Cene neprerađene hrane najviše “odskočile” – čak 26% u martu ove godine u odnosu na isti mesec prethodne godine (foto:Pixabay)
U martu je u Srbiji inflacija dostigla 9,1 odsto, na međugodišnjem nivou, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), prenoseći podatke Republičkog zavoda za statistiku. U toj inflaciji, više od dve trećine kretanja uslovio je rast cena hrane i energenata.
Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8%, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci, navodi se u saopštenju. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9%, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021-februar 2022, i sporije je u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2%. Sporijem rastu cena prerađene hrane su doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.
Ali, posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9%, dok su cene neprerađene hrane povećane za 26,0%. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih polјoprivrednih proizvoda i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.
Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4%. Nјihovo kretanje je u celosti bilo opredelјeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Zabeleženi rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1% i značajno je niži u odnosu na rast svetske cene nafte koja je u proseku povećana za oko 20%, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.
Za razliku od pojedinih zemalјa centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču i dalјe je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8%, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilјa. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povolјnijim uslovima od tržišnih.
Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija bi trebalo da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilјa. Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih polјoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile. I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalјe pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje polјoprivredne sezone, navodi se u saopštenju NBS.
