%, dok je uvoz veći za 7,2%, uz deficit robne razmene od 8,8 milijardi evra.